недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Писао је као фрескописац

четвртак, 14.02.2013. у 22:00
Слободан Ракитић (Фото Т. Јањић)

У Српској књижевној задрузи представљена је књига Ђорђа Ј. Јанића „Време и утемељење” (Огледи о поезији Слободана Ракитића), коју су објавили „Хришћанска мисао” и „Партенон”. О студији су говорили Драган Лакићевић и аутор, стихове Слободана Ракитића казивао је драмски уметник Срба Милин, а о недавно преминулом песнику беседили су Радослав Војводић и Матија Бећковић, његови савременици и пријатељи.

Ђорђе Ј. Јанић, истакао је Лакићевић, приступа Ракитићевом песничком делу свеобухватно и комплексно: најпре у оквиру епохе, отуд – време иутемељење, у контексту стила, поступка, форме – ритма и риме. Затим у односу Ракитићеве поезије спрам Ракитићеве есејистике, у потрази за аутопоетиком. Једна од Јанићевих теза је да песник, разматрајући туђу поезију, говори највише о себи. У такве песнике спада и Слободан Ракитић. Његову поезију Јанић често доводи у везу са његовим есејима и студијама о поезији великих српских песника: Ракића, Настасијевића, Десимира Благојевића, Десанке… Посебну пажњу Јанић је посветио проблему или феномену стваралачког чина Слободана Ракитића. И стваралачки чин је теоријски и филозофски појам који песник артикулише и изражава као доживљај.

Од првих данас познатих стихова Слободана Ракитића, наглашава Јанић, присутна је у његовој поезији – слутња. Слутња као психолошко, али и мистично стање. Слутња као болно, али и слатко мучно слање. И не пречесто као она Дисова слутња, која је сећање о нечем другом, изгубљеном. Из тог сећања рађа се читав његов покушај да разреши питање постојања света и човековог места у њему. Слутња је мајка свих открића, али и свих страхова. Сваки песник, стварни песник, у сталном је стању слутње.

– Ишчитавајући Ракитићеву поезију препознавао сам одсјаје, онај „тајни жар”, у многим од њих. Ево да набројим неке: „Песма изгнаника”, „Студенички напев”, „Метохија”, „Запис из Велике Хоче”, „Нечујна звона“, Истина срца”, „Свети Никола”, „Празник у Рашки”, али и „Гроб Рилкеа у Рарону”… Није случајно да његове књиге имају ове наслове: „Свет нам није дом”, али и „Потомак, па нови потомак”, да постоје и „Светлости рукописа”, али и „Водена слова” – примећује Радослав Војводић.

Слободан Ракитић, каже Матија Бећковић, рашки је песник. Изгледао је „као да је сишао с фреске”, и писао је као фрескописац. И пред његовим ликом би се неки будући Света Мандић могао упитати: „Да л’ умре млад тај песник ко Миљковић ил’ стар и грешан као Јован Дучић”? Слободан Ракитић био је један од ретких песника чији су песнички и животни планови рачунали на дуг рок. Смрт је и њему, као и у толиким другим случајевима, помрсила рачуне. Али, није само њему, него и нама који смо му остали дужни и праву реч, и права признања. Лирик, којем је недостајало мане да би био лакше уочен и јаче осветљен, писао је везаним стихом, али се у зрелом добу, каткад, послужио и слободним стихом, долазећи и до слободније речи.

Рашки песник Ракитић, у савременој српској поезији, закључио је Бећковић, заузима слично место које Рашка област данас заузима у Србији. Али, то место, већ сутра, неће бити онакво какво је данас.

З. Р.


Коментари0
e4ce1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља