среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.02.2013. у 15:00 Чедомир Антић

Слушање

Српски народ у региону, део једне и недељиве српске нације, живи у осам суседних и Републици Србији околних држава. Петина српског народа живи у осам балканских и средњоевропских држава од којих су пет припадале бившој југословенској федерацији. У овим државама живи око 1,9 милиона припадника српског народа. Током протеклих 20 година број Срба у региону опао је за око 400.000.

Велике силе прихватиле су, ипак, после ратова и колективног кажњавања српског народа, да за све балканске народе начелно важе иста права. Током постојања југословенске државе статус и права српског народа су од власти у Београду злоупотребљавани или пак занемаривани у корист опстанка какве год заједничке државе. После деценија заборава, злоупотреба и пораза, тек после 2006. године и успостављања независне српске државе, ми имамо прилику да о нашем народу у региону водимо рачуна по узору на друге модерне, мирољубиве матичне европске државе. Упркос чињеници да је пре неколико година донела један од најбољих и у региону свакако најлибералнијих закона о националним мањинама, Република Србија никада није водила јасно дефинисану и трајну политику према српском народу у региону. Република Србија никада није ни јавно захтeвала реципроцитет.

Тек седам година траје процес изградње установа Србије које би водиле бригу о српском народу у региону. Реч је о министарству (данас канцеларији), закону, стратегији владе... Напредни клуб од 2008. прати стање политичких права српског народа у региону. Нажалост, на основу петогодишње анализе слободни смо да тврдимо да политичка и друга права српског народа у региону током свих ових година опадају или у најбољем случају стагнирају. Одступање од слова Дејтонског споразума, ускраћивање 34 надлежности Републике Српске, одузимање територије, стварна обесправљеност српског народа у ФБиХ, неспровођење Ердутског споразума у вези са заједницом општина, оспоравање права на културну посебност, равноправност прогнаника и повратак станарских права у Хрватској, оспоравање права на равноправност, идентитет и прогон свештеника у Црној Гори, оспоравање статуса националне мањине у Словенији, далеко гори положај у Албанији, негирање верских права у Македонији и стагнирање националне мањине у Мађарској... Све су то незадовољавајући налази пет редовних годишњих извештаја о политичким правима српског народа у региону.

Да... Србија је коначно почела да показује спремност да води сталну и модерну политику према српском народу у региону. Та политика, међутим, нема снагу и континуитет, она је оптерећена популизмом, партијашким себичностима, понекад и слаботињом, криптојугословенством, аутошовинизмом појединих политичара и дипломата. Склероза декаденције и лажи често не дозвољава да речима уследе дела.

Зато Напрeдни клуб апелује на споразум о сталној политици према српском народу у региону утемељеној на Уставу Србије, законима и стратeгији... Предлажемо потпуно угледање на политику Хрватске и Мађарске. Предлажемо прецизирање закона и стратегија и њихово усклађивање с европском праксом; израду сета идентитетских закона. Тако се не би догађало да званична Србија остане нема када употреба ћириличног писма изазива кризу у заграничном граду Вуковару, где ово писмо треба да штити закон, и у српском Новом Саду, где би требало да га прописује Устав.

Верујем да све политичке партије треба да се сагласе о императиву да политика према                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         српском народу у региону буде приоритет, један од стубова државне политике, као и о повећању средстава за ове пројекте и о доношењу идентитетских закона... Посланици националисти у овој скупштини могу прихватити да је досадашња пракса, чак и када су је званично мотивисале великодржавне замисли, запостављала спровођење темељне, институционалне политике Србије прама српском народу, политике која је дозвољена у ЕУ... Европејци можда занемарују чињеницу да милиони грађана који су се из заграничних српских земаља доселили или су прогнани у Србију имају право на бригу према своме завичају и да запостављање тог права угрожава темеље демократије у Србији. Коначно, отимање традиција српске културе и наслеђа у региону оспорава идентитет наше нације и тиме места Србије међу модерним државама.

(Обраћање на Јавном слушању о Политичким и другим правима српског народа у региону, заказаном за данас у Дому Народне скупштине)

Напредни клуб

Коментари9
e0c52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља