недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Турска иницијатива и Исламска заједница

Аутор: Александар Раковићуторак, 29.01.2013. у 15:00

Пре нешто више од годину дана (у октобру и новембру 2011), државни органи Републике Србије примили су писмену иницијативу Републике Турске под насловом „Основни принципи” за уједињење Исламске заједнице у Републици Србији. Иако је иза иницијативе званично стала турска дипломатија, концепт је осмишљен уз помоћ Исламске заједнице Турске и Исламске заједнице Босне и Херцеговине. О томе су писале истанбулска, сарајевска и београдска штампа.

Да подсетимо о чему се заправо радило и због чега је стигла турска иницијатива. Цепањем Југославије извршена је нелегитимна разградња Исламске заједнице Југославије (1993) на исламске заједнице у Босни и Херцеговини, Санџаку, Косову, Црној Гори, Македонији, Хрватској и Словенији.

Потписници разградње били су, поред осталих, реис-ул-улема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић и главни муфтија Исламске заједнице Санџака Муамер Зукорлић. Исламска заједница Санџака је 1995. стављена под свод Ријасета Исламске заједнице Босне и Херцеговине.Од 1994. једино је Исламска заједница Србије (под тим именом) са муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем на челу остала верна континуитету са Исламском заједницом Југославије. Исламска заједница Србије, са седиштем у Београду, је 2007. уздигнута у ранг Ријасета. За реис-ул-улему је у октобру 2007. именован Адем Зилкић.

Чланом 10. ставом 2. Закона о црквама и верским заједницама Републике Србије (2006) прописано је да су традиционалне верске заједнице „оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона”, а чланом 15. Исламској заједници се „признаје континуитет с правним субјективитетом стеченим на основу Закона о исламској верској заједници Краљевине Југославије” из 1930.

Имајући ово у виду, министар вера Богољуб Шијаковић је 2009. формирао посебну радну групу за констатовање чињеница о историјском континуитету и правном легитимитету Исламске заједнице у Републици Србији.

Посебна радна група Министарства вера Републике Србије је 23. јула 2010. донела закључак да „историјски континуитет и правни легитимитет традиционалне исламске верске заједнице у Републици Србији има то јест може имати само Исламска заједница Србије”.Исламска заједница Србије је, дакле,де факто наследила, односно стекла статус традиционалне Исламске заједнице у Републици Србији.

Турска иницијатива из 2011. требало је да осујети давање статуса традиционалне верске заједнице Исламској заједници Србијетиме што је захтевала укидање Ријасета Исламске заједнице Србије. Циљ турске иницијативе је био да и „уједињену” Исламску заједницу у Републици Србији организационо подведе под „духовни свод” Исламске заједнице Босне и Херцеговине јер је спор исламских заједница погрешно посматрала као „бошњачко верско питање”.

Министарство спољних послова и Министарство вера Републике Србије нису прихватили турску иницијативу јер је уочено да игнорише Исламску заједницу Србије као историјску и правну чињеницу.

Кад је почетком прошле године било очигледно да турска иницијатива не даје резултат, чуло се да ће следећи корак ка „уједињењу” исламских заједница у Србији бити остварен пошто буде формирана нова влада. Релевантни извори говоре да у овом тренутку исламске заједнице у Истанбулу и Сарајеву поново раде на стратегији укидања Исламске заједнице Србије, као и Исламске заједнице у Санџаку – Србији, како би се формирала сасвим нова структура под именом „Уједињена Исламска заједница за Србију” са главним муфтијом на челу.

Читав процес би наводно иницирали „незадовољни имами”. Утицајни људи у локалним срединама шире гласине да је тобоже „постигнут договор” са нашим државним органима да томе не буду сметња. У то не треба веровати.Уколико до нове званичне турске иницијативе дође наши државни органи морају да имају на уму да би укидање Ријасета Исламске заједнице Србије значило да Исламска заједница у нашој земљи губи самосталност и да ће њом управљати из Истанбула и Сарајева.

Насупрот томе, преостало је само да Министарство правде РепубликеСрбије у складу са правном процедуром де јуре потврди статус Исламскезаједнице Србије, као традиционалне верске заједнице, уписом уРегистар цркава и верских заједница у Републици Србији.

Научни сарадник Института за новију историју Србије, бивши координатор Међурелигијског савета Министарства вера Републике Србије


Коментари0
53082
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља