недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:46

„Марш на Дрину” - oд овација до „жаљења”

Аутор: М. Мишићсубота, 19.01.2013. у 15:00

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Догађај који је у први мах изгледао као ефектна промоција Србије и њене културе – концерт хора „Вива вокс” у Генералној скупштини УН прошлог понедељка – изродио се у нову контроверзу и покушај да се Србија поново представи у лошем светлу.

Америчка новинска агенција Асошијетед прес и дневник „Њујорк тајмс” објавили су синоћ и јутрос да се портпарпарол генералног секретара УН у четвртак по подне „извинио” због што тога што је  Бан Ки Мун, стојећи уз председника Генералне скупштине Вука Јеремића, организатора ове приредбе, аплаудирао извођачима и мелодији (изведеној без текста) „Марш на Дрину”.

Пажљивије читање изјаве портпарола Мартина Несирског показује међутим да у њој нема речи „извињење”: она је само у насловима поменута у два текста. Бан Ки Мунов представник за медије је изнео само „искрено жаљење што су (неки) људи увређени том песмом”, уз напомену да „генерални секретар није знао о чему она говори и за шта је коришћена у прошлости”.

У унапред припремљеној краткој изјави, коју је, као одговор на питање једног новинара из БиХ, портпарол прочитао тек у 11. минуту своје редовне конференције за штампу, напомиње се и да је „Марш на Дрину” изведен „на бис” и да песма није била у званичном програму.

Изјава је и реакција на акцију протеста који је покренуо Конгрес Бошњака Северне Америке. У њиховом писму генералном секретару УН „у име 350.000 северноамеричких Бошњака”,„Марш на Дрину” се описује искључиво као „ратнохушкачка песма под којом су у Босни и Херцеговини почињени ратни злочини и геноцид”, и захтева „јавно извињење свим жртвама ратних злочина у БиХ почињених у име српског национализма”.

Конгрес Бошњака је од УН затражио и да се Вук Јеремић „смени са положаја председника 67. заседања Генералне скупштине”.

Реаговао је и Јеремићев кабинет, саопштењем у коме се каже следеће: „Уз дужно поштовање свих жртава трагичних ратова у бившој Југославији, ово је веома жалостан покушај злонамерног извртања значења песме изведене на бис, уз фокусирање на њене наводне злоупотребе у време трагичног сукоба. То су жалосни и за српски народ веома увредљиви покушаји да се изврне значење музичког дара који је свету понуђен прошлог понедељка.”

„Компонован пре један век, ’Марш на Дрину’ је безброј пута извођен током многих деценија, не само на Балкану, него и широм света, од стране истакнутих музичара као што су Клиф Ричардс и Чет Еткинс. Позитивно дејство ове мелодије на цењени међународни скуп прошлог понедељка је потврда њене уметничке вредности.”

„У Европи” – закључује се у саопштењу Јеремићевог кабинета – „постоји традиција завршавања новогодишњих концерата популарним маршевима, трансформисаним у поруку мира. То је случај са ’Радецки маршем” на бечким концертима, као што је то било и са ’Маршем на Дрину’ у понедељак. Упркос овом неоснованом нападу, ми ћемо наставити са нашим искреним напорима да промовишемо помирење на Балкану и широм света.”

У кратком тексту од 300 речи објављеном на дну 6. стране јучерашњег „Њујорк тајмса”, констатује се да је „Марш на Дрину” написан „у част српских војника погинулих у једној озлоглашеној бици у Првом светском рату”, али се напомиње и да је током деведесетих „постао нека врста незваничне химне међу српским снагама које су починиле многобројне масакре цивила у Босни и другде” и у том контексту се наводе њени завршни стихови: „војево се бој крај хладне воде, крв је текла, крв се лила Дрином због слободе”.


Коментари91
01e6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sokol sokol
uz taktove te koracnice ste ulazili i u vukovar. postoje videozapisi gdje grmi koracnica iz zvucnika namontiranih na tenkove. zasto se cudite da je ne cuju svi bas rado? mi ipak ne zaboravljamo to tako brzo kao vi...
Lj K-Taylor
@ Bonn Berlin Ako dobro razumem: Berlinski kongres 1878. je bio mozda legitiman a mozda i ne, u svakom slucaju jeste legalan jer se radi o dogovoru velikih sila o uredjenju sveta (dogovor da bi se izbegli ratovi). Slazem se s Vama. Aneksija Bosne 1908. nije ni legitimna ni legalna. I s ovim se slazem. Iz toga proistice da „Mlada Bosna“ nije teroristicka organizacija, Princip nije bio terorist. Pravo na tiranoubistvo, formulisano jos u srednjem veku dobija nove oblike, u pravu na oslobodjenje od tudjinske vlasti.
Bonn Berlin
@ Lj K - Taylor, u Vasem osvrtu postoji protivrecnost. Ostavimo francuskog filozofa na strani, videcemo da je Bosna kako se tada zvala data na upravu Austro-Ugarskoj od strane velikih sila na Berlinskom kongresu 1878 godine. Da li je to bilo legitimno ili ne nije pitanje, tada je bilo legalno i zapecaceno medjunarodnim ugovorom. Formalno je Bosna ostala do 1908 godine u Otomanskom carstvu, i tek aneksijom Bosne od strane K u K monarhije Bosna, sada sa novim imenom Bosna i Hercegovina postaje deo K u K monarhije. To nije bilo ni legitimno ni legalno. Tada nastaje poznata aneksiona kriza.
Lj K-Taylor
@ Tomislav Hrvatski | 21/01/2013 09:31 Razlikujemo LEGALITET od LEGITIMITETA. Legalni mogu biti cak i rasni zakoni protiv Jevreja jer ih je doneo Rajhstag, a Gestapo samo sprovodi zakone. Ali sa stanovista prirodnog prava (nepravna kategorija, Zan Zak Ruso, od 1789. temelj skoro svih zakonodavstava u svetu) rasni zakoni nisu legitimni. Kolonijalni narodi i porobljeni narodi UVEK razlicito odredjuju sta je legalno/legitimno. Cin okupacije Bosne nije bio legitimnan. Nije trebalo da KundK monarhija gospodari Bosnom, vec narod koji tamo zivi. Po mom misljenju cin Gavrila Principa je bio oslobodilacki. Ponovo podsecam da se Krleza divio pravno nelegalnoj „Mladoj Bosni“. Pricip je pucao na vrlo agresivnog predstavnika politike Drang nach Osten.
povremeni citalac
Zato sto dnevna stampa pocev od Ljubljane, preko Zagreba, Titograda a narocito u Sarajevu, osim opstih izvestaja na prve dve-tri stranice, dalje nema veze jedna sa drugom. Sredinom sedamdesetih stampa u Sarajevu potpuno se razlikuje i po temama i po sadrzaju od stampe u Beogradu. Iza sledece izjave stojim, sta da kazem, ionako mi necete verovati, Muslimani po Bosni kao clanovi Partije slobodno su upraznjavali sve svoje verske obicaje, cim izadju iz fabrike, ili kancelarije, dok su se Hrvati pravili ludi, osim onih sela i varosica kada se napusti Mostarsko blato, pa se covek uputi dalje, taj prostor oduvek bio proustaski. Srbi, sirom Bosne, za sve svoje svetkovine i pravoslavne praznike, ako su bili clanovi Partije, tog dana obavezno po kafana o fudbalu i o slicnim glupostima, ko u Armiji, a da se slusajno doznalo da je jelka za Bozic, u spajzu, ondak slede zatvoreni sastanci part-kom celije. A kad bi ispricao sta sve znam u ubistvu, onog koji je cuvao Ustav SFRJ, pala bi vam brada.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља