субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Мој почетак у ,,Политици”

Аутор: Пуриша Ђорђевићчетвртак, 14.02.2013. у 15:00

Пошто је ,,Политика” недавно прославила своју годишњицу, прослављам и ја с њом. Јер почео сам да радим у ,,Политици” 1946. године.

Данас, када једва могу да се запосле и доктори наука, како сам ја то успео да се запослим у славној ,,Политици”? Да дођем у Београд из Чачка, познат као леви халф Борца, тима који је у мају 1946. победио Црвену звезду. Да, али ја сам уз фудбал радио као новинар у редакцији чачанског ,,Гласа”. Неко је приметио, овде или тамо далеко, да сам написао лепу репортажу о једном селу. Тај текст у чачанском ,,Гласу” почиње овако: ,,На осамнаест километара од Чачка налази се плодно село Мрчајевци”. Да ли ме је ова оригинална реченица у репортажи одвела из Чачка у Београд? Није. Да би се допало из Чачка у Београд, онда се овако запошљавало: из Окружног комитета Комунистичке партије Југославије у Чачку хитно ме зову да дођем код секретара Окружног комитета друга Милића Бугарчића. Ја сам мислио да ме зову да ме критикују што сам дао аутогол у Нишу када смо играли против Радничког. Јок, Милић Бугарчић ми рече да ,,Политика” тражи младе комунисте за рад у њиховом листу. Спреми се лепо, ево ти бон за три метра штофа за одело, ево ти бон за ципеле код Мише шустера. Ево ти и ово писмо у ком је твоја карактеристика, да то даш друговима у ,,Политици”.

Јој, рекох, шта ће Борац без мене? Одговор: Имаш воз ,,ћиру”, суботом ноћу дођеш у Чачак, одиграш утакмицу у недељу, па опет ноћом вратиш се у Београд. Окупам се у касапском кориту. Мама плаче што идем, тата срећан. Кренем ,,ћиром”, упадам у Београд у пролеће, а оно јаче од лета, четрес степени у хладу. Одело браон, ципеле тесне, жуље, мало је фалило да се изујем уз Балканску улицу. Како даље? Први пут сам у Београду. Срећом, друг милиционер ме упути. Из далека пише ,,Политика”, из близа мала врата, улазим, уплашим се – лифт! Имам степенице, први спрат, дугачак ходник, станем испред једне мале собе (зове се бокс). У боксу с леђа човек, клањам се и одмах му нудим партијску карактеристику. Он се насмеја, није ни отварао писмо моје карактеристике, поцепа га уз коментар – ово ти неће помоћи у писању. Ја сам Синиша Пауновић, уредник београдске рубрике. Лепо си писао о Мрчајевцима, а сада правац Вождовац, види и донеси рубрику: да ли је тамо почео да ради трамвај. Вождовац сам нашао тек око поноћи. Кад сам се вратио имао сам празан бокс, изуо ципеле, ставио под главу писаћу машину ,,ремингтон”, заспао.

Пробуди ме лепа девојка, рече, ,,Ја сам Нина, радим код Синише, као и ти.Иди у купатило, умиј се”. ,,Јој, што си лепа, Нина”. Удари ми чвргу пријатељски и ја онда осетих да сам у Београду, јер се заљубих у Нину. Од моје љубави с Нином биле су у пролазу чврге, али све нежније.

Љубав ми је дала снагу да по наређењу Синише идем на отварање прве цвећаре у Београду.Написах две шлајфне, али их Синиша сведе на неколико реченица. Био је у праву јер је ,,Политика” 1946. године објављивала по осам страна говора Тита.

Поред мене, из свих крајева Југославије доведено је с партијским књижицама још пет младих људи.Мени је много помогао Паја, рођени Београђанин, спавао сам код њега, а онда ме је преузео млад човек као и ја, најбољи репортер Радио Београда, Влатко Влатковић. Он ми је дао да спавам код његовог ћалета, у зубарској ординацији. Влатко ме је научио како да пишем језгровито и правим комбинације у оделу – сако црн, беле панталоне. Имао сам плату две хиљаде, а хранили смо се у данашњем ,,Шуматовцу”, шесто динара за месец дана.Четвртком уз јело имали смо јабуку, недељом палачинке.

Упознао сам Дишу Стефановића о коме су кружиле приче да је радио у ,,Политици” за време краљевине, а када је требало да кренемо негде на пут, он нам је давао новац, много више него што је потребно. Тако сам по налогу уредника економске рубрике Љубе Стојнића отишао да пишем о Срему – да ли сељаци хоће у колхозе и совхозе. Нико од сељака то није хтео, а ја сам са лепим парама први пут видео Нови Сад. Тада сам упознао будућег глумца Мавида који је свако јутро трчао по Новом Саду.

Написао сам о Мавиду репортажу коју су одбили. Али репортажу је прочитала другарица Бунушевац, позвала ме и похвалила, па рекла Синиши да ћу убудуће радити на културној рубрици. Другарица Бунушевац ме одвела у Народно позориште да гледам пробу ,,Отела” са Љубом Јовановићем и Дездемоном у лику Наде Касапић. Другарица Бунушевац ми је показала две столице у партеру које су биле одређене за ,,Политику”. Замолила ме да направим разговор с Надом Касапић. Од тада сам је звао госпођа Бунушевац, а разговор с Надом Касапић је био успешан: заљубио сам се у Касапићку.

(Сутра наставак)


Коментари4
133ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слободан Петровић
Divno, u stilu i duhu Purišinih filmova i života, uostalom. Sećam se Dana jugoslovenskog filma u Italiji, najava raspada zemlje. Idemo Sorentom, a on meni,"Pušti gi Srbištava, odime sami".
mavro
Каже г.Пуриша - "Тај текст у чачанском ,,Гласу” почиње овако: ,,На осамнаест километара од Чачка налази се плодно село Мрчајевци”. Да ли ме је ова оригинална реченица у репортажи одвела из Чачка у Београд". Па таква аутоиронија - то могу само генијалци. Пуриша је урнебесно занимљив и заводљив приповедач и аутобиограф. Браво маестро!
мало среће понекад
Аааха ха ! Ово је нешто нај боље што сам прочитао у последње време ! Хвала, уживао сам .
Persa -
Neću se ubuduće oglašavati ali ću obavezno čitati sve što je pisao Ruriša i to sa velikim zadovoljstvom. Hvala gospodinu mangupu u kome je veliko zamešateljstvo pa je i mogao da pravi dobre filmove koje sam nekada rado gledala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља