недеља, 07.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:02

Хапшења маскирају лош живот

четвртак, 03.01.2013. у 13:00

Колико се за последњих годину дана променила политичка сцена, толико се променила и популарност појединих политичара, али и оцене рада председника државе и чланова Владе Србије. Ипак, ово последње није баш за поређење, будући да се истраживање јавног мњења које смо објавили пре тачно годину дана односило на последњу годину владе Мирка Цветковића и, како се испоставило, крај мандата шефа државе Бориса Тадића, а ова анкета разматра прву годину нове владе и новог председника Србије Томислава Николића, који је добио просечну оцену 3,9. Тадић је пре тачно годину дана био оцењен са 2,8, што је (уз полицију) био и најбоље оцењени рад једне државне институције.

Тајминг овог истраживања, међутим, иде наруку актуелној влади Ивице Дачића. „Око 90 одсто онога што је сада лоше и даље се приписује бившој влади, а све оно што је добро 100 одсто иде у корист ове владе”, истиче Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, која трећу годину заредом за „Политику” испитује расположење јавности Србије на крају године.

Пре годину дана Тадић је био први у категоријама политичара који су оставили најјачи позитиван али и најјачи негативан утисак, а Николић је био одмах иза њега. Сада је на првом месту „позитивне” колоне лидер Српске напредне странке Александар Вучић, а на челу најнегативније оцењених је Чедомир Јовановић, лидер Либерално демократске партије.

„Прошле године је бирачко тело било више поларизовано, углавном се опредељивало према Демократској странци и СНС-у, па је било или за или против. Сада се све то доста измешало. Поред тога, онима који су на власти по аутоматизму иде набоље, а наравно, повукли су и неке потезе популарне у народу”, објашњава Пејић.

Ту је и по(р)ука за све политичаре: брзо падају у заборав. Тадић је најочигледнији пример. Он више није чак ни омражен, колико је пао у заборав, указује Пејић. И то је најбољи сигнал осталима да се не заносе тренутним резултатима и да не спавају на ловорикама.

      

Према истраживању обављеном од 15. до 26. децембра, на узорку од 1.250 испитаника, чини се да већини грађана није много стало до нових избора о којима се „шапутало“ последњих дана 2012. На питање да ли бисте гласали ако би се у 2013. години одржали ванредни избори, 42 одсто анкетираних рекло је „да”, 36 одсто је одговорило одрично, а 22 одсто њих није сигурно.

Судећи по проценама како ће живети у 2013. години, чини се да су грађани нешто оптимистичнији него када смо их питали за 2012. Али и овде је реч о тајмингу истраживања – нова власт је донела и нова, већа очекивања. Али та очекивања могу да буду велико оптерећење, јер кад је „лествица“ више подигнута свако разочарања може скупље да кошта владајућу коалицију.

Када је реч о појединим аспектима државне политике, чини се да су грађани најзадовољнији борбом против корупције. Вероватно је и да се борба против корупције и разна хапшења последњих месеци која су оставила најјачи утисак на испитанике, доживљавају, како каже Пејић, као нека сатисфакција за лош живот. Јер, кад видите како грађани оцењују економску политику владе – видите где је проблем. 

А тај проблем се изгледа све више одражава и на друго велико искушење сваке власти у Србији – питање Косова и Метохије. У том сегменту државне политике, заправо, није јасно шта се дешава.

      

„Не постоји нека јединствена политика – Дачић има једну, Николић другу, Вучић ћути, међународна заједница пласира треће, а људи од свега тога не знају ни 50 одсто. И нормално да влада једна конфузија”, оцењује директор агенције „Фактор плус”.

Када се виде очекивања у вези са КиМ у 2013. години, па и проценат оних који би мењали Устав Србије (и избацили преамбулу), чини се да се Срби „хладе” према том државном и националном питању. Трећина испитаника (33 одсто) мисли да се може добити само аутономија за Србе на северу покрајине у оквиру независног Косова, 21 одсто очекује даље учвршћивање независности Косова, а 11 одсто – поделу Косова. Неки мисле да ће Београд морати да призна независност Косова (седам одсто), повратак КиМ под суверенитет Србије очекује шест одсто анкетираних, њих пет одсто мисли да ће се применити модел две Немачке, а четири одсто каже да ће бити сукоба на Косову. Преосталих 13 одсто испитаника очекује „нешто друго”.


Коментари21
3908f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nema kadrova
Prvo, Srbija nema dobrih ekonomskih i politickih kadrova koji se razumeju u proizvodnju i prodaju proizvedenog i ne razumeju se u trziste . Drugo , losi politicki kadrovi koji se previse mesaju u ekonomiju u koju se ne razumeju . Trece , nas najveci problem je MEDJUNARODNI FAKTOR koji je zavladao Srbijom i pljacka nas. Delom , nismo imali izbora , bilo nam je nametnuto , ali velikom delom smo sami krivi , jer smo zbog naseg neznanje ( i nemoci proizislog iz neznanja) DOZVOLILI da MESETARE nasom zemljom i uvlace nas , uz pomoc losih politicara , u DUZNICKU ZAMKU. Od najstabilnijih zemalja (Svajcarska , Norveska..) treba nauciti i izuciti , KAKO I STA JE TO STO ONI DOBRO I USPESNO RADE i poceti da primenjujemo kod nas ( u sferi ekonomije , pravosudja., OBRAZOVANJE MLADIH.. ) Ova PODANICKA politika i oslanjanje na " MRDJUNARODNI FAKTOR" ( koji ima za cilj da nas unisti) , dovesce nas do unistenja.
Рио Лобо
Bas su nekreativni ti nasi politicari. Na isti nacin sprovode svoje politicke zamisli i akcije jos od 1945 sem sto po malo izmene ikonografiju.
Зоран
А још кад би знали ће хапшења на дуже стазе имати за последицу још лошији живот. Али...како ко ради, за кога гласао и шта подржава, тако и пролази. Почев од Америке до Србије.
Nikola Miric
Zivot ne moze da se tek tako promeni od loseg na dobar. Losem zivotu su ustvari doprinele sve vlasti pre ove, to je nemoguce fiksirati. Nema tu sta da se maskira. To nije krivica sadasnje vlasti. Izmedju borbe protiv korupcije i loseg zivota ima i te kakve veze. Ukoliko se ne izborimo sa korupcijom zivot ce zauvek ostati los. Nikada nije moguce pobediti korupciju 100% ali ona mora da se svede na meru da mnogo vise kosta boriti se protiv nje nego sto je ona sama,
Nesha
Nažalost, tako je, korupcija je postala deo srpske kulture. Sramota nas je da priznamo, ali mito je postao deo naše dnevne rutine. Život nije postao ništa bolji i ne vidim previše razloga koji bi me naveli da pomislim da će se kvalitet života kretati u pozitivnom smeru. Svi bruje o hapšenjima, a ekonomija i dalje propada i ništa se na tom polju ne radi, sem naravno novih zaduživanja, a uvek se naglasi da je sve krivica prethodne vlasti. Nemojte mi reći da država nema dovoljno resursa da istovremeno hapsi i diže ekonomiju na noge, jer mi imamo ogroman državni aparat koji je najverovatnije potpuno neodrživ i koji nas u saradnji sa korupcijom drži u okovima siromaštva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља