уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Преминуо Слободан Ракитић

среда, 02.01.2013. у 17:00

У уторак ујутру, првог дана ове 2013. године, после краће болести, у Београду, на Првој хирушкој клиници, преминуо је Слободан Ракитић (1940), један од најзначајнијих српских песника.

Рођен је у Власову, крај Рашке, где је завршио основну школу. Гимназију је учио у Новом Пазару. Од 1960. живи у Београду. Једно време студирао је на Медицинском факултету, а дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је часописе: „Књижевна реч”, „Савременик” и „Рашка”. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик. Био је председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. Председник је Српске књижевне задруге од 2005.

Добитник је, готово, свих наших најугледнијих књижевних награда. За књигу „Тапије у пламену“ награђен је Октобарском наградом града Београда (1990) и наградом „Раде Драинац” (1991). Добитник је „Велике Базјашке повеље” (Темишвар, 1998), дипломе „Златно перо” (Москва, 2005), јубиларне Медаље Удружења књижевника Србије (2006), Вукове награде (2008), Ордена Светог Саве (2010). Песме су му превођене на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски, македонски...

Две београдске издавачке куће: „Рашка школа” и „Просвета”, објавиле су сабране песме Слободана Ракитића, у десет књига: „Светлости рукописа и ране песме” (1), „Рашки напеви” (2), „Свет нам није дом” (3), „Земља на језику” (4), „Душа и спруд” (5), „Потомак, нови потомак” (6), „Основна земља” (7), „Тапије у пламену” (8), „Водена слова” (9) и „Пламен и роса” (10). Центар за културу „Градац”, из Рашке, организовао је, прошле јесени, округли сто о стваралаштву Слободана Ракитића.

Иако се његово дело сабирало, и заокруживало, ништа није указивало на прерани одлазак песника. Био је човек велике енергије, пун идеја, спреман да саслуша саговорнике. Себе је уградио у Српску књижевну задругу, зато што је најстарија, и најважнија кућа књиге, а и зато што је српска, што јој књиге излазе, упркос свему, на ћирилици. Желео је да помогне Задрузи, са својим старим, и новим политичким везама, да се усправи, да настави тамо где су је оставили Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Љубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут... Није, нажалост, много урадио, јер данашње политичаре – књига не занима.

Родно Власово Слободана Ракитића, предграђе Рашке, данас је Српска Крајина, према Косову: „Косово и Метохија, као симбол српског историјског постојања и отпора освајачима”, говорио је Ракитић, „заувек је српско. Очување Косова и Метохије у границама Србије – није партијско питање, није европско, није светско питање, иако је то постало, већ је, превасходно, српско питање, и о њему треба да брину српска држава и Српска православна црква. Косово и Метохија, без обзира што су данас окупирани, и одсечени од Србије, најсветији су храм у срцу сваког Србина”.

Болело га је и отцепљење Црне Горе: „Црногорска нација”, био је јасан, „створена је декретом после Другог светског рата, премда су се Црногорци, и после тога, такорећи пола века, највећим делом, осећали као Срби, како се, иначе, осећа и знатан број Црногораца данас. Издвајањем из целине српства, политичким инжењерингом, створена је црногорска нација, а онда се кренуло у преименовање и разарање сопствене националне историје, културе, књижевности и вере”.

Ништа није био блажи ни према оснивању хрватског, бошњачког и црногорског језика: „Питање нових језика, преименовањем српског у хрватски, бошњачки или црногорски, није научно, већ политичко питање. Испада да политика није само „вештина могућег”, већ и „вештина немогућег”. Његош је писао српски, мислио српски, осећао српкси, патио српски. Он није само трагични јунак косовске етике, и косовског завета, онако како су га саздали народни певач, и српски народ у вековима ропства”, објашњава Ракитић.

Шетали смо 1996/97, гутали сузавац 2000, а ништа се није променило. Шта каже Слободан Ракитић: „Нажалост, и после 2.000 године, устоличењем нове власти, нису престали притисци споља, нарочито када је реч о Косову и Метохији, као да се ништа није променило, чиме је српски народ сурово кажњен, а Србија, као држава, понижена. Том понижењу доприноси и сама власт у Србији својом полтронском политиком према Европској унији, НАТО-у, и Америци, пристајући, често, и на оно што се од ње и не тражи”.

И сада, када га више нема, да с њим, за великим гостинским столом, у Српској књижевној задрузи, можемо да попијемо пиће, и разговарамо о новим насловима СКЗ, чујемо његове речи, из песме у прози: „Слово анђелу”: „Анђеле рашки, с очима будним у плавој измаглици, пун сјаја који никада нећу моћи да досегнем, приносим ти на дар своје име, своје срце, своје руке, свој вид, своју тужну главу. Приносим ти будућност којој си ме научио”.

Слободане Ракитићу, знамо, примио те је рашки анђео, и тебе, и твоју тужну главу.

Зоран Радисављевић   

-------------------------------------------------------

Слободан Ракитић биће сахрањен у петак на Новом гробљу

БЕОГРАД – Књижевник и председник Српске књижевне задруге (СКД) Слободан Ракитић (1940-2013) биће сахрањен сутра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а претходно ће бити одржана комеморација у Скупштини града Београда.

Комеморација поводом смрти Ракитића почиње у 11.30 сати. Опело је заказано за 14 часова у цркви Св. Николе на Новом гробљу, а сахрана је у 14.30 сати, најавила је Српска књижевна задруга.


Коментари17
93ce8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Кебара
Прерано и брзо одлазе најбољи међу нама а прекасно сазнајемо о томе - на годину после Предрага Драгића Кијука узнео се још један дивни брат. За овим земаљским асталом око мрвица све је више недостојних, путуј светла лиро међу свету српску господу. Вјечнаја памјат.
radojka golubović
Rastužila me danas ova vest. I mada, ako ćemo pravo, o Rakitiću nikada nisam razmišljala za poslednjih deset godina. Sad kad mislim šta me to rastuži: Čini se da je on neka metafora propasti srpskog pesnika u najpogrešnijem od svih vremena za ČOVEKA. Iskreno, ludo pokušao dok se nije pameti dozvao da se bavi politikom sa niščima i prevarantima, posle mu više nije bilo mesta nigde kao i tolikima. Više vredi kad Basara napiše "zabole me Crven Ban" no sci Anđeli i Arhabđeli Rakitini. E to je danas stanje u srpskoj književnosti. Od zla oca i od gore matere. Pokoj mu duši.
crkloslonosmrdež
Jedna od ogromnih grešaka Srba i Srbije je to što nisu na vreme patentirali srpski jezik i zabranili drugima da ga koriste! Danas bi na osnovu tantijema mogli odlično da žive kasirajuci novac od Hrvata, Bošnjaka, Crnogoraca itd.
Resavska
Kako ce mali narodi na Balkanu zvati jezik kojim se sluze ostaje njima; Vazno je da svi koji se bave izucavanjem jezika znaju da je osnova za hrvatski, i ove druge dijalekte srpski jezik; To je naucna istina --aksiom; O tome ko i zasto krade kulturno nasledje ukljucujuci i jezik je vise moralno pitanje tih grupa --ne moze da traje dugo; Australijanci ne kazu da govore Australijanski, Amerikanci Americki ...Valonci u Belgiji NE govore Valonskim nego Francuskim zar ne? A pesniku Rakiticu hvala na svemu sto je ucinio za svoj narod i stihovima obelezio vreme u kojem zivimo; Vjecnaja pamjat!
Djordje Konjikovic
Umesto ove bajke - DA JE SRPSKI JEZIK PREIMENOVAN U OSTALE JEZIKE - autor clanka je mogao da nam predstravi 2 - 3 bolje Rakiticeve pesme

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља