понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Србија земља пољопривредника и информатичара

субота, 02.02.2013. у 21:57
Од 2007. вредност извоза утростручена Фото www.sxc.hu

Вредност извоза софтвера из Србије премашила је 2012. године 200 милиона евра и тиме су компјутерски програми постали један од извозних адута Србије.Тако је држава у којој политичари шансу за развој виде, пре свега, у пољопривреди извезла софтвера у готово двоструко већој вредности него што је постигла продајом малина. Земља пољопривредника, рекло би се, постаје и земља информатичара.

Упркос кризи, извоз рачунарских и информатичких услуга вишеструко се повећавао протеклих година. Тако је 2007. вредео 62 милиона евра, 2011. се попео на 166 милиона, а прошле прешао 200 милиона. У исто време, повећао се број фирми у програмерском сектору у Србији, са 368 у 2007. години на 554 у 2011. години. Реч је углавном о мањим предузећима са свега десетак запослених, али има и великих компанија које имају стотине радника.

О чему је заправо реч, да ли софтвери направљени у Србији освајају тржишта развијенија од нашег, али и да ли је држава то препознала и шта чини да помогне извозницима? Или да им барем олакша пословање.

У СИЕПИ, агенцији за страна улагања и промоцију извоза, кажу за „Политику” да се наш софтвер углавном производи за развијена западна тржишта, одакле потичу наручиоци и главни потрошачи.

 

– То је један од најбрже растућих сектора у Србији са двоцифреним годишњим растом у годинама пре кризе, односно 37 одсто у 2007. и 19 процената у 2008. години, а стабилан раст је настављен и у наредним годинама. Очекивања су да се овај позитиван тренд настави и у будућности – наводи Александар Милорадовић, саветник директора СИЕПЕ, додајући да се до 2015. године очекује годишња стопа раста између 18 и 31 одсто за сегмент ИТ услуга, односно између 15 и 25 процената за сегмент софтвера.

Милован Матијевић, ИТ аналитичар, објашњава да када већ говоримо о ИТ извозу, треба одвојено посматрати две компоненте: извоз информатичких и програмерских услуга и извоз рачунарске опреме.

– Извоз информатичких услуга, а посебно програмерских, бележи стални раст и у време кризе, од 2007. године до 2012. године повећан је готово три пута. Пошто се ради о извозу услуга, а не извозу робе, евиденције су сасвим другачије и не постоје јавно доступни подаци за сасвим прецизну слику, али се у сваком случају ради о значајном девизном приливу. Потенцијал за раст и даље је велики, што потврђује све више програмерских фирми и раст запослености. Информатички сектор је међу најздравијим у српској економије, јер и у времену кризе бележи сталан раст запослених, прихода и извоза – појаснио је Матијевић, прецизирајући да друга компонента, односно извоз опреме, за домаћу економију нема велики значај.

– То се у нашем случају своди на ре-експорт. Односно, шта смо извезли то смо као такво купили и своди нас на позицију регионалних трговаца, уз маргинално учешће опреме која је произведена или склопљена у Србији – закључује он.

Једна од већих компанија која извози софтвер је „Асеко”. Нека од главних поља њихове сарадње су банке и јавна управа.

– Наша решења за финансијску индустрију су у примени у читавој југоисточној Европи, а у току су разговори и за друге регије, као што су Блиски исток и Русија. Очекује се да ће у наредних пет година извозни потенцијал софтвера, које производимо у Србији, бити око 30 милиона евра. У 2012. години извоз наших софтвера и услуга је износио од три до пет милиона евра – наводи Владан Атанасијевић, члан Управног одбора „Асека”.

Он објашњава и да је Србија земља са великим потенцијалом за развој софтвера.

– Иако квантитативно слабија у односу на веће земље, квалитетом уопште не заостајемо за земљама које важе за лидере у области ИТ технологија. Наша софтверска решења покрећу читаву финансијску индустрију Србије, од банака, преко министарстава и других државних институција, до великих предузећа – каже Атанасијевић, додајући да „Асеко” у Србији има 454 запослена, а њихова просечна старост је 35 година.

– Од 350 инжењера, 270 директно ради на развоју софтвера у два развојна центра, у Београду и Крагујевцу, који се пласира у Србији и у преко 25 земаља широм света – објаснио је он.

Велика компанија која се годинама бави креирањем софтверских решења је и „Комтрејд”. Управо пре неколико дана је потписала нови уговор о испоруци софтверских решења на интернационалном тржишту. Клијент је аустријски Федерални центар за рачунарство, организација која је одговорна за надгледање свих електронских машина за игру и видео-терминала за лутрију у Аустрији, а „Комтрејдов” софтвер ће бити коришћен за изградњу командне и комуникационе инфраструктуре.

– Област игара на срећу је једна од најбрже растућих грана ИТ индустрије, која нуди огромне потенцијале за способне произвођаче софтвера. О важности ове врсте софтверских решења за дугорочне планове компаније говори и чињеница да „Комтрејд” запошљава више од 1.000 инжењера, као и то да је само 2012. године потписао више од десет уговора са највећим фирмама из Европе и САД – наводе у „Комтрејду”, додајући да је ово велико признање и за софтверску индустрију у Србији и региону.

Поставља се, стога питање, шта се још може урадити да се тај извоз увећа и шта је ту задатак државе? Како додатно развити ову здраву и перспективну грана наше привреде?

– Софтверска индустрија је показала виталност, али узимајући у обзир потенцијале за даљи развој неопходан је посебан програм подршке Владе ИТ сектору. Држава може да помогне пореским олакшицама за све који улажу у ИТ сектор и субвенцијама за крајње кориснике који набављају софтвер и опрему. Осим тога, важно је да држава прилагоди образовни систем потребама ИТ индустрије и повећа уписне квоте за ИТ студије. Треба обезбедити додатну подршку домаћим извозницима софтвера. Истовремено са државном подршком треба омасовити удруживање информатичких фирми у кластере, чиме би се значајно олакшало спровођење системских мера подршке – закључује Милован Матијевић.

Држава тврди да је препознала потенцијале ИТ индустрије. Како истичу у СИЕПИ, Министарство финансија и привреде ће до краја првог тромесечја ове године донети пакет мера за подршку ИТ индустрији. Овај пакет ће, према најавама, обухватати подршку тимовима који имају идеје за развој иновативних софтверских производа, пореске подстицаје за компаније које производе софтвер, мере које треба да омогуће боље образовање из области ИТ, као и доношење прописа који треба да олакшају електронско пословање.

– Ми сваке године покривамо део трошкова ових компанија на наступима на иностраним тржиштима. То се односи на наступ на сајмовима и догађајима, на отварање представништва у иностранству, сертификацију софтверских производа и система за управљање квалитетом и израду промотивних материјала. Тренутно је у припреми нови јавни позив у оквиру овог програма подршке, који ће бити објављен крајем првог квартала ове године – наводи Милорадовић из СИЕПЕ.

Стефан Деспотовић


Коментари8
5b8ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Molim Vas, molim Vas. Ne dajite im ideje. Ne trebaju IT industriji nikakve subvencije ili poreske olaksice. Sto je dobro ne diraj! Jedino sto mogu da kazem je da je obrazovni sistem los i da nema adekvatne obrazovne ustanove za sticanje znanja. Mnoge kolege su samouki kao i ja. A i oni koji su dosli sa ETF-a moraju dobro da zagreju stolicu da bi mogli da odgovore zahtevima posla. Dakle kodiranje od osnovne skole ali ne BASIC, PASCAL ili slicno nego skojim bi deca zaista naucila nesto. Ne windows nego lunux. Za strucne izraze koristite engleski a ne srpski! itd. itd.
Limun Narandzic
Mladja odlucio da upropasti jos jednu privrednu granu.
Snežana Stojanovic
Ponosna sam što je dr prof Dragan Popović neko koga poznajem!!!A sve to što čini za ovaj svet,dešava se u našem gradu Novom Sadu!Valjda će se država udostojiti da ovakve ljude podrži iz sve snage!On je običan,pametan čovek...
Nenad
Samo da politicari ne umesaju svoje prste u nauku i naucni rad, rad univerziteta ... Inace ce unistiti i ono malo nade sto je preostalo.
Mist
Што се образовања на државним факултетима тиче, треба повећати удео праксе и боље пратити савремене технологије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Извоз софтвера све уноснији
Извоз софтвера све уноснији
Извоз софтвера све уноснији

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља