понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Мој пољски песнички двадесети век

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 28.01.2013. у 22:00
Бисерка Рајчић

„Све док она жена у Краљевском музеју/ у насликаној тишини и усредсређености/ из дана у дан сипа/ млеко из бокала у чинију,/ Свет не заслужује смак света“, писала је пољска песникиња Вислава Шимборска, добитница Нобелове награде за књижевност, чије песме, између осталих, читамо и у антологији „Мој пољски песнички 20. век“ у преводу на српски језик Бисерке Рајчић, и у издању „Трећег трга“.

После педесет година истрајног преводилачког рада и бављења пољском културом, представљања на српском језику и дела Чеслава Милоша, Збигњева Херберта, Еве Липске, Тадеуша Ружевича, најважнијих пољских есеја, пољске авангардне поезије, прозе и драме, културне историје пољске, може се рећи да има наде за нашу културу док је људи као што је Бисерка Рајчић. Превела је више од две стотине педесет пољских песника, одлично познаје тамошње теоретичаре књижевности, са пољским нобеловцима била је на „ти“, нарочито са Шимборском, затим и са Загајевским и Липском.

Поред „Трећег трга”, њене књиге код нас објављују „Службени гласник“, „Геопоетика“, КОВ, „Градац“, „Архипелаг“, „Агора“... Иако истиче да више воли рад у усамљености собе, Бисерка Рајчић имаће важну улогу уочи овогодишњег Међународног београдског сајма књига, на којем ће Пољска бити почасни гост. За наш лист каже да за ту прилику припрема антологије млађих пољских песника и пољске драме 20. века, три књиге избора поезије Ружевича, Херберта и Шимборске, као и нову збирку поезије Еве Липске „Драга госпођо Шуберт“. Липска је позвана да буде гост предстојећег поетског фестивала Трећег трга, као и Сајма књига, уз Адама Загајевског, младог Адама Видемана и Марту Подгурњик.

Поводом књиге „Мој пољски песнички 20. век” Бисерка Рајчић каже:

– Сазрела сам за синтезе, а то су антологије, као што је ова, која обухвата 110 година пољске поезије, и песнике важне по оригиналности и упечатљивости праваца и група којима су припадали. Одлучила сам да направим антологију песника 20. века који ми пуно значе, од почетка 20. века и младе Пољске, или симболизма и модернизма, преко авангарде и експресионизма, футуризма, краковске авангарде, вилњанске авангарде или Жагара, до нечега чиме се Пољаци мало баве а то је јидиш књижевност – истиче Бисерка Рајчић.

Јидиш књижевност је важно сведочанство о постојању Јевреја у Пољској и њихове паралелне културе, која се не помиње у пољским антологијама, уколико писци нису били асимиловани. Пре Другог светског рата било је више од четири милиона пољских Јевреја, а после само стотинак хиљада.

– Читава пољска авангарда јеврејског је порекла, међутим, ти аутори писали су на пољском и третирани су као пољски писци. Наравно, јидиш није ништа мање значајан, с тим што је читава јидиш уметност, са књижевношћу, ликовним стваралаштвом, филмом, била најразвијенија управо у 20. веку, који је предмет мог превасходног интересовања, нарочито због слободе израза авангардних праваца.  Бавим се и јидиш књижевношћу која је била стварана током 19. века, када су Русија, Пруска и Аустрија окупирале Пољску. Многи су од тих уметника и песника касније отишли у Палестину или Америку, али и даље су писали на јидишу и били окренути родној Пољској. Били су повезани са руском авангардом, немачким експресионизмом, наравно и са Паризом и Њујорком, објашњава Бисерка Рајчић.

Оно што ову антологију чини посебном јесте и истицање женске  књижевности, којој је било потребно време да се осамостали. За нашу саговорницу посебно је занимљива Дебора Фогел, доктор филозофије, која је, између осталог позната и по томе што је открила Бруна Шулца. Дебора Фогел страдала је у лавовском гету 1942. године.

– Случајно сам открила њен роман који је објављен почетком тридесетих година, и веома је налик на Шулцову прозу, по миљеу и култури Галиције под аустријском окупацијом. Дебора Фогел се занимала за авангардну уметност и објавила је две збирке песама и једну књигу прозе под насловом „Монтаже“. То је фасцинантно дело и волела бих да буде објављено и код нас, додаје Бисерка Рајчић.

Као и у поговору антологији, и у разговору ауторка помиње свог старијег колегу Петра Вујичића, који се најпре бавио песницима рођеним двадесетих година 20. века.

– После Вујичићеве смрти 1993. године наставила сам да пишем о тим песницима, настављајући његов посао, али и о песницима рођеним четрдесетих и педесетих година, мојим вршњацима. Неке сам превела у целини, као Загајевског и Еву Липску, али деведесетих година заинтересовала сам се за младу генерацију песника. Желела сам да наставим антологију Петра Вујичића која се завршавала песницима рођеним педесетих година – напомиње Бисерка Рајчић, која има свакодневну преписку са неколико стотина пољских аутора, теоретичара и професора књижевности, међу којима су и они млади рок, слем и хип-хоп песници, који уз поезију испољавају и своје глумачке и играчке способности. 

– У септембру прошле године у Пољској сам провела пет недеља да бих коначно завршила антологију са сто педесет савремених песника. Реч је о ствараоцима врло различитим, који су се крајем комунизма и процеса децентрализације из великих градова преселили у мање градове, чак и села. У почетку је њихова поезија била под америчким утицајем и била је окренута проблемима појединца. Сада у Пољској нема класичних књижевних вечери, многобројни посетиоци привучени су управо том повезаношћу поезије и музике, као и могућношћу да и сами на свој начин читају песме. Много ми при превођењу помаже када слушам те композиције инспирисане поезијом. Мој први песник – рокер је Марћин Швјетлицки, он је 1961. годиште и његову поезију познајем од осамдесетих година. За мене је познанство са њим била велика прекретница, уопште „открити“ некога и бити његов први преводилац. Иако сам и сама из генерације Битлса и већ сам била повезана са музиком, његов језик је за мене био потпуно другачији и у почетку ми је било тешко да га савладам, мада то није сложена поезија у стилу католички или филозофски оријентисане пољске књижевности – каже Бисерка Рајчић, настављајући да прича о Шимборској, Ружевичу, Херберту, подвлачећи њихову усамљеност, скромност, луталаштво, велико образовање, и уз сведочење о томе да велике културе опстају кроз трезвене ствараоце и у временима ломова.


Коментари0
bc483
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља