уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:00

Суверенитет над ораницама

среда, 02.01.2013. у 22:00

Сведоци смо погубних последица приватизације и ту је мало места за поправке. Остала су нам још јавна предузећа и део пољопривредних комбината.

Сад се помиње могућност продаје десетак ,,пропалих ПИК-ова“ шеицима из Уједињених Арапских Емирата. Војвођански паори протестују зато што државну земљу не могу да добију у закуп, а наша влада жели да прода тих 150.000 хектара обрадиве земље странцима. Разлози су економске природе: да се попуни државни буџет, исплате плате, пензије и остале буџетске обавезе.

Ако се у Војводини неколико стотина хиљада хектара прода странцима, на којој ће површини наша министарства водити аграрну политику? На тај начин, изгубили бисмо власништво над великим делом обрадивог земљишта у покрајини. Власници земље би биле стране компаније на чију политику производње, увоза, извоза и слично домаће институције мало могу утицати.

Продаја најплоднијег дела земљишта, поред економске штете, доноси и делимичан губитак суверинитета над тим површинама. Ако је Драган Марковић Палма на два хектара поклоњене земље у Грчкој истакао српску заставу (честитке због патриотизма), зашто то не би учинио и сваки инострани купац који купи земљу у Србији?

Због тога упозоравам представнике наше владе: Спречите продају државног земљишта иностраним фирмама док можете, док смо још далеко од Европске уније, јер ће у супротном бити касно. Подсећам овим поводом на став о власништву над земљом, који је још пре два века изрекао чувени енглески економиста Адам Смит ,,земља је онога, чије овце пасу на њој“.

После Косова и Метохије, губитак суверенитета над ораницама још једне покрајине, значио би превелики ударац и за много веће државе од Србије. Генерације Срба из периода 1970 – 2013. године биле би одговорне за губитак нечега што су претходне генерације стварале и чувале вековима, и то све због лоше државне политике и похлепе појединаца.

Кривце ће историја именовати али то неће утицати на умањење бола, јер ће остати податак нашим потомцима да смо припадали тим губитничким генерацијама.

Предлажем зато да се законом трајно забрани продаја државне земље намењене пољопривреди.

Нека држава буде рентијер својих природних ресурса, нека државну земљу издаје у закуп својим грађанима, које би упућивала на заједничку производњу са ино партнерима, са којима би влада Србије склапала посебне оквирне уговоре о правима и обавезама ино партнера и земљорадника, који би земљу добијали у закуп на одређени период.

Подсећам: пољопривредно земљиште је један од ретких ресурса на коме се сваке године обнавља производња, али само док се не отуђи.

Станислав Танасковић, др sci, дипл. економиста, Чачак


Коментари3
d9727
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован I Јовановић-Змај
Земљу и воду - никад!
Народ је у "глувој соби"
Људи више не пишу јер им се или већ смучило да сасвим узалудно пишу о Динкићевом катастрофалном "газдовању", или није "Политика коректно", па не пролази.
Anja Zak
Potpuno se slazem s Vama gospodine Tanaskovicu. Ima li jos usiju da cuju i ociju da vide? Sudeci po komentarima...? STRAVA!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља