уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.12.2012. у 11:55 Иван Миладиновић

Зашто Маркс и Енгелс нису волели Србе

Српска војска је ушла у ослобођени Ниш 12. јануара 1878.

Почетак деведесетих година прошлог века обележен је неславним завршетком марксистичког експеримента стварања новог света и нових људи, срећног, хуманог и праведног друштва, и ваљда као реакција на тај слом, у складу са нашим менталитетом, завладала је једна чудна појава, такорећи мода.

Бивши партијски и синдикални активисти и функционери, да ли из револта или из разочарања, почели су темељито да чисте своје канцеларије, чак и библиотеке, бацајући на сметлиште силне томове марксистичке литературе.

Разбацани примерци „Капитала”, „Беде филозофије”, „Тезе о Фојербаху”, „Анти-Диринга”, „Комунистичког манифеста”, сви лепо очувани, пошто их вероватно нико није ни читао. Прави мали комунистички рај за папир-сервис. Па „Што горе, то боље”, „Корак напред, два корака назад”, „Шта да се ради” – славни Лењинови наслови...

„Марксизам и самоуправно социјалистичко друштво”, југословенски допринос теорији научног социјализма. Целокупна дела Едварда Кардеља... Све то на сметлишту! А „сметлиште историје” било је омиљени термин твораца марксизма.

На њега су често бацали свакојаки људски шљам и отпад. Духовни, уметнички, научни, идеолошки, политички... Чак и етнички отпад! Читава племена и народе, међу којима смо и ми Срби имали значајно место.

Маркс и Енгелс имали су међу Србима статус полубогова, у небеса су их узносили и они који их никада нису читали. А оно што су писали о Србима, гурано је под тепих. Просто је несхватљиво да Срби тако некритички „заволе” оне који су отворено писали о њима с омаловажавањем и пакошћу.

У писму од 20. маја 1863. године Енгелс обавештава Маркса да марљиво учи српски и чита „сабране песме Вука Стеф. Караџића”, те да му је српски лакши од било ког другог словенског језика. Читање тих истих српских народних песама подстакло је чувеног немачког писца Хердера на закључке о великој вредности народне културе и народног духа који је у њима садржан и изазвало одушевљење великог Гетеа и славне браће Грим.

То одушевљење пренело се и на сав културни свет и за Србе и српску ствар придобило европско јавно мњење. Међутим, код Енгелса – ништа од свега тога. Иако је добро познавао српску историју и знао колико Срби упорно чувају своју историјску свест, он је у свему томе видео, готово исто као и данашња немарксистичка Европа, само продужену руску руку и ништа више.

Зато ће, заједно са Марксом, Србе убрајати у мале, закржљале, „нужно контрареволуционарне” народе, без историје и историјске свести, чија је једина историјска мисија да нестану у олуји светске револуције, коју су њих двојица проповедали.

Готово сва своја учења, и филозофска, и историјска, и социолошка, и етнолошка, утеривали су у одређене круте, црно-беле шеме, којих су се потом упорно држали. По једној од њих, оној етнолошкој, европске народе делили су на две врсте.

На једној страни били су велики, просвећени, културни народи, носиоци историјског, цивилизацијског и привредног напретка и, наводно, револуционарног духа. Ту су спадали сви келтско-романско-германски (Енглези, Французи, Немци...) народи Западне Европе, а од Словена једино Пољаци.

Другу врсту чинили су мање-више варварски отпаци народа, а „то су Гели у Шкотској, Бретонци у Француској, Баски у Шпанији, Румуни и Грци, затим сви Јужни Словени”, којима ће Маркс и Енгелс придодати и Чехе и Словаке. Положај Руса у тој подели био је нејасан, али специфичан. Они су, по потреби, били и тамо и онамо, или ни тамо ни онамо.

За време српско-турског рата 1878. године, у далеком Манчестеру, „наш” Фридрих Енгелс 25. јула, док су Турци улазили у Књажевац, ликује:

„Колапс Срба је фамозан!” писао је тога дана, с великим узбуђењем, Марксу у Лондон. „Кампања је била срачуната на то да се запали цела Турска, а гориво је свуда мокро – Црна Гора је издаје за приватне сврхе, Босна поготову неће да диже устанак откако Србија хоће да је ослободи, а ваљани Бугари не мичу ни прстом.

Српска ослободилачка војска мора да живи на свој властити рачун и после разметљиве офанзиве, а да није нигде озбиљно тучена, натраг у своју хајдучку јазбину! То ће и Румуне научити памети, а онда од руских планова ништа.”

Крајем августа исте године Енгелс се жалио Марксу:
„Либерална провинцијска штампа сад такође удара у тромпете и пошто се стари Дизи (Дизраели) повукао у Горњи дом, либерални дрекавци ће свакако идуће сесије водити главну реч у Доњем дому. О инфамијама Црногораца и Херцеговаца, наравно, сви ћуте. Срећом, и Срби ће добити батина.”

Баш лепа марксистичка претња одмаздом, можда и пророчанство:
Срећом, и Срби ће добити батина! Срећом!

Додуше, није рекао кад: у Првом, Другом светском рату, или крајем двадесетог века.

Коментари5
68cb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan pejic
Nema spora da su pravili i Marks i Engels krupne greške u pogledu istorije i položaja pojedinih naroda, no nisu pravili greške kada su tim istim narodima kao i svim ostalim narodima dali objašnjenja i pravac društvenog napretka i društvenog nazadovanja.
Џејми Шеј
Zasto se cudimo? Pa cela zapadna Evropa je i dan danas rasisticka, nacisticka ili sovinisticka. Podela naroda na napredne i zakrzljale koju su Marks i Engels imali se i danas primenjuje. Kakav glas u EU imaju danas Nemci, Englezi i Francuzi a kakav Grci, Italijani i Spanci? Da li da pomenem nas, Bugare i Rumune? Rasizam je osnova EU drustva - svejedno da li se neko poziva na Bizmarka, Marksa ili nekog treceg.
Djile Drndic
Pa to deljenje naroda na bolje i gore, na zasluzne i nezasluzne, na plemenite i neplemenite, na one sa "slavnom" istorijom i one druge, na one koji mogu da imaju svoj jezik, pismo, velikane, crkvu i one koji to ne mogu, na one o cijim se zrtvama sme govoriti i na one druge -- to se najvise i najgore primenjuje bas sada i bas u Srbiji, procitajte samo clanke i komentare Politike. Bas volim kad se ovde kritikuju mane kod drugih koje su kod nas najizrazenije.
Петра Гордић
Европа је својим лажима и подвалама успела да онима који су нас највише мрзели и највише нам зла желели- безбожницима Маркс-Енгелсовог кова у души народно замене истинске његове родоначалнике и јеидне добротворе - почев од Немањића. Народ који зарад обмана земаљских то себи дозволи не заслужује да опстане, осим неким невероватним чудом Божијим којим би се све то преокренуло пред крај историје.
СВЕТОНИЈЕ Родригез
Ово је права нелогика. Како може да се каже на Маркс и Енгелс нису волели Србе , кад су Срби највише волели њих. и уселили их у сваком дому и у свим порама друштвеног живота Па они су Србима заменили Нема њиће , Карађорђрвиће па и Светога Саву.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља