среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Брат ме из сликарства, несвесно, увео у глуму

Аутор: Славко Трошељсубота, 12.01.2013. у 21:57
Фото Д. Ћирков

Никола Симић, позоришни, филмски и ТВ глумац, добитник овогодишње награде „Радоје Домановић”, уводи вечерас представу „Буба у уху” у 42. годину у Југословенском драмском позоришту. Ову представу је, с њим у главној улози, као свој дипломски рад, 7. јуна 1971, поставио редитељ Љубиша Ристић. „Буба” је, због своје дуговечности, уписана у Гинисову књигу рекорда.

Никола Симић је рођен 18. маја 1934. у Београду. Посебно је запамћен по улогама у филмском серијалу „Тесна кожа”, серијама „Дипломци”, „Породично благо”, „Срећни људи”, „Љубав, навика, паника”... Има ћерку Ану, а од ње унуке: Исидору (11) и Сару (6).

У ком расположењу чекате „Бубу”?

„Буба” је постала део мог и живота свих учесника у овој представи. Уочи представе, сви се понашамо као да славимо заједничку славу. Ту су: Рада Ђуричин, Бранка Петрић, Власта Велисављевић, Тони Лауренчић, Слободан Тешић, Срђан Ивановић, Срђан Јовановић, Соња Костић, Тина Дошен, Петар Ћирић, колега Пантовић и инспицијент Душко Чекић...

Да ли је то сад глума или рефлекс?

Само глума. Кад се дигне завеса све заборављам и представа увек креће у нови живот. На дан смрти оца играо сам „Дунда Мароја” у Дубровнику. Дан после сахране мајке, играо сам „Бубу” у Београду. Публику не занимају личне емоције и животни проблеми глумаца, већ суштина представе којом нуде драму и сузе или расположење и смех до суза. Наравно, ово друго је много теже остварити.

Проверава ли вас публика?

Непрестано. После година играња „Бубе” ми имамо гледаоце свих доба. Неки су долазили као ђаци и студенти, па као родитељи који су сад деде и баке. И тако, годинама, у круг, а докле – не знам.

Да ли је било сумњи у успех?

Јесте, и то у току проба. Нисмо знали како ће реаговати публика, на ком месту и у којим ситуацијама. Ипак, после контролне пробе охрабрио нас је колега Љуба Тадић, који је, с управом позоришта и глумцима који нису играли у „Буби”, био у сали. Тако је то некад било. Љуба нам је рекао: „Како то да скинете? Ово морате да играте. Биће то хит сезоне!”

И докле овако?

Глумци су посвећени „Буби”, публика нас храбри, али управа позоришта процењује да ова представа, упркос свему, „није баш на потребном уметничком нивоу”, па је она, помало, пасторче позоришта. Кад се декор потпуно распао у помоћ нам је пришла грчка компанија „Еко”. Сад је декор поново у распаду.

Од кад сте у позоришту?

Био сам ту 1957, као студент четврте године академије. Играо сам у представи „Оклопни воз”, у режији Мирослава Беловића. Имао сам малу улогу после које сам дрхтао као прут, јер сам био сам уз глумачке величине: Миливоја Живановића, Милана Ајваза, Зорана Ристановића... Гледао и учио од њих. Живановић ми је рекао: „Партнера увек гледај у очи, а играј срцем”. А ја тако, отвореног срца, идем и кроз живот.

Шта вам даје снагу?

Природа мог бића. Мој отац је био пекар и на питања о менталној и физичкој снази човека увек је нудио „формулу” из свог заната: „Све зависи како си замешен.” А ја, уз ову формулу, имам и став да никад не устајем на „леву” ногу. Увек сам задовољан, ретко љут. А постоји ту и још једна „формула среће”...

Које су све ваш љубави?

Све оно што ми подиже животни ерос и умножава емоције: једна вољена жена, све улоге, сусрети са глумцима, ћерком, унукама и пријатељима, као и боравак у ресторану „Молијер”. Без љубави и тих склоности не знам како бих функционисао, а велика је истина да све док волите – живите. Мени је љубав најјача емоција коју доживљавам као таленат, таленат за живот. Ево, у ресторан улази кошаркашка легенда Зоран-Мока Славнић, мој драги пријатељ, који је увек ведар и духовит. Долази да нас поздрави.

Који тип особа вам се допада?

Свако од нас има ауру, неко духовно зрачење. Највећа срећа је кад вам се ауре поклопе. Мени се то, и у овим годинама, догодило у љубави. На тај начин сам бирао и пријатеље. У тим односима ми је јако важна искреност и игра отвореним картама. Само тако могу да имам равнотежу духа и тела у свим контактима. А кад се појаве сумње тај однос губи сваки смисао.

Шта волите у женској природи?

Све оно што мотивише и инспирише мушкарца. У сваком смислу. Има, додуше, примера у уметности кад су највећа дела настала у патњи. Узмите, у том смислу, Лазу Костића и његово дело „Санта Марија дела Салуте”. Ова песма је посвећена Ленки Дунђерски, која се заљубила у Костића, који се повукао, мислећи да је то само пролазан занос младе девојке. Али, кад је она умрла од туберкулозе тај догађај изазвао је дубоку тугу у души песника...

Која уметност је још ваша?

Пишем песме и афоризме, али то још није за јавност. У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко, 10 година старији од мене, био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десетак година сам сазнао праву истину.

О чему је реч?

О потребама брата и мојој животној прекретници. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ „положио пријемни испит”... Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму.

-----------------------------------------------------------

„Тесна кожа” чека кредит

Шта је са наставком „Тесне коже”?

Прошло је већ 30 година од првих снимања „Тесне коже”. Ми смо прошле године 14 дана снимали наставак те серије филмова, али рад је прекинут. Потписници уговора нису имали новац. Било је то прошлог фебруара, а до сад нису успели да добију кредит. Јер, хипотека за кредит је – три пута већа од кредита!


Коментари0
e46a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља