четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:42

У четвртак рођендански поклон – Додатак Нушић у “Политици”

Аутор: Никола Тркљасреда, 23.01.2013. у 20:23

Бранислав Нушић, дипломата, комедиограф, приповедач и публициста, неуморни јавни радник, сјани беседник и истински родољуб, био је више од тридесет година стални сарадник „Политике”.

У ствари, био је више од обичног сарадника, он је један од утемељивача „Политике”. У редакцији се појавио неколико месеци по покретању новина, и био је и уредник и новинар.

За више од три деценије у нашем листу је објавио стотине прича, приповетки, бележака и других књижевних и новинарских текстова.

Немирног духа, плодан и активан, прихватао се многих послова и у сваки уносио велики део себе, своју оригиналност, неисцрпно богатство инвенције, свој ведри поглед и сатиру без много злобе и пакости.

Бранислав Нушић је први председник (обновљеног) Новинарског удружења.

Сав у дневном животу, са предиспозицијама човека који жели да активно учествује у свему што се око њега ствара, био је каткад, чак и у својим књижевним радовима, више новинар, и то новинар у правом и најбољем смислу те речи.

Једном приликом Григорије Божовић, писац и новинар, приметио је да је Нушић пришао „Политици” „на самом почетку њеног узлета, да помогне тај узлет, да учествује у једној неодложној моби коју је наредио народни дух“.

Владислав Рибникар, оснивач и власник „Политике”, замислио је да Јефта Угричић води књижевну рубрику, а када је у редакцију дошао Нушић да он води позоришну рубрику. Међутим, Рибникар, који је стално истицао да у новинама жели што више живота, да садржаји буду занимљиви, предлаже Нушићу да он, ипак, створи „своју“ рубрику, да створи своју публику, а да тематика буде некакав сиже из живота у тадашњој престоници Србије. Тако се родила чувена рубрика „Из београдског живота“ коју је уређивао и за коју је писао Бранислав Нушић.

Испод тих текстова није се потписивао својим именом него псеудонимом. У кафани код „Два побратима“ једне вечери, до дубоко у ноћ, смишљао је како ће убудуће да се потписује и одлучио да узме име јеврејског мудраца Бен-Акибе.

(фото архива Политике)

Осим текстова у овој рубрици, писао је у „Политици” и фељтоне, а први се звао „Све је већ то једном било“. У новинарству тог доба, у великим светским листовима, нарочито популарни су били фељтони, она танана новинарска рубрика која је најсрећније мешала књижевност и новинарство, а са задатком и да забави и да поучи, али и да ошине. У тим редовима, у фељтонима аутори су се довијали да „рекну и дорекну“ оно што се није могло у уводницима или другим чланцима.

Нушићеви фељтони били су духовити, без претензија да буду дубоки до досаде, пуни сатире без жаоке која ће за срце да уједа, весели да изазову смех, срдачан и здрав смех. Убрзо су ови фељтони постали јако читани, толико да су били препричавани по београдској чаршији, тако да је име Бен-Акибе постало опште познато.

Нушић је био човек велике енергије, а осим писања и уређивања био је, речено данашњим речником, и веома друштвено ангажован. У време анексионе кризе 1908. године, када је Јован Дучић сачинио чувени текст „Отаџбина је у опасности“, који је објављен на првој страни „Политике”, у Београду су избиле демонстрације. Хроничари су забележили да је Нушић тог дана одржао чак 27 говора.

Бранислав Нушић је цео век провео пишући. Писао је и кад је био дипломата, и управни чиновник, и управитељ театра, писао је селећи се из једног града у други. Био је писар у Битољу у Маћедонији, секретар у Министарству просвете, управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу, Сарајеву… живео је у Француској и Италији.

Био је државни службеник необичног кова: чак четири пута су га власти превремено слале у пензију.

(фото архива Политике)

Поред бројних дела које је за више од 50 година написао, Нушић је и творац позоришне публике која је, кроз његову духовиту реч, научила да воли позориште. Позориште и „Политика” биле су његове преокупације целог живота.

До последњих својих дана није престајао бити пријатељ и сарадник „Политике”. Својим повременим духовитим причама и написима других врста развесељавао је и засмејавао њене читаоце. Осим тога, личним примером је соколио и подсећао уреднике и новинаре „Политике” на истину да један велики дневник не може без духа и без духовитих текстова, који су каткад били и најжешћа критика друштвених појава у Србији.

За ову прилику објављујемо двадесет изабраних дела Бранислава Нушића која је током тридесетогодишњег рада објавио у „Политици”.


Коментари0
bd96c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља