петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:44

Белешке славне балерине

Аутор: Б. Лијескићчетвртак, 31.01.2013. у 22:00
Душанка Сифниос, балерина

У биографији Душанке Сифниос, једне од наших највећих балерина, која је педесетих и шездесетих година прошлог века играла на најзначајнијим светским сценама, наћи ће се многи занимљиви детаљи, када у априлу буде представљена публици. Читаоци ће у овој књизи моћи да прочитају занимљиве детаље из каријере Сифниосове, а уметница један од њих, као на пример, сусрет са славним кореографом Морисом Бежаром, овако описује:

– Док сам излазила из мора, на плажи, током једног гостовања у Италији, Бежар ме угледао и рекао: „Лепо би било да се за вас направи балет!” И тако је и било. Дошла сам на пробу у патикама, са пунђом, а Бежар је тражио да будем боса и пустим косу. Тада сам први пут почела да играм без патика. И мало помало, настао је чувени Бежаров „Болеро”, чудо од балета, који је специјално посвећен мени, у ком су после играли највећи светски играчи. Ова представа ми је донела и мужа. Пред сам почетак једног од извођења Бежар ми је рекао: „Не обраћај пажњу ни на кога, док играш гледај само у диригента!” И ја сам га послушала, гледала сам у диригента, Белгијанца и за њега се после и удала, добила двоје деце и много тога доживела.

Биографија настала на основу дневничких забелешки Душке Сифниос, које је уобличила Бранка Вуковић, садржи и изводе из бројних критика и фотографије које сведоче о великим успесима, а требало би да угледа светло дана у априлу. Штампаће је „Службени гласник”, Завод за уџбеникe обезбедиће папир, а очекује се да ће Народно позориште бити издавач и омогућити прелом књиге.

Наша саговорница сматра да њену биографију треба представити јавности у Народном позоришту, на сцени где је започела каријеру 1951. и током једне деценије гостовала у Венецији, Единбургу, Висбадену, Фиренци, Риму, Цириху, Бечу, Берлину, Паризу... са „Чудесним мандарином”, „Жизелом”, „Ромеом и Јулијом”, „Орфејом”, „Копелијом”, „Краљицом острва”… Играла је и у Бољшом театру. Потом је шездесетих као члан трупе Мориса Бежара наступала широм света. Прву прилику на почетку дала јој је Нина Кирсанова, а потом сјајни кореографи као што су Димитрије Парлић, Леонид Лавровски, Асаф Месерер, Леонид Мјасин, Пино Млакар, Милко Шпаремблек, Уго Делар и Вера Костић. У књизи првих десет година балета у Југославији од 1945. до 1955. великим словима исписано је и њено име.

– Ако све тече по плану биографију ћу представити у Народном позоришту на Светски дан игре 29. априла, а за ту прилику би могао да се обнови и одигра балет „Чудесни мандарин”, по музици Беле Бартока и у кореографији Димитрија Парлића. За ову прилику би уз промоцију моје биографије био изведен и програм „Корак по корак”, где би се путем видео-снимака представили делови из свих мојих балета. И за крај би „Болеро” извео „Балет Бежар” из Лозане, који је спреман да дође у Београд овим поводом.

Наша велика балетска уметница напомиње да је о овом планираном уметничком догађају известила писмено, крајем прошле године, Министарство културе, управника Народног позоришта Дејана Савића и Радослава Павловића, председника УО НП. Али никакав одговор од њих још увек није добила и сматра да то није у реду. Као што сматра да није требало скинути „Чудесног мандарина” који је обновила 2001. Зато што је одмах након тога из Будимпеште уследио позив нашем ансамблу да са тим балетом учествује на Фестивалу Беле Бартока.

Душка Сифниос је престала да игра у 47. години и данас каже:

– Толико сам играла да нисам зажалила када сам завршила каријеру. Могла сам коначно да се наспавам, уживам у храни и свему што ме окружује. Све је ишло својим током, најпаметније је било то што имам децу. Ћерка је глумица, а син је професор голфа и имају своје каријере. Нисам пожелела да се бавим педагогијом, понеку кореографију сам урадила. Уживам у слушању музике, седнем и пажљиво слушам, Малера на пример, а ујутру Бетовена, потом Дебисија. Волим да шетам, дружим се са Вишњом Ђорђевић и Жарком Пребилом...


Коментари0
e28dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља