четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Шлиренцауеров лет у легенду

Аутор: Ж. Б.недеља, 03.02.2013. у 20:13
У Харахову изборио статус легенде: Грегор Шлиренцауер (Фото Ројтерс)

Са само 23 године Аустријанац Грегор Шлиренцауер надмашио је не само ривале на јучерашњем такмичењу у ски летовима у Харахову, већ и све оне који су се икад такмичили у овом спорту.

У истом дану забележио је две победе, будући да је суботње такмичење одложено за недељу због јаког ветра, али и прва била му је довољна да уђе у легенду.

Скоковима од 193,5 и 211 метара зарадио је 421,7 бодова – 0,3 бода више од светског шампиона у ски летовима Словенца Роберта Крањеца и забележио 47. победу у такмичењима која се бодују за светски куп у каријери. Тиме је Шлиренцауер остварио победу више од Финца Матија Никенена и, највероватније, устоличио се за многа времена на врху најбољих смучара скакача свих времена.

Да међу данашњим ривалима нема равног двоструки узастопни победник Новогодишње турнеје Четири скакаонице и водећи у Светском купу доказао је и у поподневном, редовном такмичењу. Победио је најдужим скоком такмичења од 197,5 метара (191,8 бодова), јер је друга серија отказана пошто су преподневно такмичење и прва серија подневног због честих прекида које је изазивао јак ветар, трајали предуго. Друго место освојио је, трећепласирани у првој серији домаћи такмичар Јан Матура са 194,5 метара и 187,2 бода, док је Словенац Јуриј Тепеш са 193,5 метра и 186,1 бодова изборио треће место испред свог земљака Крањеца...

Тако се Тепеш први пут у каријери нашао на победничком постољу на једном такмичењу за светски куп, а мало је недостајало да баш он одложи Шлиренцауерово славље на преподневном такмичењу.

У првом скоку син некадашњег југословенског репрезентативца Мирана Тепеша, освајача екипног сребра на Олимпијским играма у Калгарију 1988, извео је најдужи скок у историји скакаонице у Харахову.

Колико је тачно скочио остаће загонетка, али увелико је надмашио рекорд скакаонице од 214,5 метара. Међутим, електронско мерење дужине било је постављено на само 215 метара, па је му је „ручним” мерењем додељена даљина од 220 метара. Нажалост Тепеш је после доскока пао па му рекорд није признат, а због пада је добио слабе оцене па је у преподневном такмичењу био тек 15.

Али вратимо се правом јунаку Харахова Шлиренцауеру.

Поновимо да је надмашио за две победе Финца Никенена и сада има и једно место на победничком постољу више од њега (у овој „дисциплини” рекордер је Финац Ахонен са 108 постоља), мада се реално гледајући још налази у првој половини своје каријере.

Шлиренцауер је на светским првенствима освојио пет златних (4 тимске) и једну сребрну медаљу, на светским првенствима у летовима четири златне (3 тимске) и сребрну, а на једином учешћу на олимпијским играма, у Ванкуверу 2010. златну у екипној и две бронзане у појединачној конкуренцији.

Још у сезони 2008-2009. када је забележио засад једину победу у укупном пласману у светском купу забележио је рекордних 13 победа у сезони (победу више од Ахонена) и достигао Финце Ахонена и Хаутамекија и свог земљака Томаса Моргенштерна по броју узастопних победа на такмичењима светског купа – 6. Уз то сакупио је укупно 2.083 бода, више него било ко пре и после тога...

Сада Шлиренцауер води у Светском купу са 1.200 бодова, испред Норвежанина Бардала (757) и Немца Фојнда (656), што му гарантује нови тријумф, а и у Светском купу у летовима избио је на прво место. Са 360 бодова води испред Словенга Роберта Крањеца (290) и Швајцарца Симона Амана (194)...

----------------------------------------------

Топ 10 у Светском купу свих времена

1.

2.

3.

бр. постоља

1. Грегор Шлиренцауер

Аустрија

48

18

11

77

2. Мати Никенен

Финска

46

22

8

76

3. Адам Малиш

Пољска

39

27

26

92

4. Јане Ахонен

Финска

36

44

28

108

5. Јенс Вајсфлог

Немачка

33

19

21

73

6. Мартин Шмит

Немачка

28

14

10

52

7. Андреас Фелдер

Аустрија

25

15

11

51

8. Томас Моргенштерн

Аустрија

22

29

21

72

9. Симон Аман

Швајцарска

20

27

21

68

10. Андреас Голдбергер

Аустрија

20

25

18

63


Коментари0
02e02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља