понедељак, 21.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59

Живимо у „долини суза”

Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 07.02.2013. у 22:00
Данило Милошев Восток (Фото приватна архива)

„Деведесете” су збирка субверзивних стрип-самиздата које су аутори Данило Милошевић Восток и Борислав Грабовић Грабовски писали и цртали у наставцима током тих тешких година, сами их умножавали и те фотокопије, фанзине, слали појединим београдским књижарима, а ови их прослеђивали читаоцима. „Било је то доба када се у штампаној форми није објављивало готово ништа, а још увек нисмо осетили благодети интернета, па је то био једини логичан пут за ширење информација о сопственом раду, у форми фанзина”, каже наш саговорник.

Восток (1963) живи у Вршцу и важи за једног од најважнијих представника андерграунд стрипа, заступљен у књигама, магазинима и антологијама објављеним широм Европе, САД и у Канади. Издаје фанзин „Крпељ”, бави се музиком и нискобуџетним филмом („Ужас у Боливуду”, „Масакр на вршачком брегу” и сл). Издавачка кућа „Омнибус” је, у лепо опремљеном издању, објавила овај култни наслов андерграунд сцене од пре деценију и по.

Ваш јунак у стрипу „Деведесете” решен је да очисти свет од ниткова и лупежа, но, после те „чистке” схвата да је остао сам на свету? Какво је то време?

Мислим да је то жестока сатирична жаока коју смо упутили свим оним екстремистима који сматрају да су само они у праву, док други „појма немају”, а то је, како нас историја учи, био извор свих могућих конфликата, ратова, свеопште беде и несреће људског рода. Мој први фанзин „Крпељ” објавио сам баш у време оне страшне хиперинфлације која је беснела у јесен 1993, када ми је било 30 година. Први тираж је био свега пет примерака, а за то је требало издвојити четвртину моје тадашње плате ноћног чувара.

У чему се све огледала субверзивност тадашње андерграунд сцене?

Фанзини су заиста били једино средство комуникације на сцени и били су важни не само због дистрибуције идеја, већ и зато што су омогућили потпуну слободу израза која никада није постојала у овдашњим стрип ревијама и магазинима. Чак су и недаће које су се огледале у лошем квалитету прибора, или незадовољавајућем квалитету фотокопија, утицале да то прихватимо као део сопствене естетике на неки уврнут начин. Изолованост земље се од хендикепа претворила у предност, јер смо били оријентисани једни на друге, делили прибор као породица, а у недостатку информација из света морали да вадимо ствари изнутра, из сопственог несвесног. Одатле велика доза аутохтоности и оригиналности.

Ваши стрипови говоре и о љубави, па тако романтични Дуле има јасну свест шта је љубав све док сања о њој, али и не док је живи...

Ту је реч о расцепу између снова и стварности, идеала и праксе. Некако, никада у животу не долази до истинског остварења идеала, већ смо принуђени на многе компромисе. Управо се то десило и Дулету, писцу кич љубавних романа, којег смо Грабовски и ја заједно осмишљавали. Један је писао, други цртао, па потом обојица писали и цртали заједно – готово као један аутор.

Колико то што је стрип одувек био на маргини оставља слободу стрипаџијама да бунтовније делују?

Претерана пажња изискује и превелика очекивања, инвестиције, контролу, а све то укида слободу стварања. Разлика између тзв. мејнстрим и алтернативног стрипа је управо у томе што онај први жели да буде профитабилан, контролисан, неконфликтан и део културног система који „не таласа”, док је одлика овог другог отимање контроли, па макар тиме изгубио сваку могућност профита и медијске промоције.

Вашој персифлажи подлежу и Дизнијеви ликови, Мирко и Славко, и други славни, морално супериорни јунаци стрипа. Поручујете да нема недодирљивих?

Од првог дана моја идеја била је борба против наметнутих ауторитета, од којих су већина заправо потпуно лажни и служе да би се људима испирао мозак и да би били контролисани. У неким стриповима исмевао сам и самог себе, покушавајући да избегнем ситуацију у којој бих ја постао некакав могући недодирљиви ауторитет.

У стрипу „Мирослављево јеванђеље: Апокрифна верзија” појављује се Крлежа, јунак који „не иде” баш уз поп културу?

Као нека врста интелектуалног бунтовника у средњој школи принципијелно сам одбијао да читам лектиру, а Крлежу сам открио тек неколико година касније када сам прочитао „Заставе”. Крлежа је толико дубоко проникао у архетипске обрасце овдашњег менталитета, да се чини као да баш сада пише. Два сегмента овог стрипа („Београд” и „Епилог”) радио сам са Сањом Степановић Милошев, и то тако што сам радио поставку кадрова и скицу, а она их разрађивала у дигиталној форми. Позитивне реакције сценаристе Боре Ћосића, и осталих, навеле су нас да од тада радимо у тандему. Ово се већ може звати „дигиталном фазом” мог рада.

Често се препуштате и импровизацији?

Од почетка сам био склон сарадњи са другима – са ћерком Лолом, оцем Богданом, супругом Сањом, пријатељима Пекијем, Редом и Опром, а организујући стрип радионице практиковао сам колективно цртање према сопственим сценаријима и тако заиста проширио круг сарадника до неслућених размера.

Са братом сте снимили 50 филмова, са оцем оформили бенд…

Ради се о нискобуџетним филмовима и „аутсајдерским” музичким пројектима као што је наш пародијски кућни бенд „Техно муда”, који води мој брат „Ди-џеј Зликовац”, а у којем сарађујемо мој отац и ја. Ми смо изникли и били део шире целине која би се могла назвати „вршачка алтернативна сцена”, где смо практиковали потпуно слободно и неограничено експериментисање у свим могућим и немогућим уметничким медијима. Међу њима је и Набор Деволац, аутор бизарног и апсурдног хумора. И он ову „долину суза” у којој смо осуђени да живимо гледа као позорницу за један много више фарсичан него трагичан позоришни комад. 


Коментари0
cccab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља