петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:25

Нових бициклистичких стаза нема на хоризонту

Аутор: Д. Спаловићнедеља, 13.01.2013. у 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Београдским бициклистима је на располагању 66 километара стаза у Новом Београду и Земуну, као траса од Дорћола до Аде Циганлије. Идејним пројектом бициклистичких коридора кроз Београд, предвиђено је да се до 2021. изгради мрежа бициклистичких стаза дуга 130 километара. Стазе би повезивале центар града са Дорћолом, Миријевом, Звездаром, Вождовцем и Бањицом, затим насељима Медаковић Један и Два, као и са Новим Београдом и Земуном.

Једна од најоптерећенијих београдских саобраћајница – Улица кнеза Милоша – такође би требало да добије своју бициклистичку стазу. Планом је предвиђена и стаза за љубитеље окретања педала од Булевара краља Александра до Мостарске петље. Бициклистичка стаза требало би да буде продужена ка Топчидерској звезди, као и према Београдском сајму, где ће се спојити са већ постојећом, која вијуга обалом Саве.

Овај план је за сада само пројекција лепих жеља: празна градска каса разлог је што у току 2012. није изграђен ни метар бициклистичких стаза, а грађевински захвати у том правцу нису планирани ни за 2013. годину. Отежавајућу околност за инвестирање у овај вид саобраћаја је и чињеница да је реч о замашним улагањима: опремање, тј. обележавање километра бициклистичке стазе кошта 167.000 динара.

Процена је да у сезони двоточкаше у главном граду вози око 15.000 суграђана. Највећи проблем им је, осим мањка стаза, низак ниво саобраћајне културе осталих учесника у промету.

Да би се домогао „оаза” на Савском и Земунском кеју, које се спајају на Бранковом мосту, где специјални лифт омогућава спуштање двоточкаша на десну савску обалу, престонички бициклиста који живи подаље од ових стаза мора да вози „раме уз раме” са колонама аутомобила, у којима су возачи који пречесто немају разумевање за поклонике кретања на педале.

Мирко Радованац, председник „Југо циклинг кампање”, тврди да се у градуништа не ради да би се бицикл интегрисао у саобраћајни систем. Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се од 2020. године буде омогућено да око 2,5 одсто житеља престонице користибицикле, што је око 100.000 кретања по дану.

----------------------------------------------

На два точка ван града, уместо по граду

Студија о могућности изградње бициклистичких стаза у Београду, коју је наручио Секретаријат за саобраћај, а израдио Саобраћајни факултет, показала је да за бициклистичке стазе има места и на Звездари, Дорћолу и у центру града. Али, та студија у некој фиоци скупља прашину и чека економски боље дане. Према плану који је зацртала дирекција, до 2021. године требало би да буду изграђене само стазе које ће повезивати само излетишта око Београда и то на релацијама Београд – Обедска бара (дужине 108 км), Београд–Авала (73км) и Београд–Умка (22км).

----------------------------------------------

Кратка и скромна историја

1998.

Почела изградња прве бициклистичка стаза у Београду, од Дорћола до Аде Циганлије, дугачке 7,5 километара, која је завршена 2002. године

2005.

Главни град је добио бициклистички лифт на Бранковом мосту. Зимско радно време му је од 8 до 20 сати, а летње од 8 до 23 часа, а капацитет десет биикала

2008.

Завршена изградња бициклистичких стаза на Новом Београду, које се простиру између Блока 45, Ушћа и хотела „Југославија”

2011.

Обављена реконструкција дела бициклистичке стазе Дорћол –Ада Циганлија. Одсудну заслугу за реализацију имала је иницијатива младог градског активисте Филипа Вукше


Коментари8
3154b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žika Ž
Dobar tekst u pravo vreme. Gotovo da sluti šta će da se zbude: 2020. godine gradski čelnici će se naprasno setiti da su se obavezali da će da naprave 130km biciklističkih staza, neko će postaviti to kao još jednu prepreku na putu ka EU (jer mi samo tako funkcionišemo) i krenuće te staze da niču po Beogradu bez reda i cilja. Kao kad se kupuje metar i po knjiga za policu. Evo gde sam ako ne bude i neka uz koridor 10. Na otvaranju te staze uz koridor 10 tadašnji gradonačelnik će izjaviti kako on već godinama vrti pedale, a na televizijama će se zavrteti spotovi o zdravom životu uz vrle dvotočkaše. Vlasnici auto-škola u saradnji sa policijom će da uvedu obaveznu obuku za bicikliste (po starom programu, samo još ove godine!) na koju će pohrliti čak i oni koji nemaju obe noge. Tužbe seljaka koji će kukati da su mu napravili poslednjih 100m staze posred njive u Resniku preneće samo pokoji tabloid, pod oznakom "skandalozno".
Posmatrac
Promasena tema clanka, stari podaci. Ne treba graditi staze, nego oznaciti ulice da se zna da su na njima i bicikli. I da se zna gde su na njima. Danas 15.000 biciklista, sutra vise. Vise biciklista - vise bicikala, vise delova, vise radnji, vise servisa, vise radnih mesta. Treba li obrazlagati?
Zvezdarka
Mozda je ovo zgodna prilika da (bivsi) predsednik opstine Zvezdara, gradonacelnik Beograda kao i odgovorni strucnjaci koji stoje iza rekonstrukcije Bul.Kralja Aleksandra, odgovore zasto prilikom izvodjenja radova nije predvidjena i biciklisticka staza na inace veoma sirokim trotoarima duz bulevara.
Miloš Lazić
Šta se desilo sa novinarskom profesijom? Ova vest se ponavlja već nekoliko puta, bez da se informacije provere i istraže, napiše nova i bolja priča. Tragično je što se neprestano podržava diskurs da su biciklističke staze dodatno ulaganje. Nikome ne pada na pamet da istraži koliko je ulica bilo rekonstruisano u 2012. godini, a koje su kroz tu rekonstrukciju mogli da dobiju biciklističke staze i trake, praktično BESPLATNO. Trenutno najaktivnije udruženje Ulice za bicikliste su nekoliko puta pokazali kako se milioni iz gradske kase troše na gluposti, zbog čega diskurs o nedostatku novca za biciklističke "staze" ima još manje smisla. Novinari, počnite da radite svoj posao umesto što samo copy-paste-ujete, jer vi utičete na javno mnjenje, a samim tim na gradsku vlast i njihove nebulozne izjave.
duca
Za one koji biciklistički saobraćaj smatraju za "vozikanje": - živim u centru, radim u Krnjači, na posao putujem biciklom kada vremenske prilike dozvoljavaju; - računica: oko 20 dana mesečno x 18 km x oko 10 meseci = oko 3600 km godišnje Da li je potrebna i uporedna analiza potrošnje goriva, troškova za održavanje i ostalih infrastrukturnih potreba za automobilski saobraćaj, zagađenje vazduha, zagađenja bukom itd, itd...? Poređenje relaksacija tela i duha na biciklu i automobilu nije vredno ni spomenuti...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља