среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:15

Шумови на везама председника и премијера

Аутор: Б. Баковић, Ј. Церовинапетак, 18.01.2013. у 15:00

Колико је пажње изазвао долазак хрватског премијера Зорана Милановића у Београд ништа мање одјека није имала ни опсервација председника Србије Томислава Николића о неискрености ове посете. И то не само због пацке коју је први „домаћин” Србије упутио суседима него и због индиректне критике на рачун српске владе која је угостила званичника из Загреба. Да ли су све отвореније разлике између председника и владе знак озбиљнијег поремећаја односа међу њима или је реч само о Николићевом осећају увређености коју је детектовала социолог Весна Пешић?

Николић се можда осетио мало увређено због тога што је „прескочен”,односно што се најпре он није срео с председником Хрватске Ивом Јосиповићем, оценила је Пешићева за Бету. Она је додала да је то „требало да каже раније, а не кад је гост био у кући”.

Да је само овај случај у питању можда би се цела ствар могла свести на емоције, али треба подсетити да је председник истог дана „поклопио” изјаву премијера Ивице Дачића о могућности да се говори о столици за Косово у УН. Влада и председник нису били на истим таласним дужинама ни раније, код усвајања платформе и резолуције о Косову и Метохији. А очигледно је било и неких других шумова на везама између Андрићевог венца и Немањине 11. Тако је процурело и да је председник незадовољан што, иако је врховни командант војске, није консултован о давању у закуп војног комплекса „Карађорђево”.

За Александра Попова, копредседника Игманске иницијативе је „очито да владајућа коалиција не функционише синхронизовано” и да је случај са посетом Милановића директно „атак на неки начин и на премијера Дачића”. Приметили су то и у Загребу. Социолог Жарко Пуховски је рекао: „Николић је сада осим хрватске стране почео нападати и свог премијера”.

Живели смо доста дуго у уверењу да имамо хомогену извршну власт, да имамо из истог блока председника и владајуће партије унутар кабинета, односно владе, објашњава Драгомир Анђелковић, политички аналитичар додајући: „Заборављамо да су се ствари у Србији после Николићеве победе битно измениле утолико што је он поднео оставку. Он више није члан СНС-а тако да је формално гледано тог момента наступила нека врста кохабитације”.

У почетку, каже, разлике унутар владајућег блока и председника нису биле велике, али се постепено повећавају јер на дневни ред долазе нека кључна државна питања.

Професор Владимир Гоати указује да праву моћ има шеф партије, а одвајање од те функције има своју цену. Председник републике који није више и шеф владајуће партије, није фактор који одлучујуће утиче на конкретне политичке потезе. У то се својевремено, како подсећа, уверио и Слободан Милошевић који је 1992. године поднео оставку на место председника СПС-а, али се после само годину дана вратио.

Уз опаску да нимало не потцењује значај Николићевог сусрета са Јосиповићем Гоати каже да председник Србије највероватније још размишља по инерцији ранијег времена и праксе. Један број политичара, каже, и даље верује да је Србија полупредседнички систем.

„Међутим, влада утврђује и води политику и у Уставу се не каже да то ради у договору са председником. Са гледишта Устава, дакле, то није сукоб две једнакоправне власти. Председник је више једна симболична фигура и нема никаква извршна овлашћења којима би контролисао владу”, објашњава Гоати.

Указујући да су разлике између председника и владе крајње нормалне и да се догађају у свакој држави где председник није директно члан владајуће странке, Драгомир Анђелковић додаје да се не може све оцењивати уобичајеним политичким категоријама. Јер, како оцењује, изјава премијера о столици за Косово у УН је на неки начин противуставни акт и то више није питање кохабитације ни било чега другог.

„А кад говоримо о премијеру, он ипак симболизује владу – сада су на потезу и остали чланови владе да се одреде, да дефинишу свој став у односу на премијерову изјаву због које се тражи његова оставка. И ту је председник Николић апсолутно у праву, као што с друге стране, није у праву у случају реакције на посету хрватског премијера”, каже Анђелковић.

Ту, сматра он, Николић можда иступа из неких норми које важе за ситуацију у каквој се сада налазимо. Он није председник СНС-а нити је, формално гледано, део тог владајућег блока унутар владе и не може да се поставља као неформални лидер.

„Он као да заборавља да су избори прошли и да сада немамо један блок који он предводи и преко њега утиче на политичка збивања и ван својих основних компетенција. Та његова изјава говори о једној превеликој нервози. У овим околностима сви су нервозни и сви хоће да узму мало више власти на основу свог ауторитета или макар више уважавања – да их питају за све и свашта”, истиче Анђелковић. 

Гоати сматра да не би требало придавати превелики значај разликама у мишљењу између владе и председника. „Председник није на истом нивоу када је реч о политичким потезима као влада и иако то може да буде непријатно за њу, нема правних последица. Како би то рекли на југу Србије ’може да се жали у пошту’”, каже Гоати.


Коментари7
261f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Da je Josipovic prvo trebao da dodje u BG je cinjenica i ne moze se olako preci preko njegovog nediplomatskog bojkota inauguracije Nikolica, a samo zato sto nije pobedio njegov favorit. Predsednik drzave je institucija i mora se postovati. Koliko je sami postujemo toliko ce i nas u svetu postovati. Na ovaj nacin se olako prelazi preko postupka Josipovica a i preko cinjenice da je Hrvatska priznala "K", jer, to je veliko licemerje. Na svojoj teritoriji je unistila jedan drzavotvorni narod, oduzela mu teritoriju, a istom tom narodu u drugoj drzavi podmece klipove priznavajuci nacionalnoj manjini pravo na drzavu. Da je Nikolic ranije trebalo da ispolji nezadovoljstvo je takodje racno, a vec smo govorili i o tome da je Dacic ili veoma lukav ili naivan kada je govorio o stolici "K" u UN. I pored svega mislim da je ovoliko potenciranje i izazivanje konfrontacija unutar vladajuce koalicije lov na vestice i zamlacivanje naroda bezanjem od krucijelnih zivotnih problema.
Bane Raicevic
Ima jedna juznosrpska dosetka tj. podsmesljivo pitanje: "Sumi li vuna u vrecu?" Tako meni ova dosetka odgovara naslovu clanka. Mislim da ne postoje ozbiljna razmimoilazenja izmedju trojke Nikolic-Vucic-Dacic. Zasto? Zato sto su sva trojica uz podrsku Zapada peuzela zajednicki politicki rizik sa neverovatnim "salto mortale" u odnosu na istorijski stav svojih stranaka. Znaci da mora da postoji solidarnost medju njima, jer to je garancija osanka na vlasti... Bane
Rade H.
Pa svagde u svetu premjer je "vrh" izvršne državne vlasti, a predsednik države je u pravilu tek "simbol države" sa minimalnim i u glavnom "protokolarnim" i "simboličnim"ovlaštenjima u miru. U ratu je Predsednik države i vrhovni vojni komandant. I to je ukratko svetska "shema" vlasti! E sad, kako mi Srbi uvek želimo biti drugačiji od ostalog sveta, jako je dobro da je gospodin Goati širu javnost ipak podsetio na azbuku demokratije!
Teca Peca
Okanite se vise praznih prepucavanja i polemisanja oko politickih funkcija, partija, gledista.Narod vam je gladan, bolestan in izmucen.Izadite na ulice da ga vidite!!Sram vas bilo.
Natalija M.
i narod cuje te sumove. Smetaju!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља