четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Студенти би професорима због мита дали отказ

Аутор: Михаило Гајићпетак, 18.01.2013. у 22:00

Пројекат под називом „За одговорније универзитете у Србији“ реализовала је Београдска отворена школа у сарадњи са Центром „Улоф Палме“ из Шведске. Идеја пројекта је била, с обзиром на велике проблеме у функционисању високог образовања, да се на њих укаже, али и да се понуде могућа решења.

Део пројекта је и истраживање перцепције корупције. Ако корупцију у ширем смислу дефинишемо као промену постојећих правила понашања зарад стицања личне користи, а личну корист не сведемо само на материјалну, онда се велики број злоупотреба у високом школству може назвати корупцијом. Међутим, уколико се држимо законом дефинисаног појма корупције, онда се она своди само на давање и примање мита.

Корупција је као двосмерна улица, у њу су укључени студенти и наставници, мада налази нашег истраживања показују да се често користи помоћ посредника који учествују у самом чину подмићивања. Дакле, студент који хоће да положи испит давањем новца или неке услуге, неће се обратити самом професору, иако међу студентима круже приче да се углавном зна ко од њих може и хоће тако нешто да уради. Ипак, по правилу се појављује посредник који каже: ја могу да решим твој проблем за одређену услугу или суму новца.

Истраживање корупције је методолошки веома компликовано јер је реч о скривеним радњама које не можете да пратите и мерите као друге појаве. Зато се најчешће мери перцепција корупције, а не сама корупција. Однос између перцепције корупције и корупције је такав да је понекад индекс перцепције већи него што је стварна корупција, а некад је обрнуто.

У истраживању које смо спровели коришћени су анкетни листићи, али и разговори са студентима у такозваним фокус групама. На Медицинском факултету у Новом Саду, у разговору о миту, студенти су помињали чак и износе новца. Говорили су да неки испит „кошта 300 евра“, да у том процесу не може да учествује било ко него само онај ко познаје тог неког посредника. Треба се добро распитати ко је тај неко, што значи да се не може закуцати на врата и рећи: изволите. Осим о овом „механизму подмићивања“, студенти су говорили и о „деци лекара“ и њиховој повлашћености. Наводно се од њих не тражи тако много знања као од осталих студената. Помињали су и тзв. Енглезе, студенте који полажу испите на енглеског језику, а то могу бити и наши студенти, не само страни. Њима се наплаћује већа школарина али се сматра да је то параван за лакше полагање испита.

Шири појам корупције у високом школству другачије се може назвати корупцијом „без дослуха“. То је кад нека јавна служба, у овом случају професор или деканат, не жели да ради свој законом прописани посао ако не добије додатну накнаду. На пример, професори не могу да одрже испит за студенте који не плате пријаву испита. Студенти су приморани на то да би уопште добили услугу коју су већ платили преко школарине или преко буџета државе. Или, други пример, обавезна куповина уџбеника као услов изласка на испит, што је у Србији веома распрострањено.

Ужи појам корупције јесте корупција „са дослухом“, када студент пита професора да ли би хтео да му омогући да положи испит за одређени новац. У тај нелегалан однос су активно укључене обе стране, уз већ поменутог посредника.

Питали смо у овом истраживању какве би требало да буду казне за особе уплетене у корупцију. Студенти сматрају да наставници треба да буду оштро кажњени. Занимљиво је да и професори мисле да њихове колеге треба да буду оштрије кажњени од студената. И то углавном због њихове позиције моћи, а и због знатно већег животног искуства. Мада је једна професорка приметила да и студенти нису деца.

Студенти на новосадском Медицинском факултету исказали су огромно нерасположење према наставницима за које се сматра да примају мито. Највећи број анкетираних би им дао отказ. Студенте би, међутим, казнили суспензијом или јавном опоменом.

Корупција веома лоше утиче на квалитет студија. Ако у високом школству имате лош, нетранспарентан коруптивни систем добићете свршеног студента с веома скромним корпусом знања и умећа с којим треба да се укључи на тржиште рада. Добићемо, дакле, веома лошу радну снагу зато што је корупција смањила квалитет студија. Још већи проблем је у томе што такво друштво губи један од важних моралних ослонаца, с немерљивим последицама и за садашње и за будуће генерације.

Асистент на пројектима у Београдској отвореној школи


Коментари2
0ea9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Citalac 79
Nisu studenti ti koji treba da osudjuju i kaznjavaju korupciju. Zna se ciji je to posao i ko treba korupciju da suzbija i kaznjava. Sta radi sud? Zasto postoji pravosudje? Da stiti korupcionase, mozda? Tako izgleda i tako i jeste u praksi.
Miki
Sjajan tekst, prilično jasno istraživanje. Sada treba doneti zaključke. Nemoguće je imati bilo kakvu veru u sistem koji ne postoji već na prvom koraku (imali smo ministra koji je mimo spiska i bodova upisao sina!?), osim toga afere i koje se pokrenu ostaju nerešene (Indeks) ! Ama, snimljeno je kamerom da čovek uzima novac za ispit i suđenje preti da ode u zastarevanje !? Jednostavno treba krenuti od pоčetka ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља