четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.01.2013. у 12:30 Марија Бракочевић

Камен из Србије бољи и јефтинији од брачког

Локација у селу Скржути одакле се експлоатише мермер који је купио и „Мајкрософт” за облагање својих здања, а њиме је поплочан и трг у Андрићграду

„За пет дана биће спремне 24 тоне камена, сваки шести дан гарантујемо утовар робе, механизација и опрема за експлоатацију биће доступни у сваком тренутку, зна се и укупан број палета и тура које би ишле од каменолома надомак Аранђеловца до стадиона Ташмајдан, а прецизирана је и цена превоза и транспорта до Београда...” Ово су делови понуде предузећа „Гранит лајн” коју је, како тврди Радомир Матејић, менаџер продаје, фирма упутила Агенцији за инвестиције и становање Београда још 8. јуна 2012. године. Три седмице пре него што је градска комисија донела коначну одлуку о избору камена који ће се користити у поступку обнове стадиона у срцу престонице. У корист камена са Брача, којим је стадион и првобитно био поплочан.

– Наша понуда је била потпуна и односила се на целокупну квадратуру комплекса на Ташмајдану, па не видим разлог да неко каже како је нисмо ни имали. Нико не може да нам припише непрофесионалност, нити да каже како у Србији нема ваљаног камена за Ташмајдан, јер одговор из града никада није стигао нити је понуда разматрана. Када су десетак дана после прве послате понуде чланови комисије обишли наш каменолом замерили су нам што је гранит на том месту тамносиве боје. Подсетили смо их да на само 700 метара одатле можемо вадити жућкасти гранит који би могао да буде прави избор, али им ни то није одговарало. Истина је да је већа потражња за сивом нијансом, али то не значи да се жути гранит у суседном каменолому не експлоатише – прецизира Радомир Матејић из „Гранит лајна”.

Каменолом на Букуљи експлоатише се од 2002. године, подсећа Слободан Лаловић, власник фирме „Гранит Буковик”, која се бави експлоатацијом гранита.

– Тврдње појединих чланова комисије како у Србији није могуће наћи одговарајући камен за градилиште на Ташмајдану су безочне лажи, јер је наш гранит квалитетнији од изабраног брачког кречњака. Атести које редовно обављамо указују да ова врста гранита одговара оштрој клими, а и локација са које се вади је на само 80 километара од главног града, што значи да је цена транспорта до градилишта нижа. Србија је нажалост изабрала да стадион краси двоструко скупљи камен – наглашава Лаловић, јер је према његовој рачуници за 8.000 квадрата потребно одвојити 305.000 евра за домаћи гранит, а 496.000 евра за брачки кречњак.

Избором брачког камена нису задовољни ни представници предузећа „Златибор мермер”, које експлоатише мермер у Сирогојну и селу Скржути.

– Када је почело да се прича којим ће каменом бити обложен стадион Ташмајдан написао сам писмо градоначелнику Драгану Ђиласу покушавајући да објасним да је брачки камен скупљи 50 одсто од било ког домаћег, и при том десет пута више упија воду од оних са нашег поднебља. Одговор из кабинета био је некакав извод из Закона о јавним набавкама и то је било све – присећа се Драган Милојевић, директор фирме „Златибор мермер”, подсећајући на то да је и Институт за испитивање материјала утврдио ниво носивости хрватског кречњака и златиборског мермера са закључком да је – истоветан.

Разлике су у порозности, наравно на штету кречњака са Брача, који је десет пута лошији – уверава Милојевић.

------------------------------------------------------------------

Домаћи каменоломи недорасли Ташмајдану

Каменолом надомак Аранђеловца у којем има жутог буковичког гранита је напуштен већ 40-50 година, тврди Зоран Ђајић, председник удружења „Камен Србије” и члан градске комисије која је донела одлуку да се на стадиону Ташмајдан користи брачки кречњак.

