четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:36

Све теже до кредита

Добрих и солвентних клијената који могу да плаћају прескупе банкарске производе све је мање. – Чим се повећа кашњење у отплати кредита, картица и дозвољеног минуса, банке поскупљују своје производе
Аутор: kamatica.comчетвртак, 31.01.2013. у 22:00

Почетак прошле године обележиле су изјаве како аналитичара, тако и банкара о новцу и његовој вредности. Изјаве аналитичара су почивале на теорији да ће у 2012. години новац бити скупа и недоступна роба, док су нас банкари уверавали да је дошло време за смањење каматних стопа и повећање динарских пласмана, као и нове банкарске производе посебно креиране по потреби клијената.

Како је по природи ствари новац увек најскупља роба која се продаје на тржишту, новац који купујемо од банака нажалост није појефтинио. Годишње статистике показују тренд смањења каматних стопа, и то за око један одсто годишње, али овај тренд дефинитивно није довољан да би се позитивно одразио на наше новчанике.

А наши новчаници су се максимално истањили. Протекла година је у пуном маху одразила кризу на све сегменте наших живота – привреда која све више тоне, откази који су многе коштали прихода, инфлација од преко 12 одсто, нестабилан курс динара, повећање ПДВ-а су само неке од ставки који смо доживели и преживели у прошлој години.

Новац је на крају, у 2012. години ипак био скупа и недоступна роба.  Како се година све више приближавала крају, тако се смањивала укупна изложеност банака, а кредитне активности  су се успоравале.

Смањење кредитних активности банака је упркос свим изјавама званичника, ипак, било очекивано. Наиме, са сваким померањем тржишта и повећањем кашњења у отплати кредита, кредитних картица и дозвољеног прекорачења, може се очекивати поскупљење производа и све већа опрезност банака при одобравању пласмана.

Јер, ипак, банкама не иде у прилог лош клијент који не сервисира своје обавезе. А пронаћи доброг и солвентног клијента који може да плаћа прескупе банкарске производе све је теже. У прилог овоме иде и чињеница да је овај јануар обележен и поскупљењем банкарских производа.

Иако је већина кредитних производа везана за неку од променљивих референтних стопа, овог пута у условима кредитирања дошло је до повећања марже код одређених производа. Наравно, на ово треба додати и увођење плаћања ПДВ-а на услуге Кредитног бироа, као и све већу присутност обавезе осигурања од незапослености код кредита, што аутоматски доводи до повећања укупне цене кредита.

Тако се на пример каматне стопе за динарске кеш кредите крећу од 15,71 одсто до чак 30 одсто, односно ЕКС се креће у распону од 19 до чак преко 45 одсто. За кеш кредите у еврима каматне стопе се крећу у распону од 5,35 одсто до 19,5 одсто, а ЕКС се креће у распону од 6,64 одсто до чак 34 одсто.

Свакако увек најинтересантнији кредити су кредити за рефинансирање обавеза чија је сврха у ствари да нам олакшају отплату постојећих обавеза и релаксирају преоптерећене новчанике. Ових дана најактуелнија је тема олакшања отплате кредита – пуно је оних који су се упустили у очигледно неисплатив ризик и станове купили кредитима у швајцарцима, те су сад дужни и више од онога што су узели на кредит.

Наравно, нису само они у проблемима. Проблеми у отплати кредита, кредитних картица и дозвољеног прекорачења су све очигледнији.

Наиме, чак 12,1 одсто кредитних картица, 8,4 одсто дозвољеног прекорачења и 4,6 одсто кредита у коришћењу је у доцњи.

И колико год да ове чињенице у фокус стављају управо кредите за рефинансирање, сама чињеница да се доцња повећава управо говори о томе да је до пласмана све теже доћи. Јер, ако каснимо са отплатом и налазимо се у исказаним процентима, онда смо већ регистровани у Кредитном бироу као неуредни дужници, а то је оно што банке не желе.

Уколико истрајемо у намери да изађемо из проблема и ипак нађемо банку која ће нам без обзира на доцње изаћи у сусрет и рефинансирати дугове, за њих ћемо плаћати камату у распону од 16 одсто до 25 одсто за динаре, односно од 11 одсто до 18,50 одсто за евре, а у укупној цени ове кредите ћемо плаћати по ЕКС-у у распону од 18 до преко 32 одсто за динаре, а за евре од 13,65 одсто до преко 29 одсто.

Дакле, и ове 2013. године, новац ће бити најтраженији и најскупљи производ на нашем тржишту. Успоравање кредитне активности банака и поскупљење кредитних производа само потврђује чињеницу да се у фокусу банака налази искључиво добар и платежно способан клијент који доноси сигурну зараду без ризика.


Коментари0
3e11a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља