четвртак, 05.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:55

Нова мрежа судова Србије

четвртак, 10.01.2013. у 15:00

Мапа судова у Србији биће знатно другачија када у марту буде усвојен закон о уређењу судова, али коначан предлог владе уследиће тек после посете стручњака Венецијанске комисије Савета Европе, који крајем јануара долазе у Београд.

Радна група усвојиће њихова мишљења и конструктивне предлоге на текст који им је доставило Министарство правде и државне управе.

Највиши суд у Србији и даље је Врховни касациони суд, а по жалбама ће одлучивати четири Апелациона суда – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Понешто ће бити промењено у надлежностима ових судова, па ће на пример Виши суд у Панчеву, заједно са основним судовима у Панчеву и Вршцу, припасти Апелационом суду у Београду, уместо Апелационом суду у Новом Саду. Неизвесно је да ли ће подручје Вишег суда у Неготину, са основним судовима у Неготину, Кладову и Мајданпеку, остати у надлежности београдског апелационог суда или ће припасти Апелационом суду у Нишу.

Према нацрту радне групе, Србија ће имати 72 основна суда са 14 судских јединица (сада имамо 34 основна суда и 103 судске јединице). Разматра се могућност поновног отварања суда у још неким местима. Број виших судова остаће непромењен.

Сви судови у Србији већ три године имају вршиоце функције председника, иако је требало да председници буду именовани у марту 2010. године. Тек када се успостави нова мрежа судова, Високи савет судства именоваће и председнике судова, како већ постојећих, тако и нових, а предстоји и посао распоређивања судија, како раније изабраних, тако и оних који су враћени на посао после одлуке Уставног суда.


Коментари24
6266c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Ukinuti 3 suda u Sremu, sadašnje sudske jedinice u Irigu, Pećincima i Inđiji, nastaće haos, inače su svuda gužve, i sve se odvija teško i sporo... Građani treba da putuju preko 50 km u jednom pravcu da bi recimo overili ugovor, izjavu...
zoran petrovic
Dzabe sve to kada i dalje nema pravde,kada se ne postuju rokovi,kada razvlace parnice totalno bezakonje, STRASNO!
Nikola
@žarko U okviru Osnovnog suda u Senti, postojaće sudske jedinice u Adi i Kanjiži, kao što su postojale i te jedinice dok su ove tri opštine pripadale Osnovnom sudu u Subotici. U sudskim jedinicama su se i sada sudile parnice, a krivični predmeti u sedištu suda. Nema to nikakve veze sa nacionalnim manjinama, pa i Senta je u većini naseljena Mađarima.
Медведник
Ако је Димитровград добио основни суд јер је погранична општина,онда је то исто требало да добије и Љубовија.Рубни делови општине Љубовија су заиста ближи Ваљеву или Ужицу него Лозници о којој г.Сретен пише.Изградњом пута Љубовија- Пецка-Ваљево,мало ко путује према Београду преко Лознице и Шапца.Раздаљина преко Ваљева је краћа за целих 60 километара.Значи најприродније јесте да општина Љубовија припада Ваљевском округу,јер јој Ваљево јесте најближи или Ужицу,до којег има исто колико и до Лознице али је пут за разлику од пута за Лозницу у одличном стању.Па Раздаљина Љубовија Шабац износи 125 километра а Љубовија Ваљево 62 км .Господо министри то неће да може тако,неће да може.
žarko
Kako to da Kanjiža Nacrtom nove mreže, ne dobije čak ni status Sudske jedinice Osnovnog suda u Senti, kada se radi o pograničnoj Opštini sa najfrekventnijim prelazom u Evropi, gde je ukupan priliv sudskih predmeta veći od Sente i Ade zajedno i radi se o području sa pretežnim mađarskim življem. Običan narod to ne može drugačije protumačiti nego kao uskraćivanje manjinskih prava, na šta ni EZ svakako neće gledati blagonaklono.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља