недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.02.2013. у 22:00 Зоран Миливојевић

Прогонилац, жртва и спасилац

(Срђан Печеничић)

Често наш поглед на добро и зло, нарочито у контексту међуљудских односа, није статичан већ је динамичан. Када неко примети неправду, ситуацију у којој зло доминира над добрим, над истином и правдом, његов доживљај неправде има следећу структуру: једна моћна сила, опажена као лоша или зла, негативно делује на нешто што је виђено као добро. То код онога ко сведочи тој ситуацији изазива осећање неправде, тако да се он револтиран одлучује да се умеша на страни добра.

Када се ова архетипска ситуација примени на односе између појединаца, друштвених група, партија или држава, добијамо три, такође архетипске улоге: прогониоца, жртву и спасиоца. Стивен Карпман, познати амерички психотерапеут, ову динамику између три улоге назвао је драмски троугао. Концепт је настао на основу анализе дечјих бајки у којима је овај троугао веома јасно изражен. А управо бајке служе да формирамо наше основне идеје о злу као супротности добра.

За функцију прогониоца постоје бројни називи: агресор, џелат, насилник, силеџија, ловац, негативац, криминалац... Он отелотворује злу, покварену особу или непријатељску групу. Етикету прогониоца увек постављају други јер особа која је у овој улози, себе не доживљава као прогониоца, већ као спасиоца. То објашњава трагичну истину да су многа зла почињена у име добра.

Особа која је у улози спасиоца је отелотворење доброг човека. Тај добри спасилац може да усмери своју акцију или тако да помаже жртви или тако што креће у обрачун са прогониоцем. У том случају он постаје прогонилац прогониоца.

Наша склоност да добро и зло доживљавамо кроз овај троугао је дубока и исконска. Не морамо да подсећамо на „цртање” драмских троуглова у међународној политици, где су одређене државе означене као прогониоци и агресори, неке друге државе или групе као жртве, а треће као спасиоци. У међународним конфликтима државе се такмиче која ће пре и која ће боље себе да дефинише као жртву, а другу државу као агресора. Наша политичка сцена је пуна драмских троуглова које нам политичари сервирају. Слажемо се да смо ми жртве, а они нас уверавају да смо жртва оних других политичара, док себе представљају као оне који ће нас спасити.

Драмске троуглове „цртамо” и у свакодневном животу. Једноставна изјава: „Знаш ли ти шта ми је она урадила?”, у себи садржи јасну ознаку да је особа која је изговара – жртва, да је она друга прогонилац, а да од слушаоца очекује солидарност и помоћ спасиоца.

Концепт драмског троугла може да нам помогне да се боље оријентишемо, да увидимо како нас позивају да уђемо у различите улоге, и да то избегнемо када нам не одговара. То је концепт који подиже емоционалну, социјалну, па и политичку интелигенцију

Коментари3
ee679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Hutinski
U danu možete primjetit čak i 10ak takvih situacija. Takvo ponašanje se može tolerirati samo ako ste u životnoj ili egzistencijalnoj (posao) opasnosti. Trokut je nazvan i trokut nesreće, uvelike je negativan i ima takve posljedice po naše emocije pa samim time i po zdravlje nas i naše okoline. Kada se nađete u takvoj situaciji sa pojedincem ili u grupi ljudi ili živite takav život razmislite što znači žrtva, što progonitelj i spasitelj, zaustavite to tako da objasnite okolini o čemu se radi (i vjerujte rijetko tko želi biti žrtva i tako se ponašati a onda nam netreba ni spasitelj), ispričajte se za takvo ponašanje i probajte to ispraviti tako da se ponašate kao odrasli ljudi.
Onako Samo usput
U svakom trouglu postoji jedna središnja tačka.Je li osoba povređena fizički ili psihički?Onda joj je počinjeno zlo.Sve ostalo,van toga,uzroci,razlozi,ništa ne može promeniti počinjeno zlo.Snaga svakog zla je u tajni.Kada se počini neko zlo,ubistvo,čini se u tajnosti,i gleda se da tako i ostane, da ne bi usledila kazna. Kada se tajna sazna,onda sledi laž.Svi vidimo koliko smo okruženi lažima.A one su samo vrh ledenog brega nečeg mnogo goreg.Sad to sve primenite na narode....
1
Да, то је једна од оних прича "ко разуме, схватио је". Фина порука нашим политичарима у односима са суседима и главарима у ЕУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља