Београдским бициклистима је на располагању 66 километара стаза у Новом Београду и Земуну, као траса од Дорћола до Аде Циганлије. Идејним пројектом бициклистичких коридора кроз Београд, предвиђено је да се до 2021. изгради мрежа бициклистичких стаза дуга 130 километара. Стазе би повезивале центар града са Дорћолом, Миријевом, Звездаром, Вождовцем и Бањицом, затим насељима Медаковић Један и Два, као и са Новим Београдом и Земуном.
Једна од најоптерећенијих београдских саобраћајница – Улица кнеза Милоша – такође би требало да добије своју бициклистичку стазу. Планом је предвиђена и стаза за љубитеље окретања педала од Булевара краља Александра до Мостарске петље. Бициклистичка стаза требало би да буде продужена ка Топчидерској звезди, као и према Београдском сајму, где ће се спојити са већ постојећом, која вијуга обалом Саве.
Овај план је за сада само пројекција лепих жеља: празна градска каса разлог је што у току 2012. није изграђен ни метар бициклистичких стаза, а грађевински захвати у том правцу нису планирани ни за 2013. годину. Отежавајућу околност за инвестирање у овај вид саобраћаја је и чињеница да је реч о замашним улагањима: опремање, тј. обележавање километра бициклистичке стазе кошта 167.000 динара.
Процена је да у сезони двоточкаше у главном граду вози око 15.000 суграђана. Највећи проблем им је, осим мањка стаза, низак ниво саобраћајне културе осталих учесника у промету.
Да би се домогао „оаза” на Савском и Земунском кеју, које се спајају на Бранковом мосту, где специјални лифт омогућава спуштање двоточкаша на десну савску обалу, престонички бициклиста који живи подаље од ових стаза мора да вози „раме уз раме” са колонама аутомобила, у којима су возачи који пречесто немају разумевање за поклонике кретања на педале.
Мирко Радованац, председник „Југо циклинг кампање”, тврди да се у градуништа не ради да би се бицикл интегрисао у саобраћајни систем. Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се од 2020. године буде омогућено да око 2,5 одсто житеља престонице користибицикле, што је око 100.000 кретања по дану.
----------------------------------------------
На два точка ван града, уместо по граду
Студија о могућности изградње бициклистичких стаза у Београду, коју је наручио Секретаријат за саобраћај, а израдио Саобраћајни факултет, показала је да за бициклистичке стазе има места и на Звездари, Дорћолу и у центру града. Али, та студија у некој фиоци скупља прашину и чека економски боље дане. Према плану који је зацртала дирекција, до 2021. године требало би да буду изграђене само стазе које ће повезивати само излетишта око Београда и то на релацијама Београд – Обедска бара (дужине 108 км), Београд–Авала (73км) и Београд–Умка (22км).
----------------------------------------------
Кратка и скромна историја
1998.
Почела изградња прве бициклистичка стаза у Београду, од Дорћола до Аде Циганлије, дугачке 7,5 километара, која је завршена 2002. године
2005.
Главни град је добио бициклистички лифт на Бранковом мосту. Зимско радно време му је од 8 до 20 сати, а летње од 8 до 23 часа, а капацитет десет биикала
2008.
Завршена изградња бициклистичких стаза на Новом Београду, које се простиру између Блока 45, Ушћа и хотела „Југославија”
2011.
Обављена реконструкција дела бициклистичке стазе Дорћол –Ада Циганлија. Одсудну заслугу за реализацију имала је иницијатива младог градског активисте Филипа Вукше