– Када смо обишли тај локалитет, представници фирме „Лаловић гранити”, која се бави експлоатацијом, уверавали су нас да ће активирати каменолом због стадиона. Чак су нам и понудили узорак жућкастог гранита који би, истина, одговарао, али граду нису послали тражене гаранције – тврди Ђајић, поручујући да подржава идеју да се објекти у Србији  граде искључиво од домаћег камена, док за стадион Ташмајдан тврди да „у нашој земљи не постоји каменолом из кога би могла да се добије потребна количина”.

 ----------------------------------------------------------------

Брачки камен још није плаћен

У погонима на Брачу где се експлоатише и прерађује камен „аворио” којим ће бити обложене трибине стадиона, комплетна уговорена количина је припремљена за транспорт, а део камена је већ довезен и налази се на складишту извођача радова, сазнајемо у Агенцији за инвестиције.

– Материјал ће бити плаћен по завршеној комплетној позицији, односно по уградњи. То значи да камен није ни плаћен јер није ни уграђен – кажу у агенцији.

-------------------------------------------------------------------

Реаговање Института за испитивање материјала

Поводом навода у тексту „За стадион Ташмајдан до Брача нема доброг камена” објављеном у „Политици” 10. јануара, огласио се Институт за испитивање материјала. Надлежни из лабораторије за камен и агрегат ове установе прецизирају да је тачно да су узорци брачког камена били код њих на испитивању, али да оцена како та врста кречњака упија мање воде него гранит није наведена ни у једном извештају института, нити одговара чињеничном стању.

Коментари7
4132b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Благоје Цонић
Није да не верујем господину Ђајићу, али ... Градски трг на Убу на "стручни" предлог именованог требало је поплочати гранитом који по типу има карактеристике "розе крин" и "мариово" из Македоније. Уз много муке око испоруке део "розе крин" плоча је допремљен, уз бројна одступања од захтеваних димензија и квалитета обраде. Поређењем тражених нијанси боје "розе" и "сиво" у сувим условима разлике су биле незнатне, а сиви гранит из Љига у потпуности је задовољавао захтеване карактеристике. На крају, анализе узорака на лицу места ИМСа су показале да су оба материјала ( и Мариово и Љиг) приближних карактеристика. На крају, због одбијања да се без авансне уплате испоручи гранит из Македоније, посао је довршен гранитом из Љига. Изгледа да нам грађевинарство све више личи на естраду и избор "најталентованијег" : менаџери истичу своје фаворите а чланови комисије им после пишу песме.
Јован I Јовановић-Змај
Основци раде следећи експеримент: одмере парче кречњака и парче гранита, потопе их у воду (осматрајући шта се дешава, а дешавају се мехурићи) и после пола сата их поново измере. Евентуалну разлику у маси поделе почетном и тако добију релативно повећање масе. Која стена упија воду, а која не? Шта та упијена вода, која и у најчистијој природи садржи угљен-диоксид, а у градским условима и азотне оксиде, и сумпор диоксид, итд), шта она у свим тим порама ради калцијум карбонату (главном састојку кречњака), а не може граниту, због другачијег хемијског састава и компактније структуре? Шта ли ради зими, кад се у порама заледи, па отопи и увуче дубље, па поново заледи, итд? Основци ово знају. За сада појма немају о неким другим процентима. Кад мало боље науче енглески, знаће и шта је kick back.
Bo
Tuzno je to sto , umesto da se novac obrce u spostvenoj zemlji , da se vodi bitka da se podigne proizvodnja i potrosnja domacih proizvoda, neko ipak gleda samo svoj interes. Tudje, skuplje.. tudje sladje... ili ipak... izadje jeftinije jer deo novca ipak zavrsi u "domacem" dzepu.
brana kojic
Proizvodnja gradj. materijala i izvodjackih preduzeca je unistena da bi se pravili ugovori sa stranim manje kvalitetnim jer su tu komercijalni uslovi za ugovaraca povoljni, tako nam mostove, puteve i proizvodnju gradj. materijala rade drugi koji su nasim firmama gledali u ledja, ali su zato polit-experti uknjizavali.milione/ Nemojte da nas toliko podcenjuju k.d.b.
Рајко
Мислим да би Агенција за борбу против корупције требало да детаљно истражи овај случај.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља