субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Лепота омамљује, а истина узнемирава

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 20.01.2013. у 22:00
Радмила Лазић (Фото из личне архиве)

У белешци о аутору, песникиња, есејисткиња, антологичарка, Радмила Лазић (1949) каже: „Песникиња, феминисткиња и слободна мислитељка. Рођена у Југославији. Живела по српским провинцијама, дуж уског колосека југословенских железница, до своје једанаесте године. Задојена козјим млеком, и братством и јединством.” Написала је петнаестак збирки песама, добила неке од наших најугледнијих награда. Поезија јој је превођена на двадесетак језика, а песничке књиге објављене у Америци, Енглеској, Немачкој, Норвешкој…

Књижевна општина Вршац, у библиотеци „Несаница”, објавила је њену књигу есеја и кратких записа, под насловом: „Мислити себе”. Ово је књига у којој Радмила Лазић читаоцима баца рукавицу у лице.

Кажете да вам је прва реч била – НЕ, и тако остаде. Коме сте све изговорили (и написали) то историјско НЕ?

Свакој сили и присили. Било да је долазила од друштва, државе, породице, окружења или појединца. Књижевним конвенцијама и догмама, такође. Немам смисла за идолопоклонство, страни су ми опортунизам и кетманство, који некима олакшавају живот. Ја себе дефинишем са „не”. Негација је мој поетички кредо.

Мислити себе – објашњавате наслов – мишљење је о себи самој, али и себи кроз друге, у другима. Шта Радмила Лазић мисли о себи, да ли је задовољна са оним што је постигла?

Не дрогирам се својим егом, па не умем да размишљам у тим категоријама. Уметник није задовољан докле год ствара, он и ствара из незадовољстава. Поезија као „дубоко скептична уметност” нам то потврђује.

Познати сте борац за женска права. Шта је феминизам данас?

Не само за женска права. Већ за свако угрожено право. Имам утисак да је феминизам откад се преселио на универзитетске катедре изгубио активистичку оштрицу и везу са животом. Код нас се феминизам практично никада није „примио”, иако је у прошлом веку било неколико храбрих, и хвале вредних, покушаја. Али зато су то празно еманципаторско поље запоселе десничарске организације и такозвани патриотски фронт који под плаштом очувања српске породице – прокламују поновно поробљавање жене.

Драшко Ређеп је приметио да ви не пишете задатке који ће се допасти свима. То се види и из ваших колумни које објављујете у „Политици”?

Ја можда пишем задатке, али само оне које сам сама себи задала, никако школске, односно домаће. Зна то добро Драшко Ређеп. Зато су ти моји, назовимо их, задаци, непопуларни. Не пишем да би некоме било лагодно, већ да бих успаване тргла из дремежа. За успаванке су задужени политичари, таблоиди и естрада, њихов циљ је да држе народ у стању oбамрлости и хибернације, да би њиме манипулисали.

Писање изједначавате с љубављу. Има ли, уопште, добре литературе – без љубави?

Литератури је потребан ерос, не мора то бити експлицитно љубав.

Нема добре литературе без ероса текста. Ерос може бити животворан чак и када говоримо о смрти. Зависи како говоримо. Ерос се ослобађа кроз језик, али такође и кроз начин казивања. Битно је како нам срце куца.

Зашто су песникиње и списатељке „пасторке књижевности”?

Па, то би требало ја вас да питам. Ако ми набројите десет песникиња и списатељица које се помињу у јавности, одрећи ћу се ауторства над овом синтагмом. Признајте, на десет или више писаца, и полуписаца, долази само једна жена. Ми смо „пасторке” окрутних књижевних Очева, и скрајнутих, занемарених, Мајки.

Песник је, кажете, тркач на 100 метара, а романописац – средњопругаш или маратонац. Вама, очигледно, више одговарају кратке стазе? Ваши записи су кратки, сведени, згуснути до афоризма. Веома сте економични с речима?

Да, тренирали су ме велики песници и филозофи, они који су држали до суштине. У краткој форми морате интензивно да мислите, нема ту простора за накањивање и Шехерезадину причу без краја и конца. Разумем да је на цени распредање и разбибрига, али не марим.

Да ли поезија тежи лепом, или истини?

Одавно је поезија раскрстила са категоријом лепог. Да парафразирам Вистана Хјуа Одна: песник нам више не може рећи никакву истину ако у своју поезију не уведе проблематично, болно, немирно, ружно...

Лепота омамљује, а истина узнемирава, јер не опчињава, а самим тим не обмањује. Нисам присталица обмана.

Модерну поезију називате „ожиљком на лицу лепотице”. Пратите ли младе српске песнике, постоји ли неко име које се издваја?

Да, млађа песничка сцена је веома жива, има много аутора и ауторки који ће се тек развијати. Двоје се издвојило својом аутентичношћу. Они су на сасвим сигурном, и убедљивом, песничком путу: Милена Марковић и Енес Халиловић.

У књигу сте уврстили и једну песму: „Портрет анонимног шетача”. Зашто?

Зато што сам у том делу књиге говорила о нашој менталној мапи, о схватању патриотизма, односу према Другом, о интелектуалцима аматерима и професионалним интелектуалцима, нужно је било онда и да се присетим зиме 1996/1997, када су протестовали и анонимни шетачи, а не само политички лидери и јавне личности. Хтела сам да поткрепим своју тврдњу изречену као афоризам да постоје времена када индивидуални чин важи само као масовна појава.

Министарству просвете предлажете да у обавезну лектиру уврсте „Други пол” Симон де Бовоар, и „Сопствену собу” Вирџиније Вулф. Верујете ли да ће вас послушати?

Сумњам. Уосталом, ми и немамо појма ко прави те програме, које све струке учествују у томе, који су критеријуми и сл. Те ствари су апсолутно нетранспарентне. Више знамо о томе како се сада музу краве у ПКБ-у, него шта нам уче деца.

Немате баш лепо мишљење о књижевним критичарима. Сматрате да су они, по правилу, неуспешни писци?

Не, није то правило. Али има неких који се никада нису ослободили зловоље, јер се нису остварили као писци. Има и вредних, и од знања, али њихов утицај је јадан и занемарљив. Једе их нездрава културна клима, хипокризија и опортунизам, који владају на књижевној сцени.


Коментари2
48c12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajka Lolic
Izgleda da ne umete da citate - lepota omamljuje i uspavljuje. Vratite se ponovo na tekst, ako vredi.
Es. Ku.
Šta je ovo, ljudi: Pesimizam omamljuje, a optimizam uznemirava... Ili, još može da hvali plagijate...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља