петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Бeоград не расте у небо већ четири деценије

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 03.02.2013. у 10:38

Да су се само инвеститори питали Београд би данас имао „Делта тауер” од 144 метра у Улици Милентија Поповића, кулу близнакињу „Ушће” високу 104 метра у Булевару Михајла Пупина, Либескиндов небодер од 250 метара на дну Француске улице, здање од 147 метара у Булевару Николе Тесле и два облакодера од по 40 спратова на Аутокоманди.

Њихове планове омели су финансијска криза, нерешени власнички односи на земљишту и урбанистички прописи који су ограничили спратност објеката. Они су кочница и за последњу најављену високу грађевину од 146 метара у Улици Омладинских бригада.

– У нашем стамбено-пословном комплексу „Вест 65” на Новом Београду предвиђено је пословно здање од 33 спрата са канцеларијама и хотелским апартманима, али налазимо се у зони где је максимална дозвољена висина до 100 метара и сада то не можемо да градимо. Не значи да се прописи неће променити за коју годину, када кула као трећа фаза изградње комплекса дође на ред за зидање. До тада чекамо и ослушкујемо тржиште – каже Ана Ристић, пи-ар српског огранка компаније „ПСП-Фарман”. 

Четири деценије већ престоница чека да угости нови небодер виши од 20 спратова, а све су прилике да се то неће десити још неколико година, колико је потребно да се усвоје планови детаљне регулације и заврши изградња.

Висока здања најпре би могла да израсту у Улици Кнеза Милоша – на локацији бившег Савезног МУП-а, и на углу Омладинских бригада и Милутина Миланковића. У току је израда планског документа и за хотел „Југославија”, али како каже Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда, још се не зна колика спратност ће бити дозвољена на тој локацији.

Стари пројекат од којег се одустало између осталог и због студије високих објеката предвиђао да се уз хотел догради кула од 33 спрата, односно 147 метара.

– Кроз планове тек треба да се докаже да ли ће градња нових квадрата на тим парцелама моћи да подржи инфраструктура, саобраћајна мрежа и хоће ли њихова висина угрозити важне просторне репере града, попут Храма Светог Саве, тврђаве, Гардоша, ушћа – истиче Стефановић.

Према његовом мишљењу у Београду није било високих грађевина зато што су деценијама недостајали урбанистички прописи и „није се знало где могу да се зидају, али студија је увела ред у тој области што је добро решење за град”.

Са њим се не слаже Ђорђе Бобић, архитекта. Он сматра да је студија високих објеката бесмислена посебно када ограничава спратност на Новом Београду.

– Тај део града има широке улице и булеваре и ако инвеститори могу да обезбеде довољно паркинг места, испуне све противпожарне услове зашто им забранити да зидају објекте више од 100 метара. Својевремено је био конкурс у близини „Арене” за објекте око 150 метара, али је инвестиција пропала. У свету се граде високе зграде, јер је земљиште скупо и многе метрополе немају слободних парцела на којима би могле да се шире – истиче Бобић.

Београд нема тај проблем, али питање је да ли има озбиљних инвеститора којима би се сада исплатило да граде високе куће с обзиром на финансијску кризу и чињеницу да је у главном граду празног пословног простора на претек.

– С друге стране, урбанистичке регуле су круте и застареле. Када је „Делта” хтела да зида небодер од 36 спратова у Милентија Поповића урбанисти су рекли да би он могао да заклони поглед на Нови Београд са Савске терасе. Не бих дозволио високе објекте једино на потезу од тврђаве до Славије. Они су добродошли зато што би урбану текстуру града учинили динамичнијом – истиче Дејан Рацић, консултант за инвестиције и бивши директор „Делта рил естејта”.

Шта каже студија високих објеката

Према Студији високих објеката, стамбене зграде више од осам и пословни објекти који прелазе 12 спратова неће моћи да се зидају у Кнез Михаиловој улици, у старом језгру Земуна, на Бежанији, у зонама водоизворишта као ни на местима где би могле да заклоне поглед на Храм Светог Саве, споменик „Победник”, Звездарску шуму, Варош у шанцу.

Осим простора са којих поглед пуца на симболе града, попут Београдске тврђаве, Авалског торња и савска и дунавска обала су сачуване од изградње солитера. Изузетак су локације на којима се планира урбана обнова – новобеоградска страна Савског амфитеатра, подручје Дунавског приобаља око Панчевачког моста, када то не угрожава визуре са Гардоша.

Градитељи чији апетити досежу до 150 метара, на колико је ограничена висина објеката, мораће, пре него што почну да зидају, да докажу да ће грађевински дивови моћи да буду одржавани, да ће бити еколошки и енергетски одрживи и да за такве пројекте израде план детаљне регулације или урбанистички пројекат.

Локације на којима ће бити подигнуте куле мораће да задовоље критеријуме, као што су: обезбеђена проточност саобраћаја, довољно паркинг места, да буду изван амбијенталних и историјских целина, да не наруше највредније градске визуре...

Михајло Митровић, отац Западне капије Београда: Вешала за пројектанта

Када је крајем шездесетих година прошлог века добио конкурс за изградњу зграде од 12 спратова и месне заједице у Улици народних хероја Михајло Митровић, архитекта, одустао је од тог објекта и предложио да се на истом месту подигну две куле по којима ће Београд бити препознатљив.

Упркос бројним оспоравањима успео је, како каже, захваљујући сопственој борби, да његов пројекат буде изведен, а тада главни град СФР Југославије, али и Балкан добије највишу грађевину од бетона. Темељи су положени 1971. године.

– Нисам се сложио са идејом да зграда од 12 спратова буде пола пословна пола стамбена како је то конкурсом било задато. На истој локацији самовољно сам урадио две зграде стамбену и пословну које су повезане на врху. Дуго сам образлагао своје идеје пред планским комисијама, веровао сам да је то добро решење и да ће те куће бити препознатљив знак Београда, што већ деценијама јесу. У тој великој хајци против мене, имао сам подршку Стојана Максимовића, архитекте и пројектанта Центра „Сава”. Чак је и карикатуриста „Политике” Иво Кушанић објавио карикатуру, цртеж зграда и испод њих вешала са текстом: За кога су вешала? За пројектанта – сећа се Митровић.

Зоне где могу да се граде објекти:
до 50 метара
•     Десна обала Дунава између Луке Београд и Аде Хује
•    Средишњи део улице Милентија Поповића
до 100 метара
•    Булевар Милутина Миланковића
•    Булевар Арсенија Чарнојевића
•    Уз аутопут ка Бубањ потоку
до 150 метара
•    Бувљак, будућа аутобуска станица и железничка станица Нови Београд

Највише пословне и стамбене зграде

1. Западна капија Београда досеже 117,76 метара изнад земље.
Стамбени део има 30 спратова, а пословна кула је нижа за четири спрата. Дело је архитекте Михајла Митровића, подигнута је 1977.

2. Пословни центар „Ушће” (некадашња зграда Централног комитета), висока је 104 метра без антене. Грађена је од 1961. до 1965, према пројекту Михаила Јанковића, Мирјане Марјановић и Душана Миленковића. Погођена је у НАТО бомбардовању, обновљена 2005. године.

3. Београђанка у Масариковој улици зидана је према пројекту Бранка Пешића, од 1967. до 1974. године. На висини од 101 метра распоређена су 24 спрата.

4. Источна капија Београда, три стамбена солитера „Рудо”, са по 28 спратова. Високе су по 85 метара и грађене између 1973. и 1976. године. Аутори пројекта су архитекта Вера Ћирковић и инжењер Милутин Јеротијевић, а извођач радова било је предузеће „Рад”.

Кров хотела „Метропол палас” – видиковац од априла

Када кафе-ресторан хотела „Метропол” буде отворен у априлу, његови посетиоци ће моћи да се попну на кров здања, који ће представљати први престонички видиковац, из којег ће, с висине од десет спратова, поглед пружати на готово цео град.

Ресторан неће бити отворен само за госте хотела, већ за све знатижељнике и туристе који пожеле да са једног места сагледају панораму Београда. Он је једина престоница у региону која такву атракцију деценијама чека.

Постоји у Београду још неколико места која су могла постати видиковци, само да им мана није то што им, практично, не може приступити свако ко пожели или, ако то и јесте могуће, мало је ко зна да они постоје.

Једини ротациони ресторан на кулама „Генекса” никада није прорадио, јер механизам који би га покретао није купљен. Ресторани раде и на 25. спрату Пословног центра „Ушће”, 20. Зграде „Инекса”, 15. спрату „Политикине” вишеспратнице, а 24. спрат „Београђанке” користи РТВ Студио Б.

Те локале, међутим, углавном користе запослени и њихови гости, док се на последњи спрат „Ушћа” може попети само са позивницом онога ко тај простор закупи за прославе.


Коментари14
e79e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Monika Holcner
Pariz ima stari deo ali ima prelep moderan deo Pariza da mislite da ste u NJujorku. Na levoj obali Dunava treba napraviti najmodernije grad u Evropi, gde ima mnogo kanala kao Krnjača_Borča napraviti Balkansku Veneciju i sve povezati sa Zemunom i starim Beogradom. Zatvoriiti saobraćaj u centru Beograda (samoo do 9 ujutru). Urediti fasade, oprati i očistiti grad. Ali pre svega doneti zakon za gradjane Beograda. Nema sušenja veša na teraasama, Nema galame od 10 do 6 ujutro. Svi moraju da održavaju zgrade u kojima žive. Nema parkiranja na trotoarima. Jedom rečju uvesti kulturu stanovanja.
D.K.
Beogradu su potrebne vece povrsine za izgradnju manjih porodicnih kuca,po meri coveka a ne megalomanski porojekti.
Milkica
Zivim u Vasingtonu gde postoji zakon da ni jedna zgrada ne sme da bude visa od zgrade Kapitola - Kongresa. Stalno se grabezljivi investitori trude da obore taj zakon - ali im do sada nije uspelo. Postoji nekoliko vidikovaca ali nema nijedne KULE!
Ljiljana K.
Beogradu ne trebaju tornjevi!!!!!! Beogradu treba metro!!!!!
Dragica A.
Zapadne kapije Beograda deluju neprijatno, ruzno i nehumano. Cesto kada prolazim pored njih pomislim ko je ovo mogao da uradi gradu i ziteljima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља