среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.01.2013. у 12:51 Ненад Радичевић

Обамина политика у затвору

Када је пре нешто више од једанаест година из Пакистана дошао у Авганистан да „покрива” америчку интервенцију после терористичког напада на САД 11. септембра, камерман ТВ мреже Ал Џазира Сами ал Хаџ није ни слутио да ће и сам постати жртва америчког рата против тероризма, који је повео тадашњи председник Џорџ Буш.

Само зато што су га амерички обавештајци сумњичили да је он био сниматељ последњег ТВ интервјуа који је дао лидер Ал каиде Осама бин Ладен, Ал Хаџ ће остати у историји запамћен као једини новинар који је био заточен у злогласном америчком казамату „Гвантанамо” на кубанском тлу.

Упркос томе што је доказивао да је у време спорног интервјуа био у седишту Ал Џазире у Дохи, овај сниматељ је најпре био пет месеци затворен на аеродрому у Кандахару да би потом већи део своје безмало седмогодишње затворске голготе провео у „Гвантанаму”, мучен, бескрајно много испитиван и уцењиван, а без икаквог правног поступка покренутог против њега.

Ни више од 400 штрајка глађу није му помогло да прекину голготу, будући да је и он као и бројни штрајкачи глађу у „Гвантанаму” присилно храњен и то на цевчицу која им се убацује у уста…

Једанаеста годишњица од кад је први затвореник доведен у овај амерички затвор ван територије САД навршена је минулог петка и још једном подсетила свет, не само на грозоте које су се тамо дешавале, већ и на неиспуњено обећање америчког председника Барака Обаме да ће затворити овај гулаг у заливу Гвантанамо на Куби.

у овом затвору, који америчке пореске обвезнике кошта годишње 800.000 долара по затворенику, лежи 166 затвореника. Међу њима, за 86 се зна да су ослобођени оптужби, док је више од 40 „недефинисаних затвореника” који се неће суочити са оптужбама јер нема довољно доказа против њих, али неће бити ни ослобођени пошто САД имају разлога да их сматрају опасним.

Иако је већ евидентно да је „Гвантанамо” постао мрачни симбол Бушове политике која није марила на поштовање људских права оних који нису Американци или не раде у америчком интересу, не може се више порећи да је овај затвор постао и огромна мрља на етичким корицама Обамине политике.

Иако је још 2009. уверљиво обећао да ће затворити „Гвантанамо”, Обама је пред крај свог првог мандата даље од испуњавања обећања него што је био пре четири године.

Он је у тој ситуацији, не само зато што нема подршку у америчком Конгресу, већ и због тога што је недавном одлуком и сам себи везао руке. Потписивањем Закона о буџету за одбрану за 2013. годину Обама је практично своју вољу да затвори „Гвантанамо” ставио у „затвор”.

Овим законским прописом је забрањено да се било каква федерална средства издвоје за пребацивање затвореника из „Гвантанама” у друге земље или у затворе на америчком тлу, где би им се судило.

Тако су Обама и његова администрација сами себе онемогућили да затворе „Гвантанамо”, а претходне Обамине изјаве да „и даље мисли да `Гвантанамо` слаби националну безбедност” и „деградира доносе са кључним савезницима и консолидује непријатеље”, делују тачно али неискрено.

Штавише, у намери да испуни обећање Обаму није подстакло ни то што је и америчко правосуђе дало за право свим критичарима суђењима осумњиченим за тероризам, које су започете у Бушовој ери биле су засноване на оптужбама за заверу.

Наиме, амерички Жалбени суд је у поступку против Бин Ладеновог возача и видео-монтажера донео одлуку да не могу бити суђени за „заверу” и „материјалну подршку тероризму”, јер у време када су за то оптужени таква дела нису постојала према међународном праву.

Упркос томе, Обамина администрација није кренула путем који је ближи поштовању међународног права већ је одржавањем „Гвантанама” у животу заправо наставила да хода укруг у оквиру Бушовог „затвора” за право и људска права.

За разлику од Самија ал Хаџа који је успео да буде пуштен из „Гванатанама” 2008. године, преосталим затвореницима засад остају само два начина да из овог кубанског залива – да умру од болести или да изврше самоубиство.

Коментари2
4fe7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Grubic
Злочин је производ друштвеног вишка. - Владимир Лењин
Зоран
Ма страшно, није му дао да гладује него га хранио на цевчицу. Тукли их да признају, стављали у мале кавезе. Стварно необично да се тако понашају према осумњиченим терористима, који деци вежу експлозив око струка па хајд у рај. Иначе суђење је почело прошле године.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља