среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Одлазак јединог америчког монарха

Аутор: Милан Мишићнедеља, 27.01.2013. у 11:30
Свештеник Александар Ивановић и конзул Деско Никитовић испред ковчега краља Петра Другог, спремног за коначно путовање

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Сахрањен у Либертивилу пре више од 40 година, краљ Југославије Петар Други дуго је био јединствен као једини европски монарх који почива на тлу САД. Сада је једини европски монарх чије је тело измештено са америчке територије.”

Овако је репортер „Чикаго трибјуна” забележио приспеће посмртних остатака Петра Другог Карађорђевића у Београд, напомињући да му је тамо приређен дочек који „одговара једном краљу”.

Догађај је међутим регистровао тек понеки амерички медиј. Прошлонедељна ексхумација посмртних остатака последњег краља Југославије зарад пресељења у последње коначиште у породичној гробници на Опленцу био је дискретан догађај, у коме су по својим службеним дужностима главни учесници били генерални конзул Србије у Чикагу Деско Никитовић и свештеник Александар Ивановић, дугогодишњи секретар Епархије Нова Грачаница.

Они су обавили завршне међудржавне и црквене формалности да би ковчег са телом пре 43 године преминулог краља био припремљен за прекоокеанско путовање.

Зашто није било свечаног испраћаја посмртних остатака краља Петра Другог из Америке, у коју је стигао као политички емигрант, да би у њој, од тешке болести, у 47. години и преминуо? Јер ипак је била реч о испраћају, условно речено „јединог америчког монарха”, односно бившег поглавара једне државе која је током Другог светског рата сматрана америчким савезником у борби против фашизма?

„За мене је најважније да је српска влада прихватила да краља дочека као бившег шефа државе и укаже му све почасти које му као таквом припадају”, каже за „Политику” др Бранко Терзић, лични изасланик престолонаследника Александра Карађорђевића у САД, иначе извршни директор Центра за енергију познате консултантске куће „Дилоит”.

Терзић каже да је овај догађај дуго припреман и да је у томе највећи део формалних послова обавио дугогодишњи правни заступник принца Александра, адвокат из Чикага Томас Карачић.

Свечани испраћај по његовом мишљењу није био неопходан, јер је главни догађај био приспеће ковчега са краљевим телом у Београд. Организовање манифестације у Либертивилу би, сматра он, подсетило па донекле и репризирало поделе које су показане приликом краљеве сахране 1970: раскол у цркви, неслагања у краљевској породици и отворило многе старе ране.

Сем тога, многи који су са краљем дошли овде и били његови пријатељи и следбеници нису више живи, та генерација је давно почивша, јер је краљ Петар међу њима био најмлађи, каже др Терзић, који је такође годинама био ангажован да се по жељи принца Александра тело његовог оца премести у Србију.

„Либертивил је увек сматран привременим краљевим последњим коначиштем и увек се очекивало да се његово тело, кад се зато створе услови, премести у Србију, и тога смо све време свесни и ми из дијаспоре. Постојала је додуше могућност да он прво буде сахрањен у Краљевској гробници у Виндзору, где је сахрањена и његова мајка, краљица Марија – две краљевске куће су у рођачким везама – али је лична краљева жеља била да, пошто тада ни мртав није могао да се врати у Југославију, почива у Цркви Светог Саве у Либертивилу”, подсећа Терзић.

„Не заборавимо да је краљ Петар Други у моменту смрти био без држављанства.”

Либертивил је северно предграђе Чикага, где је највећа концентрација српске дијаспоре у Америци, па су многи, разумљиво, разочарани што тамо више није личност због које је Цркву Светог Саве походило на хиљаде посетилаца годишње и која их је, на неки начин, уједињавала.

„Моје лично мишљење је да је краљево тело требало да буде пресељено у Србију, јер припада земљи одакле је”, изјавила је за „Политику” Мирјана Самарџија, председница Конгреса српског јединства, главне организације наше дијаспоре у Америци. „У сваком случају, он не припада нама, него историји и српском народу.”

„Многи су овде сматрали да је њихова веза са краљем део њиховог идентитета, али је ипак мало оних који протестују што ће његово последње коначиште ускоро бити на Опленцу”, каже конзул Деско Никитовић.

„Можда би он више волео да му земни остаци остану овде, али није на нама било да о томе одлучујемо”, цитирао је „Чикаго трибјун” оца Милорада Лончара, секретара Новограчаничке епархије.

У позадини дискретног пресељења краљевих посмртних остатака је и историја његовог боравка, нарочито последњих година живота, у Америци: чињеница да је извршилац његовог тестамента његова интимна пријатељица Ева Марија Анђелковић, познатија као Мици Лоу, која се после смрти краља Петра удала за његовог рођеног брата Андреја и тиме постала принцеза Ева Марија Карађорђевић.

Кад је принц Андреј умро у Калифорнији 1990, није га сахранила поред брата, него на гробљу манастира Нова Грачаница, пет километара од Либертивила.

Краљ Петар је лично одабрао да буде сахрањен у храму који је био седиште расколничке Слободне српске православне цркве, а који је данас у непосредној надлежности патријарха СПЦ, што је свакако олакшало процедуру коначног пресељења ковчега са његовим телом.

У Цркви Светог Саве је остала стара надгробна плоча која ће бити доказ да је ту више од четири деценије почивао. Са гробља црквене порте у Либертивилу је, подсетимо се, 57 година од смрти у родно Требиње 2000. пренето и тело песника Јована Дучића.


Коментари6
7b16d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

povremeni citalac
Procitavsi clanak, uvazenog Milana Misica, posle komentare, moram vam priznati, da mi je srce zatreptalo za onim starim dobrim vremenima, kada sam kao klinja slusao price, od moje bake, i njenih roditelja, a meni pradede i prambabe, kako je Srbija ondak izgledala. Pre onog rata, posle koga se to sve zaboravilo, ili se o tome vise ne prica.
Баша Мркаљ
Чудно ми изгледа овај свештеник без браде и са белом крагном.
Владимир
Re: "тужна земља" шта је тужно у чињеници да су Словени (Срби) један покретан народ, који се увек кретао по овој планети у потрази за "бољим пашњацима"? Чему туговати, што смо данас раширени по целом свету? Јадиковање је такође део наше традиције, али оно није баш кул у 21. веку. Радујмо се што смо нација која извози памет, шта може бити боље? Једини је проблем који треба решити је како да и држава профитира од извоза памети.
tuzna zemlja
dogle god srbija bude zemlja iseljenika i emigranata njihov kralj treba da bude sa njima-u egzilu!
Miro Markovic
Svim cestitim Srbima, koji su ziveli i radili u Americi i Kanadi, dok je kralj Petar II bio u toj zemlji, treba istinski i sa dubokim postovanjem zahvaliti na njihovoj brizi o kralju Petru II. Ne treba zaboraviti da su ti iseljenici bili skromni, veoma siromasni ljudi za americke standarde, ali su iz svoje iskrene ljubavi, kada je kralj Petar II umro, udruzenom voljom i pomocu njega dostojanstveno sahranili u manstiru, kojeg su oni podigli, i dali mu pocasno mesto unutar te crkve. Pre nego sto je on polozen u njegov grob, njemu se poklonilo preko 30 hiljada Srba i pravoslvane evropske emigracije iz Evrope. A to su samo verujuci, rodoljubivi i odani postovaoci dinastije Karadjordjevic mogli da urade. Za sve to dobro, neka im bude vecna hvala. Sada je telo pocivseg kralja Petra II u Srbiji. Na srecu, u Srbiji ima jos dosta cestitog naroda, koji ce da mu oda duzne pocasti i dostojanstsveno pohrani da vecno pociva u miru pored njegovih predaka u kraljevskoj grobnici na Oplencu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља