уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

"Црква" основана у полицијској станици

Аутор: Миленко Пешићпетак, 20.04.2007. у 19:11
Расправа верника и полиције испред Цетињског манастира

Покушај Мираша Дедеића и групе његових присталица да насилно заузму Цетињски манастир поново је скренуо пажњу на организацију коју називају црногорска православна црква, коју већина медија олако, али и нетачно, назива "канонски непризната црква". Да ЦПЦ као верска организација не може бити носилац православља у Црној Гори потврђује и то што је води рашчињени свештеник Српске православне цркве који је себи доделио титулу митрополита.

Црногорска православна црква настала је 1993. године, а званично је регистрована тек седам година касније и то у полицијској станици. Одељење за безбедност Цетиња издало је уверење 17. јануара 2000. године да је пријављено "оснивање вјерске заједнице црногорске православне цркве са сједиштем на Цетињу, Груда бб"′. ЦПЦ је као верска организација настала на основу Закона о верским слободама који је, иначе, престао да важи Уставом Црне Горе из 1992. године, и зато је Министарство правде претходно одбило да је региструје.

Једини легитимни представник православља и титулар свих православних храмова у Црној Гори је Митрополија црногорско-приморска, основана апостолском мисијом Светога Саве 1219. године као Зетска епископија. Данас у саставу Митрополије црногорско-приморске, као органског дела Пећке патријаршије, постоје Будимљанско-никшићка, Милешевска, Захумско-херцеговачка, викарна Диоклијска епархија.

Заговорници тезе о наводној самосталности православне цркве у Црној Гори, чији би ЦПЦ требало да буде легитимни наследник позивају се на епископа далматинског Никодима Милаша, аутора Устава Светог синода из 1903. Како кажу, владика Никодим као познати канониста у свом делу "Црквено право" поменуо је "црногорску цркву као аутокефалну". Тачно је да је црногорски митрополит Митрофан (Бан) успоставио контакте са епископом Никодимом у вези са учешћем у изради устава. Али, Никодимова верзија црквеног устава је претрпела суштинске измене у књажевској канцеларији, тако да је он то своје дело изоставио из списка ауторских радова.

Све ово је утврдио и доказао др Љубомир Дурковић Јакшић у студији "Митрополија црногорска никада није била аутокефална". Овај црквени историчар утврдио је да је епископ Никодим разматрао разне црквено-правне зборнике о самосталним и самоуправним црквама. Тако је користио и атинску Синтагму из 1855. године у којој се појавио први фалсификат.

Заправо, грчки правници Ралис и Потлис, позивајући се на руски Синтагмат, унели су у овај црквеноправни зборник под редним бројем девет да је у Црној Гори аутокефална Митрополија црногорска. Као њен поглавар наводи се Петар Петровић, али се не каже да ли је реч о Петру Првом или Петру Другом.

Професор Дурковић Јакшић каже да се у време и владике Петра Првог и Петра Другог епархија Црне Горе налазила на територији Пећке патријаршије која је због притиска турских власти била потчињена Цариградској патријаршији. Тако не може бити ни говора о томе да је тадашња митрополија била аутокефална.

Московка патријаршија је у писму патријарху српском Павлу 1993. године потврдила да је направљена грешка у овом Синтагмату.

У допису се каже да је "додељивање аутокефалности Црногорској епархији од РПЦ било просто незамисливо, с обзиром на то да она никада није била део њене канонске територије". У овом писму РПЦ се изричито каже и ово: "Ми не располажемо било каквим документима који би сведочили о томе да су цетињски епископи било када признавани у својству предстојатеља аутокефалне помесне цркве".

Поборници самосталне црногорске цркве своје доказе заснивају и на неканонским актима кнеза Николе, заправо на уставу Светог синода у Књажевини Црној Гори из 1903. године и Уставу православних консисторија у Књажевини Црној Гори из 1904. године.

Др Дурковић Јакшић каже да је кнез Никола владао као самодржац, оснивао је епископије и постављао епископе, а то му према канонима не припада. Зато овај црквени историчар закључује: "Епархија Црна Гора није никад канонски ни од кога тражила аутокефалију, нити јој је ико то право канонски дао, и зато је никада није имала".


Коментари0
55da1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља