четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.01.2013. у 15:00 Миљенко Дерета

Сејао ветар, пожњео олују!

Својим „Писмом студентима који студирају у иностранству” Добрица Ћосић је веровао да ће по ко зна који пут пожњети пажњу и дивљење јавности, сејући своје рециклирано, патетично мудровање о историјској угрожености српског народа.

Али, уместо уобичајених удворничких, кукавичких похвала добио је, неочекивано за многе, директне, бескомпромисно критичне, аналитичке одговоре студената из земље и дијаспоре, као и од Социјалдемократске омладине (СДО). Заједничко овим писмима је јасно указивање на његову личну одговорност за беду и сиромаштво у земљи, за судбину генерација које су напустиле Србију али и не-праштање за злочине почињене у недавним ратовима.

Ови зрели, самосвесни одговори дају драгоцено различиту слику о младима у Србији, слику иначе пуну негативних предрасуда и најчешће увредљиво омаловажавајућу. Притом, одговори су стигли са „левице” – како се изјаснио један од студената и од СДО који има много јасније леве позиције од опортунистичке, успаване, тзв. социјалдемократије у Србији. Имајући све то у виду, ова писма су велики разлог за оптимизам. Позивам вас све да их у целини прочитате на Интернету. У свом тексту покушаћу да фацилитирам сучељавањем само по питању повратка студената у земљу.

Смернице је од Ћосића „наручила” Организација српских студената у иностранству (ОССИ), која је на својој Скупштини између осталог истакла да за „15 година, колико постоји њихова организација, немају своје просторије и да су кроз разговор с председником САНУ добили уверавање да ће их добити у оквиру Академије”!?! Ово већ само по себи говори о њиховом неупитном патриотизму који се на сајту ОССИ потврђује кроз ћириличне препеве као што су „Студира хемијску и физичку биологију (chemical and physical biology)”.

У свом писму Ћосић позива да се студенти врате: „Организујте се у братство истине за ширење историјске истине о свом народу кога је демонизовао и озлочинио непријатељ. То је услов нашег часног опстајања. То је ваша животна мисија, људска, интелектуална, патриотска.”

Свој одговор, Милош Чирић са Универзитета уметности започиње са „Непоштовани Добрице Ћосићу”, па наставља „Зашто ме не занима ниједна реч коју сте у овом писму написали? Прво, дела писаца расиста не читам. Човека који, навешћу само један пример, косовске Албанце назива политичким, социјалним и моралним талогом Балкана, после терора који је над њима спровела држава на чију је политику имао одлучујући утицај – не треба питати за судбину студената, не треба га питати ни за шта, осим уколико се тај разговор не одвија у судници.”

На речи „Сто паметних и храбрих, образованих и поштених Срба, ако се организују и жртвују за опште добро, могу да препороде и спасу Србију.”, СДО му одговара:Ви који уживате у својој незаслуженој слободи, Ви кажете сто паметних, храбрих, образованих и поштених Срба. Ми кажемо сто паметних, храбрих, образованих и поштених грађана и грађанки Србије. Нас не интересује национално опредељење грађана и грађанки који би да помогну да Србија изађе из кризе.” Чирић додаје: „Лицемерно је и перверзно да се баш ви (као један од одговорних за ’одливање памети, знања и маште.... што представља можда, највећи пораз у последњим деценијама криваца Србије’) јављате са саветима студентима, прекорним тоном, да их учите памети и позивате да се врате.”

Марко Симоновић који студира у Утрехту пише: „Мислим да ни Вама није сасвим јасно, ни ко смо ми, ни шта бисте с нама да се сутра вратимо. Тачније, мислим да сте погрешно испланирали још једно ‘померање становништва’. Ми бисмо, када би нас неко сутра ‘телепортовао’ у Србију, са свим нашим знањима, навикама и уверењима, били далеко несрећнији и дисфукционалнији од просечног грађанина Србије. Ми смо, господине Ћосићу, углавном у поодмаклом стадијуму бикултуралности, осећамо се код куће и у Србији и тамо где живимо, и не мислимо да смо због тога збуњени или спутани. Ми волимо странце, говоримо њихов језик, живимо са њима и знамо да не постоји ‘непријатељ’, који је ‘демонизовао и озлочинио’ наш народ... Ми смо непланско, неидеолошко и неконролисано мешање међу становништвом, ноћна мора сваког етничког чистунца. У том смислу, пазите кога позивате у своје пројекте.” СДО завршава са: „Ми, који смо остали у Србији, и упркос свему не желимо да одемо, смо Вас већ победили. Нас нисте успели да отерате из наше земље.”

Овај дијалог две генерације, два концепта Србије, можда је најбољи одговор на исконструисану, спиновану тезу о „помирењу” прве и друге Србије. Срећом, очигледно постоји и трећа: млада, образована и одлучна, спремна да ради, а не да жртвује у борби за модерну Србију. Разлог за понос.

Миљенко Дерета  

Оснивач Грађанских иницијатива

Коментари64
421d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Ja sam jedan od tih studenata koji su jos jako davno otisli iz Beograda. Dans sam na vrhuncu svoje profesionalne karijere i za sada ne mislim da se vracam za Srbiju. Razlozi mome ostajanju u inostranstvu dakle nisu ni filozofske ni ideoloske prirode. Oni su pre svega profesionalne i prorodicne prirode: zena mi je strankinja i verovatno bi joj bilo tesko da se sada, sa cetrdeset godina starosti, uklapa u beogradski stil zivota. Nikada nisam vitlao nozem niti pozivao na ubijanje. Volim Srbiju, kao sto je vole svi normalni Srbi. Kada sam mogao pokusao sam da pomognem svojim sunarodnicima ovde. Zbog svega narecenog mislim da imam pravo da kazem da su citirani odgovori studenata sramotni i neistiniti. Stice se utisak da je rec o mladim ljudima koji su zaboravili ko su, sta su i odakle su. Plakati nad tuznom sudbinom Albanaca nakon svega sto se Srbiji dogodilo je u najmanju ruku neukusno.
sunce sija
...uopste ne smatram da je odlazak mladih, obrazovanih ljudi u inostranstvo, tragedija srbije! aktuelno, srbija nije u poziciji da svim mladim ljudima omoguci prosperitet i sasvim je u redu kad mladi ljudi potraze sansu u inostranstvu. to nisu za srbiju izgubljeni ljudi ili sacuvaj boze, izgubljene investicije. svi mi, koji vise ne zivimo u srbiji, nosimo srbiju svuda sa sobom i pokazujemo je svetu!!! i to je isto veliki doprinos!
Читалац ПОЛИТИКЕ
Нема места чуђењу неким ставовима господина Дерете када се узме у обзир да је посланик у Скупштини Србије ЛДПа ,чији лидер је према последњем истраживању јавног мнења (Политика,3. о.м.) више него убедљиво на првом месту по негативним гласовима,а скоро на последњем по позитивним. Конкретно: 23% негативних и 2% позитивних гласова,од 13 политичара).Бојим се да ће и господин Дерета имати овакав или приближан рејтиг,ако би се то проверавало.
KOS
Miljenko prica (i pise) bedastoce. Bilo je svakakvih odgovora ali je on odabrao samo one koje duvaju u njegovu tikvu i proglasio ih reprezantativnim uzorkom. G-ospodin Cosic je div srpske knjizevnosti a Dereta je ozlojadjeni opozicionar kome se vlast izmakla iz ruke. Sve receno...
Vedran Gossip
Gospodin Cosic se retko oglasava u poslednje vreme, a ovo mu je bila razumna odluka, ima covek pravo da brine o buducnosti ove zemlje. Sled neprimerenih i nekulturnih odgovora samo mu ide u prilog, jer ako ovako ostane, zaista nam nema spasa. Gospodine Dereta, od vas se ipak ocekuje umereniji ton u odnosu na tviterase i neimenovane studente.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља