среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Има ли решења за кредите у швајцарцима

Аутор: Јована Рабреновићуторак, 15.01.2013. у 15:00
Почетна предност претворила се у новчану мору (Фото Д. Јевремовић)

Има ли спаса за дужнике задужене у швајцарским францима којима се терет дуга увећао не само због падавредности динара у односу на главне светске валуте, већ и зато што је њихова задуженост порасла и као последица јачања швајцарца у односу на евро.

Уочи новогодишњих празника Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, потврдила је да се под њиховим окриљем разматрају ова питања и да би до краја јануара могло да се изађе и са неким предлогом за решавање овог проблема. На упорна настојања јавности да сазна докле се стигло у овом послу уследио је одговор НБС да се модалитети још испитују.

Питање свих питања на које се тражи одговор ради олакшавања терета овог дужничког оптерећења је – ко ће то да плати? На кога може или треба да се превали то што швајцарски франак сада кошта 94 динара, а пет година уназад када је почела отплата нечијег таквог зајма вредео је упола мање.

У овдашњој економској пракси најчешћи је манир да се, кад бреме дуга отежа, тражи да га држава преузме на себе на овај или онај начин, односно да се подели са пореским обвезницима. Ових дана у јавности се завртео сличан предлог по коме терет нараслог дуга по основу јачања швајцарца треба да се подели на три стране – клијента, банку и државу. Клијент би платио основи дуг у тренутку задужења плус трећину увећану за раст швајцарца. По овом моделу банка би, можда, ради веће сигурности да ће клијент моћи и наредних 20 година да јој плаћа ануитете, а да они зато неће морати да раде посао трговца враћененекретнине, могла да преузме на себе део тог ризика. Банке се о томе још не изјашњавају,а и зашто би. На крају крајева нису оне одговорне за раст швајцарца па да морају да сносе део губитка. Њихов предлог је да се клијенту помогне тако што ће му продужити рок отплате и по том основу умањити рату. Оне то и сада раде, али то подразумева и плаћање камате на продужени рок што задуженом не одговара.

Шта је још мана овог предлога? У Министарству финансија од кога се, као чувара државне касе, очекује да банци искешира разлику од најмање једне трећине увећаног дуга, кажу да нити учествују у том тражењу модалитета за отплату дуга нити их је ико о томе ишта питао.

Неминовно се намеће и питање, које ће вероватно поставити сваки други дужник, зашто се тражи само решење за дужнике у швајцарцима. Зар проблем, уосталом, немају и сви други којима је финансијска криза учинила живот тежим.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, каже да они нису ни позвани у НБС да учествују у тражењу модела. Према медијима неке банке то чине, али се оне не могу сматрати легитимним представницима банкарског сектора.

– Када се говори о томе да треба помоћи онима задуженим у швајцарцима занемарује се чињеница да је мотив за такав зајам што је камата била неупоредиво нижа, код неких банка само један одсто, док је на евро стамбени зајам била и шест одсто. Због слабог франка рата је била неупоредиво нижа па су дужници у швајцарцима дужнике у еврима питали да ли уопште знају математику. Сада је ситуација другачија. Све кризе од Другог светског рата показале су да се тада бежи у швајцарац и злато што води њиховом поскупљењу – објашњава Дугалић.

– Јака монета и самој Швајцарској прави проблеме. Шта ће бити уколико за две године они одлуче да оборе њену вредност. Зар ће дужник рећи – сада ми повећајте рату. На делу је и посебна манипулација: кажу када се зајам пребаци у евро нисмо ништа отплатили. Зашто уопште помињу евро. Они су добили кредит у динарима, а за метод индексације су изабрали швајцарски франак, а не евро. Проблем може бити само уколико је банка мимо уговора повећала камату и то не оправдавамо, банке су то и исправиле – каже Дугалић. 

Он подсећа да би евентуално решење, које би фаворизовало само задужене у швајцарцима, значило дискриминацију осталих дужника. У еврима је одобрено око 70.000, а у швајцарцима око 25.000 стамбених зајмова. При том око 3.500 ових дужника одазвало се 2009. године позиву тадашњег гувернера НБС Радована Јелашића да пребаце зајам у евро, што су им банке омогућиле без провизије. Међутим, таква трансакција одавно није исплатива.

И од претходног гувернера Дејана Шошкића тражено је решење за ове дужнике:

– Не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не и други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него на кредите у еврима и другим валутама. Решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да немамо буџетских средстава за ту врсту субвенције – истакао је тадашњи гувернер.

По његовим речима, у Мађарској су одлучили да се обрачунски курс швајцарског франка фиксира на одређено време и да се све курсне разлике које могу настати у наредном периоду третирају као посебни или нови дуг који ће се отплаћивати на крају отплате главног дуга, али неће бити опроста дуга. То је учињено, јер је учешће таквих кредита веће и то може представљати озбиљан проблем због одржавања солвентности њихових банака, ако се одједном нађе велик број људи у позицији да не могу да измирују обавезе.

------------------------------------------------------------------

Сваки шести динар везан за швајцарац

Према подацима с краја новембра прошле године које су банке доставиле НБС, становништву су одобрени кредити у швајцарским францима у укупном износу од 88,3 милијарде динара (бруто), од чега су 7,9 милијарди проблематични кредити.

Сваки шести динар везан је за швајцарски франак, односно 15,3 одсто од укупно одобрених кредита је у тој валути. Такође, 16 одсто свих проблематичних кредита становништва је у швајцарцима.

Учешће проблематичних у укупним кредитима који су одобрени у швајцарцима (посматрано бруто) износи 8,95 одсто и незнатно је више него што је просек за становништво.

Када се посматра број кредита и клијената са кредитима одобреним у швајцарским францима, од укупно одобрених 22.840 кредита са 21.784 клијента, проблематичан је 2.321 кредит код 2.272 клијента, односно нешто изнад 10 одсто од укупног броја кредита и клијената.


Коментари36
1885e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lilijana antic
treba tuziti drzavu! ukinula nam je osnovno pravo na rad i normalan zivot! uzela nam je od 10 do 20 posto od plata a da nas nije pitala a ni upozoravala na to. dozvolila da nekim lovarnim privatnicima radimo za minimalac i budemo srecni do neba. da sam 2007 sve ovo znala ni kocem me ne bi naterali da uzmem kredit. posle17 god podstanarskog zivota moj gazda je od mojih para kupio kucu a da dinar poreza na te pare od kirije nije dao drzavi. i sad me taj isti ili slican pljuje sto mu ne punim dzepove. a mi smo podizanjem kredita samo zeleli da se vec jednom skucimo. lepo je imati kucu pored reke, al i opasno. i na klizistu je praviti al riskantno. jel tu neko nekog upozoravao, pokusao da ga zastiti? al svi smo pomogli! i opet bi! i zato ne hulite na nas, sramota je!
LILIJANA ANTIC
ovaj prvi komentar me jako iritira? ti znas da smo manje placali? ne lupetaj! ako kazem da mi je rata sa 10,600 sada stigla na 32,000, sta smo mi to manje placali? 300 posto otislo gore za 8 god i molim te ne lupetaj odrastao si ali ne i dorastao. cutali smo dok su nam svojevoljno dizali kamate, pljackali, pa i sad treba da cutimo. bolje uzivajte u vasim stanovima kupljenim za100eu a nas bar nemojte pljuvati. i imate ih po 2,3 pogotovo rodjeni beogradjani a i ostali nisu daleko. vas neka je sramota, a mene ne i nece ni biti.
Milan
Posle izjave g-đe tabaković da terba voditi računa o interesu banaka a da su građani sami krivi za svoj izbor jano mi je da će to biti novi dil države i banaka.Dobićemo produženje roka otplate do maks. 75.godine ili maks. 10 godina plis grejs 2 godine. malo će nas pustiti da odahnemo pa će onda da nas dokrajče. U mom slučaju neću plaćati do 62. nego do 72.godine života.Šta ću, moraću pristati sa platom od 450 evra i ratom od 220eva, a sam radim, žena bolesna , ćerka studira.Tda mi preostaje samo da se molim Bogu za zdravlje i dug život i da ne dobijem otkaz u firmi. Da napomenem , radim u privredi i nisam na jaslama države. Pa onda da se molim Bogu da dočekam kakvu zakvu penziju, da doživim tu 72 g. da ne bi ćerka plaćala moje dugove. Komentari sebičnih ljudi govore o krizi u kojoj je naše društvo. Švajcarski kredit nisam uzeo iz pohlepe, nego sam morao zbog male platei ili da ostanem postanar.Blago onima koji su otpaltili stan od države za 10 DM, ili su nasledili.Mnogi nisu te sreće.
Utrostručene marže
Početkom krize neke banke (Eurobank EFG) su koristeći klauzulu "promenljivosti" kamate, svojevoljno, bez saglasnosti korisnika kredita, pod izgovorom "poslovne politike banke", UTROSTRUČILE MARŽE na stambene kredite. Libor je pao sa 2,8% na 0,01%, a marža utrostručena - sa 1,5% na 4,5%! Ukupna kamata na stambeni kredit umesto da značajno pada, rasla je, a pri tome se i ona obračunava u prenaduvanom CHF. Sunovrat Libor-a, koji je mogao da kompenzuje rast CHF su neke banke u Srbiji zloupotrebile uvećanjem marže 300%! NBS je to dozvolila! REŠENJE 1. Za početak, neka NBS insistira na vraćanju marže na vrednost koja je bila kada je zaključen ugovor o kreditu, te neka se ista obračuna do danas. Pokazaće se kolika je otimačina bila na račun kamata. Neka se za ovu otimačinu umanji glavnica kredita. 2.Ako NBS zaista želi da pomogne korisnicima kredita, neka fiksira kurs za obračun kamate. Tako bi banke preuzeli makar delić rizika, jer su do sada samo DEBELO PROFITIRALE na račun kredita u CHF
Slomljeno Srce
Ja opet čitam komentare i ne verujem šta odrasli ljudi pišu. Pa bili su vam dobri uslovi kada ste placali mnogo manje od ljudi koji su digli u evrima, za 5 godina ce vam ponovo biti male rate. Ne razumem zasto se ljutite na ljude koji komentarišu, jer realno je malo smešno- svi su krivi, banke, vlast, guverner, kriza, svi samo ne i vi, odrasli ljudi koji su čitali neki ugovor i potpisali. A ako se toliko pozivate na presude, pa sjajno, znači tužićete banku, dobiti presudu i vratiće vam novac, u čemu je problem? Nemate vise novca za stan u Beogradu, prodajte ga i predjite u drugi kraj, drugi grad, pa šta da se radi. Ali očekivati sažaljenje od ostale ogromne većine građana... Smešno, posebno u trenutku kada još skupljamo novac za smeštaj izbeglica od pre 20 godina... Slobodno resavajte svoje muke, sve bankarske prevare treba osuditi i ispraviti, ali novine i forume ostavite za akcije koje su zaista bitne, društveno korisne. Ovo je, na žalost, bila samo vaša greška. Biće sve u redu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља