„Србија ће изгубити милијарду евра директних страних инвестиција које су спремне и чекају... ” речено је у тексту „Цена љуља ветропаркове” (,,Политика” 10. јануара), зато што се неће градити ветрогенератори због намере Министарства енергетике да снизи износ државних дотација.

Последично, „Србија неће бити у стању да испуни преузете обавезе и обезбеди удео обновљивих извора од 27 одсто у укупној потрошњи енергије до 2020. године”, закључује се у поменутом тексту.
У времену кад су нам и много мања страна улагања неопходна, изнети закључак је најблаже речено неугодан. Међутим, да ли је баш све тако?

Поред енергије ветра, у обновљиве изворе енергије спадају и сунчева и геотермална енергија, водни ресурси, као и биомаса и отпадне материје комуналног и индустријског порекла. Меродавне анализе рађене у развијеним земљама показују да се најјефтинија електрична или топлотна енергија може произвести из биомасе уколико се она сагорева уз угаљ у постојећим термопогонима.

Разлог су ниски инвестициони трошкови па је, рачунајући и цену горива, произведени киловат-час (kWh) из биомасе спаљене заједно са угљем око два пута јефтинији од kWh добијеног од геотермалне енергије и депонијског гаса, око три пута ако је добијен од ветра и чак нешто више од седам пута ако је произведен од сунчеве енергије, иако су ветар, сунчева и геотермална енергија бесплатни.

У ,,Претходној студији о могућностима и техноекономској оправданости коришћења обновљивих извора у производњи електричне енергије у термоелектранама Електропривреде Србије”, израђеној у Лабораторији за термотехнику и енергетику Института „Винча”, усвојеној у ЕПС-у средином прошле године, процењени су енергетски ефекти као и ефекти заштите животне средине делимичном заменом угља домаћим чврстим обновљивим горивима: биомасом и безопасним отпадним материјама.

Из поменуте студије, иако је примењена рестриктивна методологија, произлази да домаћа чврста обновљива горива нису нимало безначајан енергетски ресурс: у Србији (без КиМ), само је у отпадној биомаси шумског и пољопривредног порекла расположиво више од 1.700 ktoe (ktoe – енергија коју садржи хиљаду тона нафте), а у чврстом безопасном отпаду око 300 ktoe годишње.

ЕПС би могао да искористи око 550 ktoe годишње из наведених обновљивих енергената, односно да произведе око две милијарде кWh, што износи око 8,5 одсто електричне енергије укупно произведене 2010. године у термоелектранама ЕПС-а (без КиМ).

Тиме би се остварила годишња уштеда од око три милиона тона угља, што би биланс земље у емитованом угљен-диоксиду поправило за око 1,9 милиона тона годишње, а стварно би се смањила количина пепела из домаћих термоелектрана за најмање око 600.000 тона годишње, да не говоримо о смањењу сумпора и других штетних материја у димним гасовима.

Производња топлотне или електричне енергије из безопасних отпадних материја (у којима је просечно око половина биомасе) решила би многе комуналне и индустријске проблеме, а користи од заштите животне средине биле би непроцењиве напуштањем праксе складиштења отпада на депоније, то јест у земљиште.

Радећи на развојним ЕУ – ФП6 пројектима (на пример, на вишегодишњем пројекту ,,Recofuel“, то јест ,,Обновљиво гориво”), као и на поменутој ,,Претходној студији...”, користио сам различите анализе из развијених земаља о економским и социјалним ефектима коришћења обновљивих извора енергије.

У њима је, без изузетка, показано да коришћење биомасе и безопасних отпадних материја као енергената, у поређењу са осталим обновљивим изворима енергије, убедљиво највише поспешује отварање нових радних места, као и развој руралних подручја.

С друге стране, развијене државе подстичу сопствену производњу ветрогенератора и колектора сунчеве енергије чиме такође поспешују отварање нових радних места. Истовремено то је извозно оријентисана индустрија, па се новоотворена радна места финансирају добрим делом из туђе акумулације.

Доктор наука, дипл. инж. маш., Лабораторија. за термотехнику и енергетику Института за нуклеарне науке „Винча”