понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Непотребна бирократија око деце са аутизмом

Аутор: М. Галовићсреда, 30.01.2013. у 12:30
Надлежни некад немају разумевања за особе којима треба посебна подршка (Фото Д. Јевремовић)

Београђанка С. П. била је непријатно изненађена када су је из Центра за социјални рад обавестили да, пошто је њен син који има аутизам недавно напунио 18 година, мора да покрене поступак доделе старатељства над сопственим дететом са којим живи у истом стану. Разлог за то јесте чињеница да је овај младић постао пунолетан, а пунолетни грађани сами одлучују о себи и својим интересима. Пошто њен син има аутизам па није способан за самосталан живот – неопходно је да родитељи добију старатељство, како би легално одлучивали у његово име.

– После толико година бриге о сину и обимне здравствене документације, од нас се тражи да са сином идемо на вештачење на којем би требало да се докаже да има аутизам! Са налазом вештачења требало би ићи на суд, да бисмо добили решење о старатељству. Та процедура кошта око 35.000 динара, али од свега нам теже пада да изнова пролазимо кроз процедуру да бисмо доказали оно што се зна годинама – каже С. П..

У Републичком удружењу Србије за помоћ особама са аутизмом кажу да се ова процедура покреће на захтев родитеља или центара за социјални рад, у складу са Законом о породици. Међутим, раније су трошкови утврђивања старатељства рефундирани родитељима, објашњава Весна Петровић, председница овог удружења.

– Из личног искуства могу да кажем да је реч о тешкој процедури, може се слободно рећи малтретирању родитеља од којих се тражи да сакупе „гомилу” неопходних папира. Није ми јасно зашто није меродавно мишљење лекара који прати стање особе са аутизмом него се тражи вештачење, што је заправо налаз двоје психијатара због чега су, бар раније, родитељи са децом морали да иду у Специјалну болницу за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” – каже Весна Петровић.

Особе са аутизмом, објашњава она, остварују право на туђу негу и помоћ што се одобрава само онима са стопроцентним инвалидитетом. И то остварено право говори о њиховом здравственом стању па се, уз документацију лекара који прати здравствено стање особе са аутизмом, може поставити питање да ли је ново вештачење неопходно.

– Неки центри за социјални рад добро раде свој посао, други не, па се дешава да од родитеља деце са аутизмом, по њиховом пунолетству, траже старатељско право. А у пракси постоји лакше и јефтиније решење, то је остваривање такозваног продуженог родитељског права – истиче Весна Петровић.

Драган Вулевић, начелник у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, објашњава да се старатељство спроводи према пунолетним особама које нису у стању да се старају о себи, својим правима и интересима. Процедура остваривања права на старатељство подразумева да се овај поступак покрене пред судом, да се обави вештачење здравственог стања, после чега се спроводи поступак уз саслушање заинтересованих, после чега суд доноси одговарајуће решење.

– Породице које имају децу са аутизмом, не морају да пролазе кроз овај поступак. Пошто је реч о њиховој деци, они имају право на продужено родитељско право које се остварује такође пред судом, али није неопходно вештачење. Ова процедура је једноставнија, родитељи је психолошки лакше подносе, а и формално-правно је боља од старатељства. Није потребно вештачење, нити годишње извештавање које је обавезно за старатеље. Продужено породично право важи док су родитељи живи, а центри за социјални рад би требало да родитеље деце са аутизмом упознају о њиховим правима када им деца постану пунолетна – истиче Вулевић.

------------------------------------------------

„Сензибилисати” оне који пишу законе

Председница Републичког удружења Србије за помоћ особама са аутизмом каже да је аутизам честа тема у медијима, да се стално помало рогобатним речником истиче да грађане треба „сензибилисати” за проблеме ових породица. „Људи углавном знају шта је аутизам, немам проблем са, на пример, таксистима који мене и сина превозе до здравствене установе, али изгледа да треба „сензибилисати” оне који пишу законе и друге прописе који се односе на особе са аутизмом и њихове породице”, каже Весна Петровић.


Коментари2
3429a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran curlic
Много је нелогичних процедура.Имам девојчицу са церебралном парализом и често се срећем са сличним проблемима али...
N. V.
Ovo je veoma osetljiva tema. Mislim da vecina roditelja i ne zna (i da pre svega na tome treba da se radi) do cega uopste dovodi i strateljstvo i produzeno roditlejsko staratljestvo, a to je lisavanje poslovne sposobnosti, koje cesto ima teske i nesagledive posledice. Predsednica udruzenja, a i novinar, bi trebali da se pozabave necim mnogo vaznijim, a to je promena zakona koji se odnosi na starateljstvo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља