четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:46

Затворена врата првог српског парламента

Аутор: Бране Карталовићсреда, 13.02.2013. у 22:00
Старо скупштинско здање споља и изнутра (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Врата старог скупштинског здања одавно су затворена и отварају се само повремено, углавном на Ђурђевдан, Дан града, када ту свечано заседа локални парламент. Дрвене клупе, сличне онима из 1859, када је дворана изграђена по наредби кнеза Милоша Обреновића, само су тада пуне.

Пре и после тога здање је, углавном, празно и недоступно посетиоцима, а реч је о објекту који је 1979. проглашен за културно добро од великог значаја.

Скупштинско здање у Крагујевцу први је објекат јавне намене у Србији – подсећа историчар и архивски саветник у Историјском архиву Шумадије Бориша Радовановић, наглашавајући да су на том месту „постављени темељи“ српске државности.

У скромној приземној згради саграђеној од дрвета, опеке и малтера одржано је неколико „великих скупштина“ у другој половини 19. века, када се Србија, конституише као модерна европска држава.

Народни представници су се први пут ту окупили 1861, када је у Крагујевцу одржана Преображењска скупштина, значајна по доношењу неколико важних закона уставног карактера, као што су Закон о устројству државног савета, Закон о Народној скупштини, Закон о Народној војсци и Закон о наследном кнежевом достојанству.

Михољска скупштина је била 1867. године. На том заседању се расправљало о контроли власти, функционисању локалних самоуправа и потреби да се уреди штампа. Две године касније, у старом скупштинском здању изгласан је Намеснички или Тројички устав, а 1870. на истом месту су усвојени Пословник о раду и два важна закона – Изборни закон и Закон о штампи.

На скупштинском заседању 1878, Јован Ристић је са дрвене говорнице прочитао одлуке Берлинског конгреса и члан 34, којим се Србија проглашава независном државом. Последња седница у старом скупштинском здању одржана је 1880, када је усвојена одлука о изградњи пруге Београд–Ниш.

– Имајући све ово у виду, Друштво историчара Шумадије је локалној власти и Народној скупштини упутило захтев са предлогом да се у старом скупштинском здању формира музеј са сталном поставком и парламентарни архив Србије, који би прикупљао, чувао и штитио скупштинску грађу из 19. века. Ту иницијативу смо покренули још пре две или три године, али она, изгледа, још није разматрана – каже Радовановић.

Објекат је после 1880. дозидан и неколико пута је подвргнут озбиљним конзерваторским радовима. Последњи пут је „освежен“ пре пар година, када је припремљен за свечано заседање крагујевачке скупштине.

Славица Ђорђевић, помоћница градоначелника за област заштите културне баштине, наводи да је фасада објекта реновирана и заштићена, те да се у наредном периоду може очекивати и уређење унутрашњости.

Град је конкурисао за неопходна средства код Министарства културе, па би старо скупштинско здање ускоро можда могло бити отворено за туристе, али и за младе историчаре које занима парламентарна историја Србије.

– Уколико све буде како ми желимо и очекујемо, онда би прво скупштинско здање у Србији могло бити отворено овог шестог маја, за Дан Крагујевца. Намера локалне самоуправе је да тај објекат живи, да у њему буде једна музејска поставка и да стално буде отворен – нагласила је наша саговорница.

Старо скупштинско здање се налази у порти цркве кнеза Милоша, на десној обали Лепенице, и део је Милошевог венца, амбијенталне и историјске целине града која се више од две деценије налази у разним урбанистичким плановима, али још није добила свој предвиђени облик.

Уређење, односно формирање Милошевог венца изискује много новца и само мало разумевања историјског значаја старог градског језгра. То „мало“ је, изгледа, још већа препрека да се ова целина и прво здање српског парламента коначно стави у функцију.


Коментари3
0b217
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sofija I.
Ta "renovirana fasada" ili spoljno lice gradjevine je prava slika danasnjeg parlamenta. O unutrasnjosti bolje da ne govorimo a i ko zna kada ce postati fukcionalna (upotrebljiva).
Mladen Mladic
Od kada je u Kragujevcu uveden Feudalizam G.Verka, Kragujevac i okolina su postali Dolina Gladi,osim za negove pristalice koji se baskare na dodeljena im radna mesta...po partijskoj i rodbinskoj liniji...ostali imaju pravo na pretrazivanje kontejnera sa smecem !
Jelisavet Istoricar Srpski
Bravo Srbi! Znaci mi postojimo jer smo bili organizovani u 19 veku pa su nam cak 1878 godine na Berlinskom Kongresu konacno priznali Drzavu Srbiju. Sve ono sto se pominje u istoriji pre 19 veka treba da se obrise jer se pominju vladari iz bugarske istorije koji nisu ni teoretski mogli da pripadaju Srbiji jer Srbija nije postojala. Onda, svi Srbi nisu ni bili Srbi vec su bili Romai jer je tu bila Rimska Imperija. Nisu Srbi bili sloveni jer na balkan nikada nisu bili ruski osvajaci. Osvajaci Balkana su bili Tatari(bugari) - divlja plemena iz Centralne Azije koji su osvajali i Rusiju, Polljsku, Cesku, Slovacku, Belorusiju i druge zemlje na Balkanu. Bugari su govorili ruski jezik, ali nisu bili Rusi, od 6 do kraja 14 veka imali svoju Imperiju. Krajem 14 veka Balkan su napali Turci, takodje iz centralne Azije. I oni su imali svoju Otomansku Imperiju sve do 19 veka. Pobegose Bugari svuda okolo a potom pobegose i Turci svuda okolo i tako postadose i ostadosdrzave na Balkanu sa ruskim jezikom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља