уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:38

Тужићу Народнo позориште

среда, 16.01.2013. у 19:00
Синиша Ковачевић Фото:Н. Марјановић

Моји су поступци врло предвидљиви. Они се тичу прво моје тужбе против Народног позоришта у Београду, у којој ћу тражити да будем обештећен, да ми се плати пројектована добит, оштећени углед, репутација и душевни бол. Не знам да је неко на половини пројекта, као оцвала девојка из јавне куће најурен из позоришта. Дакле, то је мој први поступак. А други следе. Нисам ни ја тиква без корена. Могу да пустим браду и нокте, да одем да пецам рибу или гајим парадајз. Није поента у томе, каже драмски писац Синиша Ковачевић поводом прекида пробе његове најновије представе „Чудесни”, у Народном позоришту у Београду.

Да ли ће и када бити настављена, знаће се на наредној седници Управног одбора националног театра.

– Запрепастила ме је реченица вршиоца дужности управника Дејана Савића: „Не смем ништа да ти кажем до појаве записника са Управног одбора.” Мислио сам да је Народно позориште национална културна институција, дакле темељна а не кровна, у којој се не тргује хероином и не производе се тенкови. Не схватам идеју ни потребу за том врстом тајновитости, у исто време и за ускраћивањем логичног одговора. Нема ништа логичније од питања: а зашто ми се прекида процес рада. Одговор једноставно не стиже.

На основу чега тврдите да је представа „Чудесни” цензурисана?

Него шта је него цензурисана. Објасните ми шта можете да закључите из ситуације у којој се представа која је започета са радом прекида на пола процеса рада. Ако је објашњење: немамо новца, тај се податак знао и пре месец дана када смо почели да радимо. Ако је објашњење: превише смо ангажовани око прославе Миланског едикта, и то је било познато пре месец дана. Одједном се појавила свест о томе да је комад „Чудесни” неподесан. Поред тога што је чудесан, очигледно да је неподесан и да се не уклапа у одређени концепт комесарског управљања позориштем и уопште културом Србије, која се ових дана зорно и врло агресивно наговештава као будућност српске културе у неколико наредних година. Бојим се као што су мале богиње заразне,тако је и мрак заразан. Ништа нас неће спречити да се мрак прошири и около.

Чују се и опаске да је реч о вантеатарским разлозима?

Ако је Радослав Павловић у питању, који је председник Управног одбора, то нису вантеатарски разлози. То су и те како таетарски разлози. Мислим да то јесте основни проблем, о злу и моћи која се у једном историјском тренутку скупила у једном човеку, а као последица тог зла и моћи јавља се обест, бахатост, самовоља. Нема председник Управног одбора право да поставља и именује руководеће људе у Народном позоришту у Београду, а он то управо ради. Суштина је у злоупотреби моћи која је измештена на позицију којој не припада и зато је јако опасно. Човек који је ту моћ узурпирао је саветник председника Републике Србије. Држим да је боље да саветује председника  да не потпише буџет у којем је за културу опредељено срамотних шест промила. То је посао саветника председника Републике Србије, а не да заводи ред на српској културној сцени од Ниша до Суботице. При том, немам апсолутно ништа лично против њега, једноставно је принцип у питању.

Радња драме „Чудесни” се дешава у манастиру Светог Ираклија Чудесног у Јерменији на Кавказу. Који је мотив писања овог драмског текста?

Дуго нисам написао ништа за позориште. Мотив је била потреба да се вратим позоришту после дужег избивања. Драма говорио о другом доласку Христа. О томе да ли ћемо га препознати или ћемо се поново огрешити. Манастир је метафора човечанства. У њему је свих седам смртних грехова. И похота, и прождрљивост, и лоповлук... Појављује се чак и гордост са младим сликаром који долази тамо. Наишао сам на ситуацију у којој сам ухватио себе у дубоком разочарењу у којем се цивилизацијски систем вредности на којем сам подизан и васпитаван урушава на моје очи. Нестаје идеја о човекољубљу, алтруизму, милосрђу, о томе да су неке моралне вредности важније од материјалних. Једноставно сам морао да реагујем и то је рефлексија мог дубоког разочарења у глобализам, у идеју и потребу да је реч интерес скупља од речи Библија, Куран... Да је идеја зараде и потрошачког менталног склопа човечанства у овом тренутку отишла толико далеко да је све на продају, укључујући и лицитацију о химену једне петнаестогодишње девојке. У том систему вредности у којем је све отишло до врага, осећао сам потребу да напишем комад који ће говорити о љубави и греху, о искупљењу тог истог греха и начина на који се ми као човечанство можемо искупити. Нормално ово су категорије општих места. Не може главни јунак ваше драме или романа бити човечанство, односно рат. То се мора персонификовати. Отуда прича која се дешава у манастиру у Јерменији у простору у коме грех не би требало да обитава, а има га јако много, јер на крају крајева постоји реченица у комаду у којој Игуман каже: „Сви смо ми синови оних напољу.” Дакле, појављује се човек који треба да понуди искупљење од свих тих грехова.

Зашто Јерменија?

Зато што је то земља коју јако волим и врло поштујем ментални склоп тих људи, њихову традицију и историју. Њихову потребу да се бране по сваку цену, храброст да први препознају Христа. То је прва држава која је признала хришћанство као званичну религију, а и због низа сличности између нас и њих. У смислу да су они изгубили оно што им је најсветије, а то су Арарат и Анадолија, а уплашен сам да ћемо и ми изгубити оно што је нама Србима најсветије, а то је Косово, ако пристанемо да га изгубимо.

Представа „Чудесни” је посвећена Миони?

Па, да. То је моја унукица, али то већ сада задире у приватност. Једноставно то је потреба и идеја да новорођена цурица живи у бољем свету који ће се вратити елементарним начелима.

И током рада на претходним представама имали сте стресне ситуације?

То је део мене. Ваши поступци према детету, породици отаџбини, проистичу из вашег сензибилитета. Касније се на то могу додавати елементи васпитања, школовања, али у некој прапоставци менталног корпуса ваљда је генетика одлучујућа и најважнија ствар. Мени у том смислу никада у животу није храброст недостајала. Од ситуације када је требало скочити са моста са кога нико није смео да скочи, или када је требало спустити се Таром у новембру месецу у гуменом чамцу. Када је требало одбити да се ради Титов слет. То сам ја! Сада је ваљда логично што је моја драмска поетика таква каква јесте. Да, нисам имао мирну каријеру, врло је била суочена са турбуленцијама. И моја прва представа „Насип” је била забрањена у Београдском драмском позоришту. Ко то намерно рашчешава сопствену рану. Ко намерно трчи у сусрет стресу. Нисам ја једини човек, писац, уметник који има тај поглед на свет. Може се другачије. Можеш ти живети у оваквом просту какав ти је дат, па писати драму како се двоје воле, а трећи смета, или сликати мртву природу. Могао је то и Гоја да ради, али је изабрао да наслика ужасе рата. Могао је Пикасо да слика мртву природу али је насликао Гернику.

После представе „Свети Сава” појединци су вас квалификовали као заклетог противника вере, односно антисрбина?

Тако је. Али су ме ти исти људи или врло слични њима после представе „Милан Недић” сматрали великосрбином. Као што су ме исто тако неки људи после драме „Јанез” врло горљиво нападали као југоносталгичара, да би ме ти исти људи после представе „Српска драма” сврставали у ред српских националиста који лупају у таламбасе српског национализма. Ловац је да лови, препелица да се чува. Ја идем неким својим путем, а јавно мњење са свим својим социјалним и политичким феноменима по логици ствари вијуга, па се негде и сретнемо. То где нам се укрсте путеви место је где се изљубимо или се побијемо.

Борка. Г. Требјешанин


Коментари15
9a543
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шатро Еуропејац
Ко је Радослав Павловић и ко стоји иза њега? Саветник председника Николића? За шта? У свом интервјуу о обележавању 1700 Мил. едикта као лајт мотив наводи да смо се бавили злочинима Милошевића и Младића (?) а не римским простором (?). Просто невероватно да у том контексту помиње нешто што је он лично пресудио. У наставку текста пише панегирике католичанству и папи Бенедикту кога назива баш као и Туђман 'светим оцем'??? Ако је и католик тако нешто не може да изјављује у једном 'секуларном' интервјуу. Даље, 'други циљ је да прославу учинимо свехришћанском и укажемо на друго лице ове „дивље, примитивне, недорасле и необразоване земље, земље која убија, пали, уништава, и етнички чисти”. Невероватно! Или, 'да ли се руска црква буни, постоје разне тезе, и то је питање за њих.''??? Па још 'један од првих говорника у Нишу ће бити папин посланик у Београду нунције Антонини, и наша сарадња је беспрекорна' ??? Једно невероватније од другог. А сада сазнајемо да је у култури моћнији од министра.
Banaćanka Objektivna
Da li nam se to opet dešava neka Golubnjača?
dragan lučić
qw zx@ "Savrshenih nema,svi greshimo" Apsolutno tacno.
qw zx
@dragan lučić Savrshenih nema,svi greshimo .Lichno nemam nishta protiv vas a ni protiv Sinishe .
Dunja Sofrenović
Siniši Kovačeviću se sve ovo ne bi događalo da nije poslanik jedine istinski opozicione stranke u Srbiji. Jedino što mi bode oči je otkud opet Ivan Bosiljčić u predstavi i to Sinišinoj? Zar i ti sine Brute?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља