петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Александaр Гаталицa лауреат НИН-а

понедељак, 14.01.2013. у 13:10

Нинову награду за роман године добио је Александар Гаталица за роман „Велики рат”, који је објавила издавачка кућа „Моно и Мањана” из Београда. Жири, који је радио у саставу: Васа Павковић, председник, Владислава Гордић Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић, одлуку је донео већином гласова (3:2). За роман АлександраГаталице гласали су Васа Павковић, Љиљана Шоп и Милета Аћимовић Ивков, а Владислава Гордић Петковић и Мића Вујичић свој глас дали су роману Ласла Блашковића „Посмртна маска”, чији је издавач „Архипелаг” из Београда. У најужем избору били су и романи: „Зоја”, Мире Оташевић, (Геопоетика), „Вепрово срце”, Драга Кекановића (СКЗ), „Штампар и Вероника”, Катарине Брајовић (Октоих и Штампар Макарије), и „Несрећа и стварне потребе”, Иванчице Ђерић (Ренде).

„Велики рат”, Александра Гаталице, каже се у образложењу жирија, које је прочитао Васа Павковић издвојио се од осталих романа по уметничкој ревизији односа према Првом светском рату. Пратећи судбину стотинак славних и анонимних књижевних јунака и комбинујући фантастику са документаристичким приступом, аутор је начинио убедљиву слику преломних догађаја у светској историји. Супротстављајући се локалном и традиционалистичком погледу на прошлост, Гаталица користи историју као живо поприште људског искуства, дугог пропадања и неугасле наде. За Нинову награду конкурисала су 164. романа.

Издавачка кућа „Моно и Мањана”, објавила је нови роман Александра Гаталице (1964), под насловом „Велики рат”, у едицији „Путеви”. Овај роман, на скоро петсто страна, чини својеврсну трилогију о догађајима у 20. веку, с његовим књигама „Невидљиви” и „Век”. Гаталица, аутор романа „Линије живота”, „Наличја”, „Крај”, „Еурипидова смрт” и „Невидљиви”, збирки циклусних прича: „Мимикрије”, „Век”, „Београд за странце”, „Дијалог са опсенама” и „Дневник поражених неимара”, превођен је на све важније европске језике, добитник је неких од најугледнијих домаћих и иностраних награда.

„Велики рат”, истакао је Гаталица, најзначајнији је његов роман. Он представља врхунац његовог досадашњег стваралаштва. Драго му је што је добио три гласа, а не свих пет, јер се, тако, поред његове књиге, ове године, издвојила и књига Ласла Блашковића „Посмртна маска”. Сви су се надали награди, казао је на крају, али победник је само један.

У недавном разговору за „Политику”, на питање зашто се одлучио да романескно обради управо Први светски рат, Александар Гаталица је рекао: „Напросто, учинило ми се да је у 21. веку дошао час да се баци нови и друкчији поглед на сукоб који је означио почетак 20. века. Чинило ми се да су досадашњи српски романи писани махом о војничкој страни великог рата, а моја амбиција је била да осликам читаву епоху – час када је једна Европа умрла и ослободила место за неку другу. Изазов је био велики. Хтео сам да напишем узбудљиво литерарно дело, да представим све учеснике овог сукоба, па јунаци овог романа нису само Срби, већ и припадници још десет народа.”

Награда ће Александру Гаталици бити уручена следећег понедељка, 21. јануара, у Скупштини града Београда.

З. Р.


Коментари8
36b1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Vukovic
Da li profesor engleske književnosti može da bude kompetentan u proceni vrednosti romana pisanog na drugom jeziku? Naravno da može. Da li književni kritičar čita samo na maternjem jeziku? I šta je to književni kritičar? Pa kod nas godinama imamo samo promotivne tekstove o knjigama koje plaćaju izdavači. Književna kritika ne postoji, jer da postoji i da nešto znači ne bi svaka pevaljka i voditeljka pisala romane bestselere. Među komentatorima uostalom ne nađoh nokog ko je čitao romane iz najužeg izbora. Al ajd da popljujemo žiri i pisca, za svaki slučaj.
Твртко .
Роман Александра Гаталице ће у библиотеци у Лондону, Сент Луису или Чикагу бити у оквиру полице која се зове "хрватска књижевност". Ово наравно не значи да роман није добар, али ... знате - он неће бити препознат као српски у светским оквирима без обзира што је госн Гаталица грађанин Србије и без обзира што он можда мисли да је његов роман - "српски роман". С тим у вези ... НИН-ова награда нас баца у заблуду кад се наглашава као "најзначајнија српска награда за књижевност". Она може бити само "најзначајнија награда западног Балкана". О чему се заправо ради - издавачи врло добро знају - али не хају.
Aleksej Masnikosa
Aleksandar Gatalica je,uprkos svim palanackim surevnjivostima i sujetama nekih aktera nase kulture,zasluzeno dobio NINOVU nagradu.Citao sam njegove ranije knjige i uvjerio se da je rijec o piscu kojeg treba i citati i promisljati o njegovim djelima.Mozda ima i boljih,ali zaista je i on zasluzio nagradu koja nosi ime nekad slavnog NINA.
georgina georgina
Ziri je naglasio da su najbolje romane napisale zene, u finalni izbor uvrstio je tri, a nijednoj ove godine nije dodelio tu nagradu. Nikada nisu dovoljno dobre, cak ni kada ziri kazu da su bolje, pa me to kao zenu i citaoca vredja. Zato cu da poslusam ziri u njihovoj originalnoj proceni, pa cu da kupim te romane koje su napisale zene, dakle, "Zoja" Mire Otašević , "Štampar i Veronika", Katarine Brajović, i "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić.
Драган Јанковић
Културна комесарка Мирјана Ђурђевић, писац на тренутке духовитих, а композиционо промашених романа, спада у културне комесаре, што је више него видљиво у њеном коментару. Као и њена другарица ВГ Петковић која је по службеној дужности гласала за Ласла Блашковића, независно какве су вредности други романи. И једно професионално питање: будући да госпођа Петковић није књижевни критичар, нити се бави српском књижевношћу, ко ју је увео у жири и због чега? Мислили смо да више нема Зоговића, када, ето, Зоговићке!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља