субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

О холокаусту у учионицама

Аутор: М. Сретеновићнедеља, 03.02.2013. у 22:00
Илустрација из приручника

Група наших професора различитих профила: историчари, професори српског, предавачи грађанског васпитања, филозофи, социолози, сви они који обрађују тему холокауста и геноцида на својим часовима, након десетодневне обуке у Интернационалној школи о холокаусту у Јад Вашему у Израелу, саставили су Приручник за учење о холокаусту као допуну досадашњој настави, који је објављен у издавању новосадског „Платонеума”.

Весна Лучић, професорка историје у основној школи „Стари град” у Ужицу, која је и коаутор уџбеника за историју за пети, шести и седми разред, у издању „Бигза”, за наш лист преноси своја искуства, наглашавајући да у наставним плановима у Србији до сада нису постојале издвојене лекције о овом проблематици. Тема холокауста, како додаје, углавном је дотицана као део већих целина – кроз обраду нацизма, Другог светског рата уопште, појединих текстова из српског језика, као и тема из грађанског васпитања и веронауке, али разрада ове теме, сматра ова историчарка, више је остављена избору наставника који осмишљава час у складу са својим личним афинитетима и могућностима.

– Холокауст има универзалан карактер у истраживању о другим геноцидима и свим осталим облицима кршења људских права, будући да у себи носи све елементе оваквог злочина, од предрасуде до масовног истребљења других, само зато што су други. Развијање образовања о холокаусту даје свест како стваралачки превазићи трагично наслеђе и како разумети свет у којем живимо, што је претпоставка за свако помирење, тако потребно и нама на Балкану, каже Весна Лучић.

Већину текстова у овом приручнику урадили су професори из Зрењанина, Новог Сада, Београда, Лесковца, Ваљева и Ужица, с циљем да наставницима и професорима пруже методичку основу за рад са ученицима, квалитетан чињенични материјал, разноврсне историјске изворе, методе и технике за рад на часу.

– Када се припрема за час о холокаусту, наставник мора да води рачуна о узрасту ученика и могућим емоционалним реакцијама при анализи историјских извора. Сваки овакав час отвара велике моралне дилеме и мора се завршити позитивном поруком, са вером у будућност, уз избегавање да било коју нацију сведемо на једностран и стереотипан опис. Ову тему треба анализирати са позиција посматрача, злочинаца и жртава, и обавезно нагласити улогу праведника који су ризиковали своје животе и животе најближих, не би ли спасили жртве холокауста.

Наша саговорница сматра да наставници некад немају вештине, знање и мотиве да се баве осетљивим темама, док ученици, пак, увек изнова постављају питања како су људи у стању да се свирепо понашају према другим људима.         

– Мој прилог у овом приручнику „Холокауст у Србији у историјским изворима и литератури” састоји се из два сегмента; један обрађује „Прогон Јеврејатоком 1941/1942. године у окупираној Србији”, а други „Солидарност и помоћ Јеврејима у Србији”. Првим је предвиђено да се обнове знања о појмовима антисемитизам и холокауст, а потом да се обради хронологија и суштина донетих антијеврејских закона у окупираној Србији. Анализирају се врсте угрожених права овим законима и њихове последице. У другом делу обрађује се тема праведника, оних који су спасавали Јевреје у Србији, без обзира на опасности којима су били изложени. То се ради кроз сведочанства преживелих Јевреја. Часови су тако осмишљени да ученик активно учествује у анализи материјала: карти, историјских текстова и самостално доноси закључке – каже ова професорка историје.

Према њеним речима, Приручник о холокаусту даје примере која питања треба покренути када се са ученицима разговара о животу Јевреја пре Другог светског рата у Србији и Европи, развоју и успону нацизма у Европи, његовом ширењу на Југославију, последицама холокауста за Јевреје у Европи, Југославији и Србији. Кроз текстове су представљени Живот у гету, Логор Сајмиште, јеврејски транспорт са позиције жртве и злочинца. Обрађена је и тема Деца у холокаусту кроз сведочанства преживеле деце, као и Дневник Ане Франк. Препоручује се да се на часовима читају искуства и писма преживелих Јевреја, као сећање на живот у гету, да се разговара о условима у тадашњим логорима, прегледају историјска документа, и на тај начин осуђује насиље и сагледавају његове последице, а ученици охрабрују да изнесу своја осећања. На крају приручника дата су упутства за радионице „Холокауст у превенцији злочина против човечности” и „Одговорност – индивидуална и друштвена”.

У овом приручнику представљено је и обиље историјских извора и литературе, као и различити начини рада на часу који ученике стављају у активан, креативан и критички однос. Представници Јад Вашема имали су прилику да се упознају са текстовима у овом издању и сматрају да је потребно превести га на хебрејски и користити као наставно средство и у њиховом центру о холокаусту.


Коментари4
03b6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

anonimus anonimus
Bravo za Banju!
радина
А Јасеновац? Јасеновац? То се и не помиње. На крају деца неће ни знати да смо и ми страдали.
sa strane
Pozdravljam ovo jer je krajnje vreme da deca nauce u skoli sta znace neki od simbola koje su Nacisiti koristili za vreme II sv. rata a koje vidjamo nazalost na nekim manisfestacijama i grafitima. Jevreji su platili onolikim zivotima pod takvim simbolima, ali smo i mi, pa zato valja proucavati tu istoriju i osvescavati mlade koliko je zlo to bilo i kakosu neki ruzni aspekti njegovi ozivljeni za vrreme raspada YU.
Боња
Све је то ок, али се веома добро сећам и расправа око уџбеника из историје јер се неко осећа угрожен или сматра да су му деца угрожена ако се у школама спомиње (а камоли учи о томе) геноцид који је у прошлом веку, у више наврата, вршен над српским народом. Чудан смо ми то народ, туђе жртве поштујемо или се барем искрено трудимо, а своје заборављамо или их се чак и стидимо. Од напаћеног јеврејског народа, који је увек, вековима, био гажен свуда у Европи, треба да научимо неколико кључних ствари: опростити, али не заборавити, и поштовати жртве и свакодневно их се сећати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља