уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

На крилима младости

Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 13.01.2013. у 22:00
Чачански омладинци на принудном раду у селу Скели код Обреновца, јула 1942. Зоран Максимовић у првом плану, здесна налево Александар Керковић Цале, Бранко Радичевић Мачиста, непознати друг, непознати Словенац, Момо Лепосавић, Милојко Цвијовић, Александар Ћерамилац, Александар Вилотијевић Цоја, непознати друг, Михаило Митровић, Влада Стојковић, Момо Солујић, Бранко Тошић.

У касно пролеће 1941. године Зоран Максимовић са одличним успехом је положио велику матуру у чачанској Гимназији и већ тада имао лепу збирку младићких врлина. Био је активан соколац, свирао виолину и водио ђачки оркестар, читао књиге на француском, постао одличан шахиста и освојио првенство Шумадије у стоном тенису. Са тек напуњених 18, већ је у мислима био у Београду, на високој школи, али је током пет следећих година све и остало у сновима, док нису прошла четири ратна лета и једно у војсци, као дуг отаџбини.

– Из војног санаторијума у Кнез Селу код Ниша, као водник-медицинар, пријавио сам се на студије на Медицинском факултету у Београду и био примљен, али сам демобилисан тек августа 1946, из болнице на Опленцу. У међувремену, схватио сам да медицина није за мене, па сам се уписао на минералошко-петрографску групу Филозофског факултета у Београду, која је следеће године постала део ПМФ-а – каже академик Зоран Максимовић (90) за „Политику”.

Пет прохујалих година надокнадио је долазећим летима, доказавши како невоља може да очеличи човека. Дипломирао је 1950. године и, као стипендиста Српске академије наука, добио место асистента у Геолошком институту. Докторат је две године (1954–1956) спремао у Кембриџу, у Енглеској, 1974. изабран за дописног а 1985. за редовног члана Српске академије наука и уметности. Дванаест година био је секретар Одељења за математику, физику и геонауке, актуелни је председник Одбора за геохемију САНУ и оснивач ове дисциплине у Србији.

Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Нишу објавили су прошле године студију о научном опусу академика Максимовића, коју је приредио професор др Александар Керковић, његов школски друг. То је и прилика да се научник сети своје необичне младости у ратном Чачку.

– Била је недеља, 28. септембар 1941. године, кад су Немци дошли кући и оца и мене потерали у Арсенал и коњушнице артиљеријског пука изван града, где су сабили око 5.000 грађана. Старије и боље обучене су издвајали па је мој отац пуштен већ првог дана. Мене, у старом оделу, необријаног, задржали су још два дана. За све то време нисмо имали ни воде ни хлеба. Кад су ме пустили, са другом Ацом Николићем претрчао сам око два километра кроз празне улице јер је била дата узбуна, у даљини су се чули топови а Немци постављали митраљезе. Без даха смо стигли до куће Мојовића и ту провели ноћ. Следећег дана Немаца није више било у Чачку – приповеда академик.

После пропасти Ужичке републике Немци су се вратили, а јула 1942. недићевци су групу омладинаца, већином бивших партизана, спровели на принудни рад у село Скелу код Обреновца.

– Убацили су нас у зграду недовршене школе, поред Саве, која је имала само зидове од цигле и кров. Под земљани, нашли смо сламу и спавали као сардине. Касније смо добили даске, а конак у два нивоа. У следовању за доручак били су дебела буђава проја и танка супа. На рад смо ишли око три километра далеко, свако са две алатке, и читав дан радили на насипима око Саве. Предвече, по повратку, чекала нас је вечера иста као доручак. Не знам колико смо тачно били у Скели, али кад сам се вратио у Чачак мајка је хтела да падне у несвест кад је видела да сам кост и кожа. За седам дана код куће, једући чорбаст пасуљ са танком реш пројом, добио сам седам килограма.

Са оцем Јованом, који је службовао као судија у Чачку, убрзо је морао да се склони код очеве сестре у Ваљево, јер је било јављено да ће Немци да хапсе његовог старог. Отуда се Зоран после неког времена вратио у Чачак, али је стално ноћивао на другом месту – некад у касарни чете радне службе, други пут код куће, или код рођака Аце Недељковића.

– Баш кад сам 1943. спавао негде у илегали, дошли су љотићевци да ме траже. Мене нису нашли, али су оца са 25 другова одвели у Горњи Милановац, у затвор Љотићеве добровољачке јединице, којом је командовао по злу познат пуковник Марисав Петровић. Моје другове у затвору су испребијали толико да нису могли да леже на леђима и претили да ће оца послати у логор на Сајмишту. Ја сам се за то време крио у Чачку. Мајка ми је рекла да морам да се предам, па сам с њом возом отишао у Милановац и јавио се у затвор. Дуго су ме саслушавали, али ме нису тукли. Следећег јутра су нас пустили и возом смо се вратили у Чачак.

Академик Максимовић као геохемичар је истраживао карстне боксите и карстна лежишта никла у бившој Југославији, Грчкој, јужној Француској и на Јамајци. Доказао је како се стварају и том приликом открио 10 нових минерала у бази ових лежишта и то минерала никла и елемената ретких земаља, који се у природи само у овом случају јављају заједно. Због тога је у свету добио велика признања, а 2001. је изабран за почасног члана Мађарске академије наука. Радио је на геохемијским проблемима, чак и у Сахари, са својим докторандом из Либије, и то су, вели, била узбудљива истраживања фосилне подземне воде у басену Куфра на југоистоку ове земље.


Коментари0
9d44a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља