петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:03

Србија разговара: Националне пензије у култури

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 14.01.2013. у 15:00
Петар Волк и Живорад Ајдачић (Фото Д. Ћирков)

Онога момента када Комисија за доделу националних признања за врхунски допринос култури, популарно названих националне пензије, започне свој рад у јавности све постаје спорно: прво имена чланова комисије, потом критеријуми за доделу, број признања која ће те године бити додељена, списак оних које је неко кандидовао или који су кандидовали сами себе и, на крају, неизбежно, имена добитника. Увек се поставља још једно питање: да ли би цео систем требало реформисати.

Колики и какав притисак трпе чланови комисије, шта од њих траже политичари, у чему греше и шта би могло да се промени, за „Политику” говоре др Петар Волк, некадашњи дугогодишњи председник комисије, и Живорад Ајдачић, садашњи члан истог тела.

Политика: Многи сматрају да је утицај политике на процес одлучивања о кандидатима велики, али да о томе нико не жели да говори, поготово не чланови комисије које бира Влада Србије. Да ли сте трпели такве притиске или не?

Ајдачић: Увек има ургенција и притисака. Али, у овом случају, притисци су личне природе, а не политичке. Шокирало ме је то што појединци немају никакав проблем да ургирају сами за себе. С таквима нисам имао о чему да разговарам. Опет, нисам никоме могао ни да забраним да за некога зове. Па сам тако у једном дану имао равно 98 позива. Такође, појединци који су чланови партија сами врше притиске у име своје партије и тако је користе.

Волк: Отворених притисака било је само прве године. Већ у другој години тога није било, бар не за време мог мандата као председника. По кулоарима се измишљало да има притисака. И то је увек долазило од оних којима признање није додељено. Па је тако једна дама прво од министра културе, па од мене па на крају од повереника за информације од јавног значаја писмено тражила да јој доставимо за све кандидате ко припада којој партији. То је била ноторна бесмислица.

Политика: Како су, онда, изгледали састанци с министрима културе?

Волк: Моја комуникација с политичарима састојала се у томе да се на почетку, по конституисању комисије, састанем с министром културе и да исто учиним на крају, кад доставимо предлог имена. Памтим да ми је Небојша Брадић, када је био министар, рекао да се не слаже с многим мојим мишљењима, али да неће ни на шта утицати. Али памтим исто тако да ме је један амбасадор готово прогањао, ургирајући за једно име са списка.

Политика: Тврдите, дакле, иако су „процуреле” другачије информације, да ни за Слађану Милошевић, ни Мирослава Илића, ни сад за Оливеру Катарину нико ни из једне политичке партије није ургирао?

Волк: После преседана који је учињен са Слађаном Милошевић у влади су нашли да и они имају права да предлажу кандидате, али ти њихови кандидати нису никада директно ишли пред комисију већ пред министра, који после зове председника комисије и пита да ли неко име може да се укључи у генерални списак. Али не више од тога. Све друго су празне приче. Да се прошле године кандидовала Оливера Катарина ја бих за њу гласао, она је ту награду заслужила. Цела та бука око ње није потребна ни њој, ни комисији, ни министарству, а ни медијима.

Ајдачић: Ми смо се ове године одмах договорили и рекли министарству да нећемо дозволити то што је било до сада, да било ко из владе накнадно кандидује неко име. И тако је и било. Што се тиче Оливере Катарине ми наравно знамо да је она учествовала у промоцији Српске напредне странке. Али, зашто новинари нису питали зашто је једна позната глумица, такође добитница признања, говорила на једној промоцији о томе да ми имамо две Србије. Па то је још горе. Ја сам тражио да се предмет Оливере Катарине издвоји, да се гледа први сегмент – она је глумица. Годину и по дана играла је Коштану у Народном позоришту с нашим најбољим глумцем Рашом Плаовићем, па је снимила 32 филма, па су четири добила највећа признања, међу њима и „Скупљачи перја”, у којем је играла главну улогу с Фехмијуом, па је добила награде у Москви и Венецији, па је добила „Златни беочуг” за трајни допринос култури. Други сегмент – певање. Дајте ми пример да је неко 72 пута наступио у париској Олимпији. Потом, њен шоу два пута је затварао Кански фестивал. То је њена уметност. Морамо бити објективни. Њен приватни живот и садашње понашање мене на занима. Мислим да сам овим све рекао.

Политика: Збогвеликог броја телефонских позива и молби кандидата неке ваше колеге верују да је ово признање сведено на социјалну помоћ. Да ли је тако?

Волк: Тиме како ко живи и колико ко има пара комисија се уопште не бави.Али, пошто је већина пензија људи који су се раније бавили културом мала, признање је, нажалост, постало социјална категорија. Кад списак за који дан буде објављен наћи ћете на њему и човека чија је пензија 11.000 динара, што је испод минимума социјалне заштите. А признат је у својој струци деценијама.

Ајдачић: Управо на овом питању дошли смо у комисији до несугласица – да ли је реч о уметничкој или социјалној категорији. У једном тренутку сам предложио, пола у шали, да читамо о кандидату суву биографију, без имена и презимена, па да гласамо и после кажемо то је Петар Петровић. Онда никада не би било проблема. Сложили смо се да комисија предложи влади да Министарство рада и социјалне политике посебно издвоји категорију социјалне помоћи уметницима који су на најнижој грани. Јер, имамо и оне који користе националну кухињу, што многи не знају. Ствари би онда биле јасније.

Политика: Да ли би ствари биле још јасније ако би се, на пример, одвојили естрадни уметници и они који то нису?

Волк: Истина је да су од почетка оперски певачи протестовали и сад готово да се и не појављују јер је смешно да се у том правилнику, којем се сваке године нешто додавало, балет, народне песме, оперска уметност и забавна уметност све заједно нађу у категорији музичка делатност. А то не иде. Законом о културиствар је решена овако како јесте и то може да промени само министар, само он на то има утицаја. Комисија на то не може да утиче.

Ајдачић: Мене, искрено, нервира то помињање појма естраде. Такво занимање не постоји. Постоји занимање музичар или композитор. Е сада, ми смо у овој ситуацији имали 25 такозваних певача лаких нота, да их тако назовемо. Јован Колунџија и ја овако смо то решили: предложили смо пет кандидата из области класичне музике, пет из народне музике, пре свега аутора. Водили смо рачуна да то поделимо па сматрам да нема потребе даље то законом раздвајати.

Политика: Постоје ли онда проблеми на нивоу ширине критеријума за доделу?

Ајдачић: Постоје.Нисам задовољан критеријумима. Много се тога у ходу мора мењати. Колико је широка област стручњак у култури? Рецимо, није најбоље решено питање историчара уметности, који су веома битни. Они су више научници него уметници. Али, с друге стране, где да их сврстате? Или, да ли је преводилаштво уметност? Или, да ли је добро искључити новинаре који се баве културом јер њој тиме свакако доприносе?

Волк: Слажем се да ту постоје проблеми.Рецимо, писање о култури прве и друге године доделе сматрало се публицистиком, а не стварањем дела. Тако је покојни академик Дејан Медаковић написао монографије о фрушкогорским манастирима и Сопоћанима, али није могао да добије награду. Нисам могао ни ја. Када су треће године то променили Медаковић је већ преминуо, али Михајло Митровић и ја сно признање добили. С друге стране, постојала је категорија најбољи књижар? Како било који члан комисије може да зна ко је најбољи књижар у Србији?

Политика: Уметничка удружења сматрају да је лоше и то што њихови представници нису довољно укључени у процес одлучивања?

Волк: Моје је мишљење да уметничка удружења уопште не треба укључивати. Јер, они праве своје листе, дакле, своје фаворите од десет или двадесет људи и за њих агитују јер су они, као, њихови најбољи људи. Прво, с резервом примам чланове тих њихових комисија и одбора. Друго, преко чланова удружења који би били и чланови комисије, што је било предлагано, лако би се остваривао директан утицај.

Ајдачић: Ја то гледам с другачијег аспекта. Удружење мора да води рачуна о интересима својих чланова, без фаворизовања. Постоји и закон о обављању уметничке и културне делатности. Међутим, сматрам да би удружења морала озбиљније да схвате свој посао. На скупштини једне асоцијације изнео сам критику и питао зашто су за националну пензију предложили 56 књижевника, а нису десет да бисмо ми од десет одабрали пет. Или зашто нису за све те које мисле да кандидују прибавили оцену људи релевантних за област о којој се ради? Онда се толики број не би ни десио.

Волк: И поред тога што мој колега каже,искуство ми говори да би утицај удружења требало ограничити. Ја њега разумем, посебно имајући у виду његов рад у Културно-просветној заједници Србије. Кад не би било удружења било би анархије. Али, удружења имају своје друге функције у које не би требало мешати доделу националних пензија.

Политика: На крају, постоје имена која се скоро сваке године појављују на списку кандидата као и они који су прошли избор из четвртог или петог пута, па бих могао да се изведе закључак да ће у једном моменту сви који су тражили пензију њу и добити. Како то ограничити?

Волк: Људи немају критеријуме сами према себи, па специјалан допринос националној култури не одвајају од онога за шта добијају редовне пензије. Потом, многи се и не узбуђују кад не добију националну пензију. Већина кандидата на својој пријави само мења годину подношења и јавља се поново, рачунајући да ће једном проћи. Стога, можда не би било лоше учинити нешто по питању броја покушаја.

Ајдачић: Не мислим да је то добра идеја. Онда ћемо доћи у другу крајност. Како би било да некога ограничите да се кандидује десет пута за Нинову награду? Мало је то шкакљиво. Али, ако би се већина онога што смо у разговору предложили усвојило, многи уопште не би ни дошли на конкурс и не би имали прилику да нас собом забављају.


Коментари22
f7c38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nepriznati
Gospoda Volk i Ajdacic sve lepo pricaju ali u praksi drugacije rade obzirom da su u prilici da odlucuju ! Ne znam kako za 6 godina 42 clana komisije nisu ni pomenuli a kamoli dodelili priznanje (u vidu nacionalne penzije) igracima ANSAMBLA NARODNIH IGARA I PESAMA SRBIJE KOLO Makiju i Juci koji kako kažu gospoda samo promene datum na biografiji !!! TACNO TAKO ! Nismo znali da Volk i Ajdacic nisu culi za KOLO (a imaju dovoljno godina )koje je 65 godina DRŽAVNI ANSAMBL OD OPŠTEG INTERESA U OBLASTI KULTURE i da je svaki njihov igrac DOPRINEO UGLEDU NACIONALNE KULTURE SRBIJE i svojom igrom predstavljao naše kulturno blago i naš folklor na svim kontinentima ??? Na žalost priznavala ih je cela stara Jugoslavija ali ne i današnji kulturni poslenici Srbije !!!
pop jovanovic
Pocetak unistavanja kulture u Srbiji nije poceo juce, on ide u nazad nekih 70 i vise godina, pa se tako desava da su nase kulturne vrednosti pre prepoznate u svetu nego kod nas. Ovo sto se desava u poslednjih 20 i nesto godina je drustveni fenomen ispolitizovanog dekadentnog provincijalicma najgore vrste, i nije nikakvo cudo da se u to uklapaju i takozvane nacionalne penzije u kulturi koje i same postaju deo nekulture, kica i sveopsteg grabeza.
Stela Savić
Mi smo zaista zemlja kontrasta. Na jednoj strani imamo divne ljude, na kojima bi nam i svet pozavideo, kulturu, istoriju, a na drugoj strani svakakve glupost i bruka može u Srbiji da prođe. Hajde već jednom da uredimo našu zemlju, u skladu sa vekovnim tradicijama jedne bogate kulture, da sve u njoj bude civilizacijski, humano, pametno. Zašto je to nedostižan cilj? Zašto kod nas samo pojedinci vrede, i svetska su klasa, a država dopušta ovaj, najblaže rečeno, BLAM! Država je res publika, stvar od opšteg interesa, pa zašto se provlače nečije primitivne, ako hoćete nezakonite i nemoralne ideje. Zar za neke ova naša jadna Srbija treba da bude Švajcarska ili Ehgleska, a za neke...siromašna zemlja obespravljenih. Dokle više sa tim glupostima. Budimo već jednom civilizovana res publika.
kultura spava...
Kao dobitnik zlatne znacke za doprinos i razvoj kulture u dijaspori, dozvolite mi da kazem nekoliko reci o Srpskoj kulturi kako se velikodusno predstavlja u inostranstvu. Svakog meseca se pojavi neka folk "zvezda" (ima ih i iz spiska za nacionalnu penziju) i sakuplja masu posetilaca koji placaju astonomske ulaznice! Primera radi, u Nemackoj je u zadnjih pet godina prikazano jedno desetak pozorisnih predstava gostiju iz matice. Sretni smo ako sakupimo stotinak ljudi za to vece. Nusic, Andric i ostali velikani nase kulture nisu dobro dosli. Hocu reci da je sund,razne folk parade unistilo vrednost kulture u inostranstvu isto kao i u matici. Moguce da je potrebno nagraditi umetnike, no onda vodite brigu o onima koji svojim ucescem kulturu sire i van granica nastojeci da narod bilo gde u svetu ne zaboravi. Zelimo vise gostovanja, molimo ministarstvo kulture da pomogne da i mi upoznamo te cenjene umetnike i dela za koja se dodeljuju nagrade. Hvala.
Ljiljana K.
Živeo nerad, nekultura i pljačka! Svoju (ne)kulturu smo pokazali i u neposredno dočekane dve Nove godine (zvaničnoj i nezvaničnoj) : 1) zakonodavac - legalizujući prodaju petardi (čitaj granata), a 2) narod - pucajući. Time što više ne postoji selo, proizvodnja, pa i penzioni fond, pokazali smo šta nam je važno. Zakonodavac će ipak uraditi po svome. Kao što je to pre par dana uradilo osiguravajuće društvo koje je donelo odluku da su putnici broda Konkordija krivi što su poginuli, i da im ne sleduje odšteta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља