четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.01.2013. у 12:30 Б. Билбија

Секретар Цветковић напустио Комисију за тајне гробнице

Срђан Цветковић, Слободан Марковић

После три године рада, др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју и сада већ бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, поднео је оставку на чланство у овом телу. Цветковић тврди за „Политику” да комисија „губи перспективу и лагано тоне”. Са друге стране, председник комисије професор др Слободан Марковић, истиче за наш лист да је секретар урадио огроман посао, да су му сви на томе захвални и да се искрено нада да ће Цветковић ипак наставити да води истраживања.

Цветковић објашњава да му „комисија постаје нека врста тесне кошуље” и да осећа како она нема довољну друштвену, политичку и државну подршку, што се огледало и кроз то што нема буџет.

– Захваљујући ангажовању круга сарадника које сам окупио, од којих су многи радили на волонтерској основи, успели смо да попишемо око 42.000 лица, колико их тренутно има у бази података комисије. Али, скромне финансије биле су велики проблем који нам је везивао руке, као и воља судова – наводи Цветковић.

Други проблем, наглашава Цветковић, била је комуникација са медијима, јер је сматрао да комисија треба да буде што више отворена према јавности.

– Имао сам и идеју да направимо једну врсту изложбе, под називом „У име народа”, свега што је урађено у процесу суочавања са наслеђем с краја Другог светског рата, али нисам добио подршку председника комисије др Слободана Марковића, као и једног броја чланова. Очито, они су радије желели да се ради у тишини, тактизира и да се о томе не говори, како се неки политички фактор не би наљутио – тврди Цветковић и објашњава да ће ипак реализовати изложбу, али у сарадњи са словеначком комисијом за тајне гробнице, док колегама из Србије жели сву срећу у даљем раду.

Председник комисије др Слободан Марковић наглашава да се ради о административној промени у комисији и да она нормално наставља са радом.

– Колега Цветковић је позван да и даље буде шеф истраживачког тима. Комисију именује Министарство правде, а ми ћемо им упутити допис у вези колеге Цветковића. Комисија је, наравно, отворена за јавност, али сви резултати морају најпре да буду представљени њој, а не јавности. Правило је да се, пре сваког изласка у јавност, подаци прво представе и потврде на седници комисије, која има 12 чланова. Око тога је био један мали неспоразум – објашњава Марковић.

Председник комисије очекује да ће она да заврши посао који јој је поверила Влада Србије.

– Најпре, да се прикупе сва преостала имена и још једном пажљиво прође кроз сву документацију и сравне сви подаци. Већина чланова сматра да на крају треба да се и објави листа са именима до којих је комисија дошла. Ако погледате сајт Меморијалног центра жртава холокауста „Јад Вашем”, видећете да ни он нема коначан списак. Списак треба да исцрпи сву расположиву грађу, али је то само приближна, а не коначна листа. Важно је да се листа на крају објави у штампаном виду и да ти томови постану доступни библиотекама, као историјска грађа – наглашава Слободан Марковић.

Коментари13
99c38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Šaković
Zao mije sto je sekretar komisije podnio ostavku. Razumijem da nema materijalnih srestava, ali smatram da bi sa jednom akcijom potomci streljanih ucestvovali u materijalnoj pomoci da saznaju gdje su im ocevi "sahranjei" i da bi prebacili njihove kosti i sahranili ih dostojno. covjeka. Konkretno u knjigu stradalih ja sam nasao ime moga oca ali ne mjesto stradanja. Spreman sam da ucestvujem u akciji pomoci. Hvala
Lj K-Taylor
Neophodno je da drzavna komisija utvrdi sve masovne grobnice i da pocne sa poimenicni evidentiranjem (koliko god je to moguce) svih zrtava. Na taj nacin se jedino moze ustanoviti pravi broj zrtava (kad se saberu izlicitirane cifre ispada da II svetski rat u Srbiji nije preziveo niko!). Komisija bi morala da utvrdi i one zrtve zlocina pocinjenih tokom rata: one likvidirane kamom. Nije ih malo. Trazimo pravdu i za njih. Nema sumnje da je u vreme novoustanovljene vlasti u prvim poratnim mesecima bilo nevino stradalih civila. I njihov broj treba utvrditi. Ali moramo razlikovati one ljude poginule/pogubljene u sinjelu kvislinskih vojnika, i njih ne ubrajati u nevine zrtve.
Slobodan iz Beča
Neukusno je licitirati podacima o žrtvama, ali lično verujem da su cifre tendenciozo izvedene. Potrebno je javnosti pokazati gde su te grobnice i koga ima u svakoj od njih. Meštani sigurno dobro poznaju svoj kraj. Ali, nema više para. Kraj priče.
Тужни "поета"
Више него трагичне,више него страшне ствари дешавале су се у овој несретној (не само тада) Србији. У Београду око 20 тајних масовних гробница,у Србији их је (до сада лоцираних) више од 2оо! Да сам заиста песник написао бих неупоредиво боље и потресније стихове од ових следећих: Србијо,лепота бајних, Прошлости славне и тужне, Земљо гробница тајних из епохе трагично ружне!
Андреј Београђанин
Председник Русије Медведев посетио је ,поводом дана ослобођења Београда 1944. године, Београд 20.октобра 2009. Десет дана касније ,поводом Дана сећања на жртве репресије у СССРу (који се масовно обележава у Русији скоро две деценије) написао је на свом блогу да је тих жртава (по разним облицима репресије ) у СССР било око 50 милиона ,од којих око 8 милиона погубљених.О томе је писала Политика (31.1о.2009),сутрадан после тог текста. Зашто Србија нема Дан сећања на жртве комунистичке репресије,не само погубљене ,већ и оних који су робијали , хапшени,одузета им имовина итд.?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља