четвртак, 26.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:33

Електрана на сваком потоку

уторак, 12.02.2013. у 21:57
Брана манастирске електране на реци Студеници Фото М. Дугалић

Краљево – Потенцијални инвеститори ће ускоро бити позвани да конкуришу за неку од двадесетак локација на подручју Краљева, погодних за градњу мањих хидроелектрана. Иначе, биће то понуда само дела овдашњег хидропотенцијала, јер је на простору од око хиљаду и по квадратних километара на стотине мањих и већих планинских река и потока. Велика је то а неискоришћена снага воде. Стручњаци чак процењују да би будућом градњом малих хидроелектрана на тим водотоцима њихов капацитет задовољио енергетске потребе краљевачког подручја.Зато су овдашњи планери, у предлогу Просторног плана, који ће важити до 2025, предвидели градњу чак 48 електрана. То би био укупан енергетски потенцијал од око 135 мегавата, не рачунајући оне најмање електране, као ни будућа 103 мегавата од најављене градње десет електрана на Ибру.

Иначе, последњих година је велико интересовање, не само домаћих, већ и иностраних инвеститора за улагање у овој области, а јавни позив ће расписати ресорно министарство, које ће издавати и почетне дозволе, односно енергетску сагласност.

– Та сагласност је у надлежности министарства, услове градње прописује овдашња „Електросрбија“, а градска служба за урбанизам одобрава почетак градње. Но, колико нам је познато, министарство ће пооштрити услове за поменуту енергетску сагласност, временски ограничену на две године. То је добар потез, јер се дешавало да поједини инвеститори прибаве почетну документацију и на тај начин заузму одређене локације које због недостатка новца препродају. Иначе, министарство је смањило и број разних одобрења тако да убудуће неће бити потребно 27, већ десетак докумената мање – истиче Звонко Ковачевић, начелник градског одељења за урбанизам.

Ту тврдњу о заузимању и појави препродаје локација и прибављене документације потврђују и подаци о броју захтева за услове градње поднетих током последњих пет-шест година краљевачкој „Електросрбији“, а знатно је мањи број реализованих пројеката.

– У поменутом периоду овде је 25 потенцијалних инвеститора затражило услове за градњу мини-хидроелектрана, а гради се свега пет.

Једна, од 95 киловата, на реци Студеници, која припада тамошњем манастиру, прикључена је на мрежу, друга на реци Јошаници од око 350 киловата је у пробном раду и још три су у поодмаклој фази изградње. Остали чекају на кредите и друге инвеститоре – каже Драган Мачужић, директор сектора за енергетику у краљевачкој „Елетродистрибуцији“.

Главни разлог повећаног интересовања за инвестирање у овој области јесте могућ брзи повраћај и зарада, јер је према уредби Владе Србије цена киловата из такозваних обновљивих извора усклађена са европском. Киловат добијен из електрана средње величине плаћа се око дванаест динара, што је више него дупло од уобичајене цене струје. Такав подстицај важи за такозвану обновљиву енергију и из других извора, па је недавно у селу Жичи пуштена у рад мања електрана на соларни погон, а захтев у краљевачку „Електродистрибуцију“ за услове градње знатно веће соларне електране стигао је и од жичког манастира.

Мирољуб Дугалић

  -----------------------------------------------------------

Споразум о хидроелектранама на Ибру

Нису тачне све учесталије гласине о одустајању инвеститора и раскиду међудржавног уговора о градњи десет хидроелектрана на Ибру. После ратификације тог споразума у Скупштини Србије, ради се на пројектној документацији и, како смо дознали, завршена су и „прошла“ државну ревизију прва два идејна пројекта за будуће хидроелектране на локацијама Бела глава и Добре стране. Ту ће, како је најављено, догодине почети и градња првих брана, а истовремено ће се радити на пројектовању осталих ибарских хидроелектрана.

Како је предвиђено споразумом између Србије и Италије, овај пројекат ће реализовати наша „Електропривреда” и италијанска компанија „Сечи енергија“.


Коментари8
f7e1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kraljevcanin Zabrinuti
U poslednje vreme dosta sam slusao o jednom projektu izgradnje Kraljevgrada koji me je obradovao i pored mog velikog opreza,zasnovanog na losim iskustvima.opominjao da se na kraljevackim prostorima dugo vec tesko pelcuje dobra ideja .Kazu da je idejni projekat gotov.E sad me zivo zanima kako se u projekat Kraljevgrada uklapaju italijanske hidrocentrale.Ko ce da da odgovor na to pitanje i kako ce se privuci strani investitori za realizaciju te ideje kad ni mi sami ne znamo kakve cemo posledice imati od tih hidrocentrala.Mislim da pravimo najvecu stetu svom gradu nego bilo koja generacija pre nas.
Petar .
Ovo je pravo stanje stvari, o kojem je isto tako trebalo pisati.Kraljevo je grad koji se sa dolaskom izbeglica duplirao sto je dovelo do velikih restrikcija vode nekoliko godina za redom.Tadasnji gradonacelnik grada se izborio za nove akumulacione bunare na Ibru i konacno je sve bilo u redu. Izgradnjom ovih centrala, koje ce biti potpuno automatizovane i samim tim ce obezbediti svega nekoliko radnih mesta, mulj ce napuniti bunare i bice opet problema sa vodosnabdevanjem.Isto tako ce se naruziti jedan od najlepsih delova Srbije sa prlepom prirodom, a kajakaski klub koji postoji u Uscu i koji trenira na delu Usce-Kraljevo ce se zatvoriti. Cuveni Maglic ce zavrsiti okruzen elektranama umesto prelepom prirodom. Sve ovo je jedan veliki udar na grad Kraljevo koji su ljudi pokusavali da zaustave, ali bez mnogo uspeha. Para vrti gde burgija nece. Novac je trebalo uloziti na obnovu prelepog Maglica i napraviti jedan odlican turisticki centar koji ce samim tim biti i blizu Kopaonika.
Srdjan Knezevic
Ma ko brine o ribljem fondu i uticaju na životnu sredinu, bitno je da su desetak dozvola ukinuli, tako da ozbiljna studija i ne treba.A baš su me obradovali što se ipak grade brane na Ibru, taman sam pomislio da će Kraljevo da preživi
Tendencija
Svuda u svetu je tendencija iznalazenja novih izvora proizvodnje el energije, znam da i kod nas vise strucnih ljudi tako postupa na blizim im potocima, pa zasto se to ne bi prosirilo? Za nase osnovne potrebe, i na svakom mestu uz sagledavanje + i - efekata.
Миливоје Топаловић
@ Бобан Даћу прост и разумљив пример. Годишње се у Европи баци на десетине милиона тона хране. Када би се производило према потребама, не би се бацало, нити користило толико хемије или не дај Боже ГМО, и трошило би се мање енергије. Треба читати мало, па би се онда лакше разазнала разлика између потрошаког тржишног система и реалних потреба човека.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља