уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25

Наставници не знају да користе компјутере

Аутор: Сандра Гуцијанпетак, 18.01.2013. у 15:00
Мало је наставника који на часу користе компјутере (Фото Д. Јевремовић)

Иако су пре две године све школе у Србији опремљене рачунарима, реалност је да су дигитални кабинети углавном закључани, а да „паметне табле” готово нико и не употребљава.

У кабинете где може да седи до 30 ученика који раде на међусобно повезаним персоналним рачунарима, са ђацима улазе наставници математике и информатике, док другим професорима ретко пада на памет да са ученицима на занимљивији начин обрађујулекције.

То је један од основних утисака просветних саветника који последњих месеци оцењују школе широм Србије и који кажу да углавном наилазе на закључане кабинете, иако се посета најави најмање недељу дана раније.

Марија Крнета, из Школске управе Београд, истиче да ништа не може да се сакрије: иако директор или наставници тврде да се често користи кабинет, када питате ђака сазнате да никад не ради за компјутером.

Радмила Додић, председница Извршног одбора Форума београдских основних школа, каже да коришћење дигиталних кабинета зависи од школе до школе.

– Кабинети се користе у строго контролисаним условима и контролисаном времену. Велики проблем је што наставници нису компјутерски писмени, због беспарице не иду на стручна усавршавања, а неки од њих немају ни рачунар код куће. Курсеви се организују повремено, па наставници стечено знање убрзо забораве – каже Додићева наглашавајући да говори о основним школама.

Она објашњава да је стручно усавршавање законска обавеза, коју треба да финансира локална самоуправа, али је чињеница да ће наставници за тако нешто тешко добити паре. Школе углавном немају средстава, а и када имају, информатичка обука није приоритет.

Милорад Антић, професор информатике и математике у београдској Школи за негу лепоте, каже да дигиталне кабинете користе само професори којима је то струка, а „паметне табле” готово нико.

– Паметне табле постоје у школама, али их ретко ко употребљава јер наставници нису обучени. Стручне школе имају дигитални кабинет, неке и по два, три, али су у њима прастари компјутери. Не купују се нови рачунари, а сад би већ требало да имамо и кабинете са лаптоповима – каже наш саговорник.

Антић, који је и председник Форума средњих стручних школа Београда, додаје да је и њега изненадио податак да се управо ови кабинети у земљама које имају боље резултате у образовању, највише користе у настави географије и историје.

Нешто другачије светло на овај проблем баца др Радивоје Стојковић, директор новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај”, иначе члан Националног просветног савета и председник Заједнице гимназија Србије.

– Гимназијама нису потребни само нови квадрати, већ недостају и кабинети. Реалност је да је већина гимназија своје кабинете уступила учионицама због великог броја ђака – каже др Стојковић.

Миодраг Сокић, професор математике и информатике у Првој београдској гимназији, каже да у овој школи од 32 учионице, у двадесетак има рачунара, али да није свуда тако, иако се директори хвале.

– У многим школама чак ни у зборници не функционише рачунар. Ми, наравно, нудимо колегама да их користе, али већина то ипак не ради, јер не уме. Права реформа образовања није у матурама или инклузији, већ у технолошкој модернизацији, у примени рачунара и непрекидном усавршавању наставника – истиче Сокић.

Он додаје да је главна препрека и то што не постоји јединствени информациони систем.

– Министарство просвете нема податке о просветним радницима, а нас има 120.000. Већу базу имам ја. Други проблем је што ни у једној школи не постоји радно место оператер, већ обично када искрсне неки проблем кажу ’дај оног информатичара да нам помогне’. То је као у каменом добу, не могу домар и информатичар да реше све проблеме – истиче Сокић.

 -------------------------------------------------------------------

Компјутерима опремљено 2.910 школских објеката

Програм „Дигитална школа” је 2010. године покренуло Министарство за телекомуникације и информационо друштво, у оквиру којег је опремљено 2.910 школских објеката или више од 95 одсто свих основних школа. У местима из малих средина где наставу похађа свега неколико ученика 1.321 школски објекат опремљен је преносним рачунаром и пројектором, док је 1.589 школских објеката добило дигиталне кабинете. У складу са овим програмом, 2011. године је организован и конкурс у школама под називом „Дигитални час”, са циљем да се мотивишу наставници на већу примену информационих и комуникационих технологија у настави, а крајем те године и други конкурс. 


Коментари15
32854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Blagojević
Nadam se da ćete mi dozvoliti da proširim komentar o upotrebi računara u nastavi. Godinama korstim računar u nastavi kada god je moguće, jer sam napravio obrazvne nastavna sredstva u tu svrhu. Pored činjenice da je svako ko se ističe u tome automatski mobingovan, sve vreme je primoran da se dovija jer okolina želi da ga spreči da prilazi računaru - NAPRAVE RASPORED TAKO DA ON NE MOŽE DA UĐE SA UČENICIMA. A ako se neko pozove na veći rad u smislu uvođenja neke modernije nastave samo ga spuste obrazloženjem da to što radi, što je uradio, ili će uraditi nema odobrenje Ministarstva. Možete, dakle, proveriti da sam kao nastavnik škole u kojim radim jedini modrnizovao nastavu a da to mogu i dokazati kao i to da sam ja jedini tehnološki višak u školama u kojima radim. Zato se računari slabo koriste...Postoji većina koja ne želi nikada da ih koristi jer ne ume da ih koristi ni na jednom nivou i manjina koja se plaši da ih koristi jer će biti mobingovana i ostati bez posla.
Danka L.
Pa ima i nekih ucitelja koji ne poznaju ni osnove pismenosti, recimo odvajanje recenica zarezima, koriscenje zareza pri nabrajanju ili velikog slova. To se najbolje vidi u njihovim "komentarima" u djackim knjizicama. Ali ko im sta moze.
profesor
A šta kažete na to da Vam sledeći naslov bude: ''Novinari imaju sve uslove da saznaju činjenice, ali više vole da ih izvrću'' ? Loše zvuči, zar ne? Uvrediće se oni koji nešto i probaju da saznaju, zar ne?
Данијела
Мислим да не мора увек да се користи дигитална учионица или да проблем са распоредом буде изговор да се не користи компјутер са пројектором и оплемени час!
д д
Пре него што се овакав текст појави у штампи, требало би да све чињенице буду доступне новинару. Ако у вишој настави имате 20 одељења и 12 наставних предмета за које би могла да се користи дигитална учионица, колико часова недељно може да се одржи на овај начин? Нема тог распореда часова који може бити усклађен према захтевима за коришћење савремених метода (пре свега употребом рачунара). Друго, из многих коментара се види да читаоци не знају да поред пројекција видео-записа, постоји могућност интерактивног учења јер су ученички рачунари повезани и међусобно и са рачунаром наставнка, што и јесте циљ коришћења дигиталне учионице. Наставник прати рад сваког ученика, ученици прате инструкције са наставничког рачунара, а уједно се "пореде" са другарима. Таква настава јесте веома корисна, али је због наведених проблема са распоредом ретко доступна.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља