понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

Црквена звона у Бихаћу после седам деценија

Аутор: Ј. Чалијанедеља, 06.01.2013. у 22:00
Нова црква у насељу Језеро (Фото Црквена општина Бихаћ)

Ретко их у весељу окупи нека свадба или крштење, али се на Бадње вече бихаћки Срби обавезно састану код своје цркве, тачније парохијског дома са капелом. Пале бадњаке, питају се за здравље, угосте пријатеље Хрвате и муслимане.

Наивно би било рећи све је као некад, јер после ратова деведесетих година није – ни за једне ни за друге ни за треће. Овог Божића међу Србима у Бихаћу биће можда више узбуђења него иначе, јер ће баш у години великог хришћанског јубилеја добити освештану цркву – прву после више од седамдесет година.

У време када смо разговарали са протонамесником Далибором Ненићем, бихаћким парохом, у новом храму Свете Тројице у Бихаћу мајстори су малтерисали унутрашњост звоника, а у цркви је већ била служена прва саборна архијерејска литургија којом је начелствовао владика бихаћко-петровачки Хризостом.

Од оца Далибора сазнајемо и да је првобитни храм, који је освештан 1923. године, срушен међу првима у Независној држави Хрватској, на Видовдан 1941. године. Од тада Бихаћ нема освештан православни храм.

– Зашто је то тако заиста не знам. Од Бихаћа према Петровцу, у српским селима на скоро сваких пет километара била је црква и све су оне срушене или девастиране у Другом светском рату. Народ који је толике цркве имао пре рата, после да тако реагује према СПЦ, да је тотално занемари, то ми је велика загонетка. Није било цркве ни у околини Бихаћа. Све су се оне обнављале или биле делимично обнављане, али ниједна није била освећена до деведесетих година прошлог века. Рецимо прво село до нас, Притока, било је православно са 99 одсто српског становништва. Ту је црква запаљена 1942. године и дан-данас она тако стоји, крај самог аутопута Загреб–Сарајево – каже јереј Далибор Ненић.

Земљиште на којем се налазио предратни храм српске цркве, општинска власт одузела је 1959. године и ту је саграђена зграда општине Бихаћ. После тога, дуго није било ни свештеника. Неко време отац Душан Штрбац који је обилазио више градова, долазио је и у Бихаћ, да би тек са протом Гојком Ковачевићем, овај град добио сталног пароха.

Он је служио у капелици оформљеној у приватној кући неког побожног бихаћког Србина, а како би опстао радио је као чиновник у банци. Роковник у којем је водио податке о умрлима, венчанима, крштенима изгубљен је, па најстарије парохијске књиге, оне које су преживеле Други светски рат, датирају тек из 1975. године.

– Општина нам је дала кућу у замену за другу нашу некретнину и то је био парохијски дом. Имала је два спрата, на једном је живео свештеник, на другом је била капела Свете Тројице. Та капела када сам ја дошао овде била је потпуно девастирана, а читава кућа је пукла од крова до темеља на два места. Решили смо да је рушимо и изградили смо нови духовни центар који носи име митрополита Георгија Николајевића. Има стан за епископа, стан за свештеника бихаћког, капелу која је посвећена Светим женама мироносницама и ту се данас редовно служи – прича отац Далибор.

Нови храм Свете тројице почео је да се гради 1987. године у насељу Језеро, са завршеним звоником, али непокривен, дочекао је ратне сукобе деведесетих година, да би његова градња била настављена прошле године.

Помогла је општинска власт на челу са данашњим премијером унско-санског кантона Хамдијом Липовачом, а било је доста донација и из Републике Српске. Храм је сада под кровом, урађена је фасада, црква је изнутра омалтерисана, добила је подове од гранита, треба да се набави звоно уместо оног украденог током рата и постави иконостас.

– Има још посла, али ако Бог да све ћемо завршити ускоро и тада ћемо објединити 1.700 годишњицу Миланског едикта и освећење цркве. Биће то несвакидашња прослава за нашу малу заједницу у Бихаћу – каже отац Далибор.

А она данас броји 80 кућа или 168 верника, већином старијих. Потпуно другачије него пре 1991. године, када је према званичном попису у Бихаћу живело 12.600 Срба и око 6.000 Југословена и када су сународници из Лике гравитирали према овом граду, ту се школовали, трговали, лечили. У школи отац Далибор на веронауци има деветоро деце плус његових троје, а најчешћи обред је, нажалост, сахрана.

– За непуних седам година моје службе овде, било је можда пет крштења, венчање само једно и то су људи дошли из Београда. Долазе они који су живели некад у Бихаћу и ми се трудимо да их окупимо. Углавном је то поводом црквених зборова који су се некад одржавали по селима – прича бихаћки парох.

На питање за односе са великодостојницима већинске муслиманске верске заједнице, он истиче да на нивоу муфтијства не би могао да се похвали неком сарадњом, али да са појединим имамима, као и са католичким свештеницима одлично сарађује.

– Зависи све од човека до човека. Нема неких инцидената, напада на националној основи. Има случајева намерне опструкције, то сам неколико пута доживео, али то су појединачни случајеви и ситни су. Општа слика је да су људи у Бихаћу добри, гостољубиви, питоми – истиче отац Далибор.


Коментари1
e7a0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шатро Еуропејац
Велики поздрав Србима из Бихаћа где год да се налазе а сретао сам их широм света. Избориће се они опет из ове тешке ситуације на радост свег српства.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља