петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:40

Легенда о Храму Светог Саве

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 27.01.2013. у 11:00
Највеће православно здање (Фото З. Кршљанин)

Мирни и сталожени Истранин, с приморским акцентом и урођеним осећајем за благу иронију, архимандрит Данило Љуботина прешао је дуг пут од дечака из свештеничке породице, рођеног у селу код Пуле, преко Бриона, летњег царства Јосипа Броза, до духовника Храма Светог Саве на Врачару.

Одраслим посетиоцима говори да храм овако великих димензија превазилази моћ и снагу српског народа, али да је, у моменту када је конципиран, то био велики симбол победе Србије у Првом светском рату.

Када највећи храм на Балкану посећују деца, духовник се клони крупних речи и служи фудбалским метафорама, па малишанима говори како је храм већи чак и од „Маракане”.

Али, Храм Светог Саве је одавно више од цркве и зато, приликом боравка високих страних делегација у српској престоници, ретко који државник пропусти прилику да се поклони овој светињи, изграђеној на месту где је турски моћник Синан паша спалио мошти Светог Саве 10. маја 1594, желећи да на тај начин покори непослушне Србе.

– Долазио, тако, један амерички адмирал, у саставу високе делегације армије САД. Чудио се величини храма и упитао: „Када ћете ово да завршите?”, а ја му рекао: „Уколико нас више не бомбардујете, биће то врло брзо!”. Долазио је и заменик министра одбране Вијетнама, а отишао потпуно задивљен. Потпредседници кинеске владе била је занимљива спољашност, али када је ушла, рекла је да је видела лепше и довршеније грађевине и да је задивљена руским црквама – открива отац Данило ону врсту прича које се не објављују у протоколарним извештајима.

Руски председници Владимир Путин и Дмитриј Медведев су по два пута боравили у, по тврдњама оца Данила, највећем православном храму на свету – већем чак и од московског храма Христа Спаситеља. Мада се Руси, вероватно, не би сложили с Даниловом ранг-листом. Медведев, међутим, нису пропустили прилику да се помоле, целивају иконе и запале свећу.

– Пошто је Путину још покојни патријарх Павле одредио највише одликовање СПЦ, Орден Светог Саве првог степена, Свети синод и патријарх Иринеј су му свечано уручили орден практично на самом улазу у храм. Била је толика навала људи да ни озбеђење, иако је било веома јако, није много значило. Путин је, одевен у црну ролку, право са стадиона Звезде, ушао заједно с реком омладине – сећа се отац Данило.

Путин је, узгред, човек који уме да прикрије одушевљење, али у храму то није учинио. Рекао је да смо ми мала земља и да Русија мора да „погура” да довршимо храм, сећа се архимандрит, поред кога је те вечери био и председник Одељења спољних црквених послова Московског патријархата, митрополит Иларион Алфејев, кога Данило зна као студента из Лондона.

– За нас, мало старије, када смо били богослови, било је незамисливо да председник Русије дође у храм с побожношћу, да се крсти, пали свеће, води разговоре с елементима теологије.

Дмитриј Медведев је први пут долазио још 2008, као кандидат за председника, а годину и по касније и као шеф државе.

– Први пут смо га дочекали испред споменика Светог Саве. Није имао велико обезбеђење.

Разгледао је храм са одушевљењем. И Путин и Медведев су у храму говорили о Косову и Метохији. Давали су подршку патријарху и Светом синоду, рекли да ће бринути о нашим светињама и народу на Косову – сведочи духовник који такве успомене записује у свој роковник.

Посета Храму Светог Саве део је плана посета званичника који долазе у Србију. Али, ни потпредседник САД Џозеф Бајден, ни америчка државна секретарка Хилари Клинтон нису долазили. Та чињеница набацује још један слој контроверзи на зидине моћног храма, а међу њима је и легенда да ће нам кренути боље тек када храм буде коначно завршен.

Прагматични Зоран Ђинђић је човек за кога би се могло рећи да је најмање склон таквом тумачењу, али је управо он тај који је направио велики преокрет, покренувши радове.

– Ђинђић је некако успео да убеди патријарха Павла да се наставе радови на храму, јер патријарх, аскета какав је био, после бомбардовања земље и сиромаштва, говорио је премијеру Ђинђићу:

„Народ гладује, непримерено је да радимо овако велике послове”. Ђинђић није одустајао: „Новац ће проћи, а храм ће остати недовршен”. Тако га је и убедио – сећа се архимандрит, подсећајући на став комунистичких власти према Храму Светог Саве.

Сматран опасном грађевином за окупаторе и атеистичку власт, храм је током бурне историје био гаража Вермахта, па кратко време Црвене армије, потом ЈНА. Било је забрањено говорити о њему, тако да су дечурлија с Врачара мислила како је то некакав срушени, зачарани дворац. Бивши председник Србије Борис Тадић рекао је духовнику Данилу како се и сам играо на темељима храма као дечак и да не би волео да не доживи и не види коначно завршено здање.

– Концепт овако велике грађевине могао је да смисли само краљ Соломон, царска Русија или империје попут Француске. Храм је грађевински довршен, али предстоји велики посао његовог осликавања – прича архимандрит Данило о грађевини за коју је подизање комплетне куполе, тешке 4.000 тона, трајало месец и по дана, помоћу уникатних хидрауличних машина.

Купола је подигнута два дана уочи прославе 600 година Косовске битке на Газиместану, 26. јуна 1989. године. Ко год мислио да је храм био део Милошевићевог плана, вара се. Од када је Синан-паша својим ирационалним чином распалио ватру националног буђења створен је мит о брежуљку на Врачару, као светом месту српске историје и будућности. Тога је свакако био свестан и Зоран Ђинђић.

Питање је, само, хоће ли нам бити заиста боље када се храм заврши? Бог ће га знати.

Свети синод 82 пута писао Титу

– Захваљујући мудрости у упорности патријарха Германа, светиња је очувана у СФРЈ. Свети синод писао је тачно 82 писма Јосипу Брозу са апелом да се храм не руши, али од њега лично никад одговор нисмо добили. Одговор на последње писмо Светог синода дао је високи српски функционер Душан Чкребић, који је успео да превазиђе конфликт, па је патријарх Герман успео да се с њим договори о наставку градње, после више од четири деценије. Било је то 1984. године – указује духовник Данило.


Коментари16
a7390
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Идеја о подизању храма Светог Саве рођена је 1894., поводом годишњице спаљивања моштију првог српског митрополита, па је формирано и удружење које би се бавило тиме... Тај храм нема везе с Великим ратом. Иначе, благослов за наставак радова започетих средином тридесетих година, по пројекту архитеката Дерока и Несторовића, али сада донекле измењеном, дао је 1985. године патријарх Герман. Тачно је да би, уз довољно новца, Храм могао коначно да се заврши за неколико година, али то није циљ: требало би нешто оставити будућим генерацијама јер то је - задужбина свих нас. Надам се да ће ова мала и добронамерна допуна помоћи вашим читаоцима.
Миле Београђанин
Деценијама смо живели по правилима вулгарног материјалистичког принципа "у се, на се и пода се"! Само слепцима код очију није јасно где нас је то одвело. Па није вера у Бога и Св.Саву створила белу кугу, гастарбајтеризам, чедоморство, нерадништво, лењост и сваку врсту опачине!? Е сад, Храм је "крив" што смо лењи, неодговорни, што ништа не производимо и што су нам деца гладна!? Забога Срби, узмимо се у памет већ једном!!!
rocco s.
Jagodinac@ ako si rodjen ko "ROB" umreces ko "ROB". Mali je onaj ko se oseca mali i nistavan. Jedan svetao primer ponosnog naroda su Jevreji. To sto su mali narod nije razlog da ne prave velika dela. Srpski narod svakako treba jos da radi na svom uzdizanju i postavljanjem visokih ciljeva mu nece usporiti to napredovanje, vec ce ga stimulisati da bude bolji. Nekome je draze da pojede i popije deset hramova a nekome nije. Sve sto se pocne jednom ce se i zavrsiti. Vazno je imati cilj i na njemu raditi.
povremeni citalac
... Vi ste ili zaboravili, ili nista nikada ni culi sta je rekao, jos davno, u praskozorje vladavine Satrapa, dipl. ing. Dusan Skrebic: "Srbija je umorna od lidera". To rece velik covek, Dusan Skrebicm, i vise ne ortvori usta, niti da kaze kolika se nesreca nadvija nad srpskim narodom.
Jagodinac Bgd
Ni manjeg naroda ni veche megalomanije. Jad i beda caruju u Srbiji a Srbi grade mostove i hramove. Sto veche to bolje. Pomislio bi covek da u Srbiji zivi sve sam veliki vernik a ono kriminal cveta, droga, ubistva majke oca, dece. Blizhnji sisa krv blizhnjem...A Srbi prave hram. najvechi. Sta je sledeche? najvisha zgrada na Balkanu? Najvechi bazen na svetu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља