субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Мање познати Карађорђеви наследници

Аутор: Иван Миладиновићнедеља, 27.01.2013. у 11:00
Капетан Миша Анастасијевић зграду на Студентском тргу, коју је завештао Универзитету, саградио је да би била двор његовој кћерки Сари

Ових дана, када су земни остаци краља Петра II, после седамдесет и две године изгнанства, враћени у отаџбину, све је извесније да ће у породичну гробницу на Опленцу бити пребачени и остали чланови овог краљевског дома, сахрањени широм света.

Међутим нико не спомиње још једну линију наследника Ђорђа Петровића. Наиме, још кад је Петар I Карађорђевић 1903. стигао у Београд, објављено је да нови краљ има троје деце, брата и синовца. Али четворица Карађорђевића прескочена су у родослову краљевског дома.

То су била два близанца, које је кнезу Арсену родила његова законита жена, кнегиња Демидов ди Сан Донато, а које он није признао.

Друга два Карађорђевића били су кнежеви Алексије и Божидар, који су представљали „старију грану” Вождовог потомства и којима нико није оспоравао легитимност. Они су били синови Ђорђа Карађорђевића и Саре, ћерке капетана Мише Анастасијевића.

Карађорђе је имао два сина: старијег, Алексија, који је био руски официр, и млађег Александра, који је као кнез владао Србијом од 1842. до 1858. Алексије је био ожењен ћерком славног женевског лекара и руског племића Тронхина.

Она му је родила сина Ђорђа и ускоро умрла, а убрзо је умро и он. Тај син, Ђорђе Карађорђевић, био је васпитаван у Русији и постао је руски официр.

Како је тај Ђорђе био син старијег Карађорђевог сина, капетан Миша Анастасијевић је решио да њему да своју ћерку Сару, па да онда свргне кнеза Александра и за кнеза постави свога зета.

Потрошио је 100.000 дуката да то спроведе у дело, сазидао је за њих двор, који је доцније поклонио Београдском универзитету и који и данас постоји као спомен на ту неостварену амбицију.

Сара Карађорђевић спада у ред најзанимљивијих и најнесрећнијих жена које је Србија изнедрила у деветнаестом веку. Њен отац био је најбогатији Србин тог времена, можда богатији и од самог кнеза Милоша. Била је смеђа, зеленкастих очију, вижљаста, свирала виолину, говорила француски и немачки. Доносила је мираз од 200.000 форинти годишње ренте.

Кад се удала за Ђорђа Карађорђевића постала је озбиљна жена, која се страсно бавила само политиком.

Живела је све до Другог светског рата, доживљавајући разне промене и личне несреће. Прво јој је умро муж, кога је волела, а затим кћи, коју је обожавала. Остала су јој два сина – Алексије и Божидар.

После удаје настанила се у Паризу, где је купила кућу у близини Булоњске шуме, и у салон примала све српске и руске опозиционаре, живо радећи на обарању Обреновића, у тежњи да свог старијег сина Алексија доведе на српски престо.

Међутим, синови јој нису били ни борбени ни затровани политиком као она. Алексије је био „монден”, који је потрошио велики део материног богатства. Имао је своје успоне и падове, своје „светле тренутке” и часове тешке депресије – кад би изгубио новац на тркама, за карташким столом или у друштву жена из „Мулен ружа”.

Божидар је био боем и уметник. Имао је манире који су га категорисали као чудака. Бавио се музиком, писао критике, бавио се разним уметничким занатима...

Алексеј и мајка налазили су се у вечитом рату, а врхунац тог сукоба избио је 29. маја 1903, када су Обреновићи нестали са историјске сцене, а он дао штампи изјаву да га не интересује српски престо.

Тада му је кнегиња Сара опалила шамар пред гомилом новинара, урлајући: „Зар сам ја родила оваквог изрода и слабића?” Смела, груба и ратоборна, имала је страшан језик и није бирала речи.

Када су потрошене последње залихе капетан-Мишиног богатства, Алексије се оженио једном богатом Американком, која му је отплатила све дугове под условом да усвоји њену кћер и да јој своје име и титулу.

Ово је само повећало раздор између сина и мајке, која није хтела да види ни ту снаху – принцезу Дарју, ни њену кћер. Она која је разговарала још с кнезом Милошем, сретала Његоша у Бечу, свађала се с Вуком Караџићем, препирала с „маторим Гарашанином”, играла валцер с кнезом Михаилом, знала царицу Евгенију и Наполеона III, слушала Виктора Игоа, није могла да прихвати америчку скоројевићку.

Алексеј и његова кнегиња Дарја били су у Србији када је почео Први светски рат. Принцеза Дарја водила је 1914-15. године једну болницу, а доцније је објавила књигу о повлачењу наше војске кроз Албанију.

Краљ Петар I је синовцу Алексију дао пуковнички чин и Карађорђеву звезду трећег реда, због чега је Владан Ђорђевић писао о њему као о „једином Карађорђевићу III класе”. Алексије је умро за време епидемије шпанског грипа 1920. године у Женеви.

Пред своју смрт кнегиња Сара је била жртва велике преваре. Новац који је имала извукао јој је неки наш човек. Као извршилац њеног тестамента, он је купио за њу гробницу на Пер Лашезу у Паризу, али не на њено, него на своје име.

Неколико дана после њене сахране продао је ту гробницу и овластио гробљанску управу да госпођу Сару баце у „општу раку”.

(Сутра: Генијалан, али неорганизован Карађорђевић)


Коментари22
99f0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava Kosanovic
To da starijoj grani niko nije osporavao legitimitet je cista laz! Aleksije je od 1902. bio u pregovorima da mirno preuzme presto uz odgovarajucu dozivotnu penziju za Obrenovice i za to je imao saglasnost Austrije i Rusije. Po masakru Aleksandra i Drage, Aleksijev stric je, iz mladje grane dinastije, mimo naslednog reda, uzurpira presto i postaje Kralj Petar I Karadjordjevic. Znaci, zamislite da je Knez Pavle oteo presto Kralju Petru II... A, povrh svega, Aleksiju i njegovom bratu Bozidaru, dvorskim statutom je bilo zabranjeno da koriste titule princeva/knezeva. Stric Pera je sinovcima oteo ono sto im je pripadalo i po Bozijim i po zemaljskim zakonima i pustio ih da se potucaju po svetu bez igde icega. Sreca ih je donekle, ali samo donekle posluzila da bar ublazi zlo koje im je familija nanela.
Jovana Dada
Da su Nemanjici,Lazarevici i Brankovici u medjusobnom srodstvu-ne treba mnogo objasnjavati.Postoji sve i na netuNemanjici su u srodstvu sa npr Habsburzima,preko grofova celjskihA Karadjordjevici su u srodsrvu sa Britanskom kraljevskom kucom,Romanovima,Portugalskom,Grckom,Spanskom,i Itaijanskom kraljevskom kucom(preko svojih veza sa Rumunskom i Grckom kralj kucom)a i sa Bugarskom kraljevskom kucom(prekoJelene,cerke kralja Nikole,italijanske kraljice) Nasi mladi princevi su u prvih 100 pretendenata na britanski prestoTo sto mi Srbi,naivni i neuuceni,misimo da smo najbolja karta u njehovom dinastickom shpilu( da se tako izrazum)samo pokazuje kako mi malo znamo.
Simon Simonovic
ZaLjK-Taylor:U mnogome e slazem sa vamaNaravno da ne ocekujem(tu padam u manjinu u Sr)da nas pomazu bogati rodjaci,saveznici,prijateji naivcine,zaludni,oni koji ne znaju sta ce sa sobomTo Srbi vole-ali ja neSmatram da svako mora sam da radi za sebe,a sto se nase drzave tice-taman da nam je i japanska dinastija u srodstvu ni bogati japan ne bi uspeo da nas izvuce.takvi smo.ne smatram da je monarhija uspesan sistem a repubika ne:postoje siromasne i nesredjene monarhije i sredjene i bogate repubike i obrnutoTu u su igri raziciti istorijski i geopoliticki faktori,a ne to da li je drzava monarhija ili republika
Lj K-Taylor
@Simon Simonovic II - Ako je Srbija ili njena istorijska dinastija „siromasan rodjak“ – naravno da ne treba da se toga stidi. Samo ne treba da ocekuje neku rodjacku toplinu i pomoc od Nj. V. Elizabete. Politicka teorija jos uvek veliku prednost daje republici nasuprot monarhiji. Monarhije opstaju iz tradicionalistickih razloga. Politicka moc je danas u rukama izabranih predstavnika. Teorija drzave i prava istice da je monarh politicki ne-odgovoran (niko ga po ustavu ne moze pozvati na odgovornost, pisao je R. Lukic, iznad monarha je samo bog i niko vise). Nj. V. Elizabeta nema politicku moc. Uzdati se u njenu politicku pomoć Srbiji iluzorno je. Bivalo je u istoriji da cak i monarhije dospeju u krizu koju ne mogu da savladaju.
Lj K-Taylor
@Simon Simonovic Imam radna iskustva sa ocuvanjem kulturne i istorijske bastine (kao i moja porodica). Vrednost muzeja nije turisticka vec je od znacaja za naucnu zajednicu. Svi podaci o svim dinastijama (ali i o sebrima, na primer) imaju veliku naucnu, a za najsiru publiku i prosvetiteljksu vrednost. Tzv „nove muzeoloske prakse“ vec godinama razradjuju nove pristupe u popularizaciji i izlaganju muzeoloskog materijala. Ne osporavam srodstvo Karadjordjevica sa brit. kralj. kucom – samo ne znam u kakvoj su vezi sa Nemanjicima, Lazarevicima i Brankovicima? Stepen i vrsta srodstva nemaju politicku vrednost kao ranijih vekova. Mozda se treba setiti da su u I sv. ratu svi zaraceni monarsi bili u blizem ili daljem srodstvu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља