уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.02.2013. у 22:00 Гвозден Оташевић

Нова ера сувих шљива

Чачанска родна, током експеримента у сушари Института у Чачку (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Сушење плодова шљива на температури од 90 Целзијуса траје упола краће него кад је сушара загрејана на 70 степени. То је један од резултата које је, након истраживања у овој области, др Олга Митровић из чачанског института за воћарство објавила у докторској дисертацији под називом „Кинетика сушења и квалитет сушених плодова најзначајнијих сората шљива у Србији“.

Испитивања је обављала протеклих неколико година у конвективном поступку (сушење струјањем загрејаног ваздуха), користећи вертикалну експерименталну сушару у Институту, и обухвативши четири сорте шљиве: чачанску лепотицу, милдору, чачанску родну и стенлеј. Суштина истраживања јесте да се омогући смањење производне цене и повећа квалитет производа, а привредни циљ да се шљива у Србији поново индустријски суши и добије квалитет који би задовољио и захтеве светског тржишта. Односно, да сушена шљива постане робна марка Србије.

Ради проширења сортимента шљиве и селекције сората које би могле да замене пожегачу, у Институту се више од шест деценија ради на оплемењивању ове воћне врсте. Трага се за новим стоним и сортама комбинованих употребних својстава које су отпорне на шарку. До сада је признато 15 сората створених у овом институту од којих су неке, пре свих чачанска лепотица и чачанска родна, постале водеће у сортименту не само Србије, већ и света.

– Без обзира на промену сортимента шљиве, у нас се и данас користе услови давно прилагођени сушењу пожегаче, и технологија у комерцијалним сушарама остала је на тој тачки. Међутим, ради обезбеђења високог квалитета, данас су бројна истраживања усмерена на избор најпогодније сорте за сушење, одређеним поступком који прецизира све операције пре, у току, и после сушења. Квалитет сушенихзависи од квалитета свежих плодова,али пре свега од промена које се догађају током сушења – каже Митровић за „Политику“.

Током експеримента испоставило се да је за различите сорте плодова период сушења другачији, али и да брзина сушења само једне сорте зависи од температуре у сушари. Поред тога, значајан је и утицај диповања (потапања свежих плодова у кључалу воду) пре почетка сушења. То је код три сорте скратило време сушења за 10 одсто, а за плодове милдоре 5,5 одсто.

Затим, анализом хемијског састава сушених плодова установљено је да садржаји укупних киселина и индекс сласти не зависе од температуре сушења нити од технолошке припреме, већ су карактеристика сорте. Истраживач је, напослетку, закључио: „Узимајући у обзир све испитиване параметре, сорте милдора, чачанска родна и стенлеј препоручују се за сушење, а чачанска лепотица не“.

У својој дисертацији Митровић подсећа да је сушена шљива богата полифенолним једињењима, и наводи:

– Мноштво научних радова доказује антиоксидативно и антиканцерогено дејство полифенола, чији су главни извори воће и производи као што су сушено воће, сокови, џемови, затим поврће, житарице и биљни напици. Научно је доказано да се антиоксидативност повећава сушењем и биоактивна једињења, присутна у сушеном воћу, показала су висок степен тог дејства, што може знатно да умањи ризик од појаве неких обољења.

Са годишњом производњом од 400.000 до 600.000 тона свежих шљива Србија је, зависно од родности, између другог и четвртог места на свету, наизменично са Румунијом и САД. Светска производња износи 10 милиона тона, од чега само Кина има око 4,5 милиона.

Светска потрошња сушене шљиве процењује се на 260.000 тона годишње. Србија је, крајем 19. века, извозила 26.000 тона за годину, а сад извоз достиже тек 4.000 тона. Највећи светски увозник сувих шљива је Русија, али Србија заузима само један проценат тог великог тржишта.

Коментари3
dc5e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Institut za voćarstvo u Čačku je renomirana naučna ustanova sa velikim međunarodnim ugledom. Oni su imali nekoliko vrsnih doktora nauka davnih šezdesetih u vreme dok još nije bio osnovan Agronomski fakultet, setimo se samo profesora Mišića. Ti ljudi su se bavili genetikom kada je kod nas malo ko to činio....Hteo bih da podsetim da je prvi milion u našoj zemlji, i to dolarski, zaradio jedan naš trgovac početkom dvadesetih godina prošlog veka, i to na otkupu suvih šljiva. Čestitke dr Mitrović!
sremac
potapanje sljive u vrelu vodu je poznato ali vas molim probajte potapanje sljive u kozije mleko ...to je lek
Anastasija I.
Divan prilog! Sve pohvale za razvoj u tehnologiji prerade sljiva! Tuzno je da smo posle vise od sto godina smanjili izvoz sest puta! Zamislite da je za to vreme bio bar cetiri puta povecan, jer smo po broju stabala bili medju prvima u Evropi! Ono sto treba da se pojavi na nasem trzistu jeste sok od suvih sljiva, gust i veoma blagotvoran! Cudno je sto vec do sada nije proizveden kad mogucnosti postoje!? Suve sljive se cesto nalaze kao deo ponude uz dorucak u hotelima sirom sveta! Nase suve sljive deluju malo presuseno u odnosu na neke druge vrste! Sve je zaista stvar obrade! Srecno!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља