петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Филм о првој жртви Првог светског рата

Аутор: Бојан Билбијанедеља, 10.02.2013. у 12:00
Срушени мост 1914. године

Бошко Савковић, коредитељ и сценариста филма „Седам дана који су променили век”, који се управо припрема, спреман је да се клади да ни један посланик српске скупштине не би данас знао да је Први светски рат почео у Београду.

Зато је покренуо филмски подухват у коме би објаснио шта се заправо десило после Сарајевског атентата у којем је Гаврило Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда.

– Тог дана када је објављен рат, 28. јула 1914. по старом календару, кренуло је пушкарање на Београд. Људи често забораве да су Сава и Дунав били тада државна граница и да је Београд био караула. Те ноћи су Аустроугари напали Београд, а наши су оборили стари железнички мост, који се и данас користи, како они не би могли да пређу реку копненим путем. И, управо ту крај старог моста, пале су прве жртве у Првом светском рату. Са мађарске стране, то је био Иштван Балохи, који је погинуо на води, а са српске млади Душан Ђоновић, који је страдао на копну – открива за „Политику” Бошко Савковић.

Други коредитељ је Андреас Мешу из Аустрије, а филм се ради у копродукцији са аустријском кућом „Артмедија” из Граца.

– Желимо да 100 година након почетка Првог светског рата, где су Аустријанци и Срби пуцали једни на друге, сада заједно направимо филм о тим данима који су променили светску историју. Постојаће две верзије филма, једна за телевизијско приказивање у трајању од око 50 минута, као и дужа верзија коју планирамо да пустимо чак и у биоскопску дистрибуцију. Филм треба да буде документарно-играни. Користићемо документарне делове из Југословенске кинотеке и аустријских и других архива. Постојаће и играни делови, где хоћемо да покажемо судбине прве две жртве у овом рату – каже наш саговорник.

Савковић каже да је апсолутна глупост и неистина да је рат почео у Сарајеву, јер се то десило месец дана након атентата. После аустроугарског ултиматума 23. јула, телеграм о објави рата стигао је редовном поштом, што је било крајње необично, путујући од Беча, преко Пеште и Земуна, до Београда. А одатле и у Крагујевац, где је тада била смештена војска.

– На Новом гробљу у Београду постоји спомен-плоча Иштвану Балохију, где стоји да је он био пешадинац и да је погинуо код Савског моста. Плоча је подигнута 1915, одмах пошто су Аустроугари окупирали Београд. Међутим, годинама се није причало о томе ко је био прва жртва са наше стране, нити ћете име Душана Ђоновића пронаћи било где у архивама или на интернету. И ја сам до тог податка дошао случајно, у разговору са замеником председника Скупштине Београда Зораном Алимпићем, који је то дознао од мађарског амбасадора. Почео сам да копам по архивама. Открио сам страницу листа „Политика” из тог времена и тамо пронашао податке и о српском војнику, 16-годишњем Душану Ђоновићу, ученику Краљевске трговачке академије, који је као добровољац погинуо те ноћи. Аустроугари су кренули бродом да прелазе реку, наши су их дочекали код старог железничког моста и у том пушкарању су обојица погинули – објашњава редитељ.

Идеја филма је да се кроз две судбине, Балохија и Ђоновића, који су погинули те ноћи, прикаже почетак рата у коме је погинуло 20 милиона људи.

– Размишљали смо о томе да, ако Срби раде филм о Првом светском рату, он ће бити оцењен као пропаганда, а ако се укључе и Аустријанци, онда има шансе да буде прихваћено као истина. Пошто моја продуцентска кућа „Алтернатива” доста сарађује са Аустријанцима, није ми много требало да се договоримо. Филм би требало да се снима током овог лета, сада смо у фази претпродукције, завршава се сценарио. Аустријска „Филмкомисија” треба такође да издвоји нека средства за филм, јер он може да кошта између 400.000 и два милиона евра. Мислим да је интерес Србије да покажемо истину свету. Ми смо и даље оптужени и осуђени да смо направили тај рат, мада сви подаци указују да Фердинанд није био омиљен у свету и да су многи желели да му виде леђа. Зато се треба запитати да ли су њега неки црни кругови жртвовали да би се направио повод за Први светски рат – наводи Савковић.

Његова идеја је да 28. јуна 2014, када се буде обележавало 100 година од почетка Првог светског рата, управо у Београду, где је тај рат и почео и где су пале прве жртве, треба да се организује централна комеморација, на коју би били позвани сви светски лидери.

– Мислим да бисмо били наивни као народ када бисмо дозволили другим државама и народима да ту централну комеморацију одрже на неком другом месту у свету, уместо код нас. Јер, рат није почео ни у Енглеској, ни у Француској или негде другде, већ у Београду – поручује редитељ Бошко Савковић.


Коментари20
658ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Ždera
Možda Zapad mrzi Srbe, ali zato Zapad kao kapitalistički svet voli pare, I spreman je da oprosti svima koji imaju pare I spremni su da te pare investiraju, ulože ili daju...Dok su Srbi siromašni, biće I šikanirani, kada Srbi budu imali pare, e tada će nam I Austrijanci oprostiti Prvi svetski rat...
Александар
Па, што ми онда нисмо некоме објавили рат кад су нам убили каља?! Значи дугују нам једно започињање светског рата, ха, ха.
Конрад Хезендорф
"Размишљали смо о томе да, ако Срби раде филм о Првом светском рату, он ће бити оцењен као пропаганда, а ако се укључе и Аустријанци, онда има шансе да буде прихваћено као истина. " === Они што немају ништа са тиме, или зато што су Евопејци)
Проверите пре него што напишете
Аустријски телеграм о објави рата Србији је дошао у Ниш. где је била избегла Српска влада. По једном извору, телеграм је примљен у згради Среског начелства, касније Бановине, а сада Универзитета, а по другом је дошао у хотел у центру града, одакле је предат Николи Пашићу. О овеоме мислим да је забелешке оставио Иво Ћипико који се тада налазио у Нишу.
Србољуб Савић
Први Св. рат је почео 28 Јула (поопштем, грађанском календару). Колико је у свему Србија била битна, треба знати да су европске државе објавиле и почече ратове у року од две недеље )до половине августа). Треба знати да је аустијска полиција у то време била врло способна, па дуг рад "Младе Босне", није могао остати тајна. Није тајна да принца Фердинанда није волео немачки двор ни "јачи" део бечког. Такође, после првог, неуспешног покушаја атентата, Фердинанд је "гурнут" поново на улицу, где је Гаврило Принцип успео. После атентата, страдао је не мали број Срба у Сарајеву (али и другим градовима тадашње Аустро-Угарске) али то још није био рат. Због свега, прве жртве Првог св, рата и јесу поменута двојица. Смрт им је једнака али се не сме изједанчити агресор и бранитељ. Управо због прихватања наопаког, доживели смо Маркале, Сребрницу, Рачак, ... Независно од нас- Срба, лажи и похлепа, недуго после Првог, Европа је "добила" Други. "Колатерална штета"-5 м у оба рата били смо ми. С. Савић

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља