уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.01.2013. у 12:30 Катарина Ђорђевић

Месец еуфорије и депресије

(Фото Д. Јевремовић)

Почело је са еуфоричним пољупцима у поноћ, са веровањем да ће нам Деда Мраз испунити бар половину жеља које смо замислили у новогодишњој ноћи и са чврстим обећањима да ћемо оставити цигарете, почети дијету, кренути на спорт, уписати страни језик или уштедети за првомајско путовање.

Завршиће се са депресивним сазнањем да су стигли на наплату сви чекови које смо исписивали крајем децембра као да је последњи дан живота а не старе године, да се сказаљка на ваги није померила у жељеном правцу, да и даље држимо запаљену цигарету у руци и да због минуса на текућем рачуну не смемо да размишљамо ни о викенду на Златибору, а камоли о посети европским престоницама.

Ако је веровати др Клифу Арналу са Кардиф универзитета, 24. јануар је дан који ћемо најрадије желети да преспавамо, јер управо тог дана на „наплату” долазе сви нагомилани дугови и неиспуњена обећања које смо непромишљено давали себи и другима, а биланс је – меланхолија која свом тежином пада на претпоследњи четвртак у месецу. Објашњавајући због чега је 24. јануар проглашен за најдепресивнији дан године, др Арнал истиче да је то време када стижу рачуни за бахато трошење током новогодишњих и божићних празника. То је дан када већина долази до депримирајућег закључка да је у „дебелом” минусу у банци и „плусу” на кућној ваги, што резултира расположењем на – нули.

Осим тога, крај јануара је период када већина особа схвата да није у стању да спроведе у дело новогодишња обећања типа – оставићу цигарете, ослабићу, наћи ћу додатни посао... Додајте томе и податак да је зимска депресија, узрокована дефицитом сунчеве светлости, и добићете комбинацију која гарантује меланхолично расположење.

Др Зоран Миливојевић, психијатар и психотерапеут, каже да је крај јануара доба када смо иза себе оставили празнике, када су слике на весело новогодишње вече почеле да бледе, јелка је бачена, украси спаковани, напољу је љута зима, а пролеће и ведри дани нису ни у најави...

Он каже да се може направити аналогија између истраживања која говоре о томе да је најтежи дан у недељи – понедељак, а најлепши четвртак „јер је сутра петак” и истраживања која сведоче да је јануар најтежи и најдепресивнији месец у години, јер означава нови почетак, а сваки почетак је – тежак. И док децембар протиче у новогодишњој еуфорији и пуни наше психичке акумулаторе осећањима среће,

јануар је доба када се батерије „празне”. Како истиче др Зоран Миливојевић, почетак јануара обично је везан за одлазак на безбројне славе и репризе Нове године, посете пријатељима и обилазак родбине, а ови социјални „маратони” могу бити прилично исцрпљујући.   

Наш саговорник, међутим, додаје да због тегобног начина живота које је за већину особа синоним за преживљавање, јануар неће посебно тешко пасти нашим суграђанима јер тешко живе током целе године.

„Истраживања говоре да су Срби међу најпесимистичнијим нацијама на свету, а због тешких услова живота меланхолија боји расположење наших суграђана већину месеца у години, па им се јануарско (не)расположење неће битно разликовати. Треба, међутим, имати на уму да због кратког дана и дефицита сунчеве светлости један број особа пати од такозване зимске депресије – временски ограничене бољке која пролази са првим данима пролећа”, каже др Миливојевић.

Осим идеалног одговора на питање како се борити против јануарске депресије и који гласи – уплатите Маурицијус на три недеље, постоји и „реалнији” савет стручњака – како изаћи на крај са депресијом првог месеца у години:

„Ако не можемо да променимо ситуацију око себе, можемо да утичемо на збивања у приватној сфери нашег живота и да разлоге за срећу и задовољство потражимо у дружењу са пријатељима, игри са малишанима и уживању у породичном окружењу”, закључује наш саговорник. 

Коментари0
f3144
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља