понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Биомаса, струја без инвестиција

Аутор: Предраг Радовановићсреда, 16.01.2013. у 22:00

„Србија ће изгубити милијарду евра директних страних инвестиција које су спремне и чекају... ” речено је у тексту „Цена љуља ветропаркове” (,,Политика” 10. јануара), зато што се неће градити ветрогенератори због намере Министарства енергетике да снизи износ државних дотација.

Последично, „Србија неће бити у стању да испуни преузете обавезе и обезбеди удео обновљивих извора од 27 одсто у укупној потрошњи енергије до 2020. године”, закључује се у поменутом тексту.
У времену кад су нам и много мања страна улагања неопходна, изнети закључак је најблаже речено неугодан. Међутим, да ли је баш све тако?

Поред енергије ветра, у обновљиве изворе енергије спадају и сунчева и геотермална енергија, водни ресурси, као и биомаса и отпадне материје комуналног и индустријског порекла. Меродавне анализе рађене у развијеним земљама показују да се најјефтинија електрична или топлотна енергија може произвести из биомасе уколико се она сагорева уз угаљ у постојећим термопогонима.

Разлог су ниски инвестициони трошкови па је, рачунајући и цену горива, произведени киловат-час (kWh) из биомасе спаљене заједно са угљем око два пута јефтинији од kWh добијеног од геотермалне енергије и депонијског гаса, око три пута ако је добијен од ветра и чак нешто више од седам пута ако је произведен од сунчеве енергије, иако су ветар, сунчева и геотермална енергија бесплатни.

У ,,Претходној студији о могућностима и техноекономској оправданости коришћења обновљивих извора у производњи електричне енергије у термоелектранама Електропривреде Србије”, израђеној у Лабораторији за термотехнику и енергетику Института „Винча”, усвојеној у ЕПС-у средином прошле године, процењени су енергетски ефекти као и ефекти заштите животне средине делимичном заменом угља домаћим чврстим обновљивим горивима: биомасом и безопасним отпадним материјама.

Из поменуте студије, иако је примењена рестриктивна методологија, произлази да домаћа чврста обновљива горива нису нимало безначајан енергетски ресурс: у Србији (без КиМ), само је у отпадној биомаси шумског и пољопривредног порекла расположиво више од 1.700 ktoe (ktoe – енергија коју садржи хиљаду тона нафте), а у чврстом безопасном отпаду око 300 ktoe годишње.

ЕПС би могао да искористи око 550 ktoe годишње из наведених обновљивих енергената, односно да произведе око две милијарде кWh, што износи око 8,5 одсто електричне енергије укупно произведене 2010. године у термоелектранама ЕПС-а (без КиМ).

Тиме би се остварила годишња уштеда од око три милиона тона угља, што би биланс земље у емитованом угљен-диоксиду поправило за око 1,9 милиона тона годишње, а стварно би се смањила количина пепела из домаћих термоелектрана за најмање око 600.000 тона годишње, да не говоримо о смањењу сумпора и других штетних материја у димним гасовима.

Производња топлотне или електричне енергије из безопасних отпадних материја (у којима је просечно око половина биомасе) решила би многе комуналне и индустријске проблеме, а користи од заштите животне средине биле би непроцењиве напуштањем праксе складиштења отпада на депоније, то јест у земљиште.

Радећи на развојним ЕУ – ФП6 пројектима (на пример, на вишегодишњем пројекту ,,Recofuel“, то јест ,,Обновљиво гориво”), као и на поменутој ,,Претходној студији...”, користио сам различите анализе из развијених земаља о економским и социјалним ефектима коришћења обновљивих извора енергије.

У њима је, без изузетка, показано да коришћење биомасе и безопасних отпадних материја као енергената, у поређењу са осталим обновљивим изворима енергије, убедљиво највише поспешује отварање нових радних места, као и развој руралних подручја.

С друге стране, развијене државе подстичу сопствену производњу ветрогенератора и колектора сунчеве енергије чиме такође поспешују отварање нових радних места. Истовремено то је извозно оријентисана индустрија, па се новоотворена радна места финансирају добрим делом из туђе акумулације.

Доктор наука, дипл. инж. маш., Лабораторија. за термотехнику и енергетику Института за нуклеарне науке „Винча”


Коментари4
14b1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksa Ciganović
Tvrdnja da je biomasa budućnost alternativnog dotoka energije, jeste obična, flagrantna besmislica, koja je ne samo u svrhu pridobijanja kredita iz fondova sumnjivog porekla kapitala, već je i tehnički, takoreći ''održivo'' sumnjiva. Naime, usled nestabilnih i promenljivih klimatskih uslova, promenljive su i mogućnosti dobijanja organskog goriva (suša usled koje se kolje stoka, nedostatak vode i dr). Takođe, produkti sagorevanja biomase, pretežno sadrže ugljenične komponente opasne po atmosferu, a takođe se uništava organski otpad vredan za obnovu humusa i zemljišta. Najveći apsurd je što se takva postrojenja zagovaraju nakon suše koju smo imali 2012. godine.
Bonn Berlin
Biomasa ?Svakako odlicno resenje, samo Srbija nema stoku, nema svinje, nema sortiranja odpadaka, od cega onda da se dobija biomasa ? U mestu gde zivim udeo biomase u proizvodnji struje i daljinskog grejanja je se preko 70 % .
Borivoje Tanaskovic
Наша држава бих трбала да отвори сталан конкурс за иновације из области обновљивих извора енергије. Извршити процену такве иновације од стране неког института или комисије и вредне пројекте предложити за финансирање производње чиме би смо имали сопствену производњу. Овим би смо запослили наше људе имали наше производе као и примену истих код нас а можда и за извоз.
zika stojic
Gospodine. Sa postovanjem Vas molim da ovaj tekst uprostite.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља