среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Српска историја из Америке

субота, 16.02.2013. у 21:57
Наслови из пошиљке у Завичајном одељењу Градске библиотеке у Чачку

Чачак – Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку недавно је добила пакет књига посвећених нашој историји штампаних у Сједињеним Америчким Државама и Енглеској. Пошиљалац је Миодраг Ђорђевић Виско из града Портиџа, осамдесет километара удаљеног од Чикага у држави Илиноис, а прва станица била је Бели двор у Београду.

– Улогу поштара од наше престонице до Чачка преузео је Стојан Предовић, пореклом из поморавског села Кукића, члан Извршног одбора Удружења „Краљевина Србија” које ради под патронатом Његовог краљевског височанствапрестолонаследника Александра Другог. У пакету су 43 књиге о четничком покрету Драже Михаиловића, Димитрију Љотићу, генералу Милану Недићу и сећањима из рата, а објављене су у Енглеској и Америци у другој половини 20.века. Аутори су Срби, силом емигранти, краљеви официри и присталице монархије за које није било места у отаџбини после Другог светског рата. Нова сведочанства о историји, коју нисмо знали, затамњена прошлост која нас и дан-данас прогања и разједињава, сада су пред истраживачима – саопштио је Александар Вукајловић из Градске библиотеке у Чачку.

Ова прича почела је пре неколико месеци електронском преписком са Ђорђевићем, рођеним у Чачку 1943. године. Његов отац Предраг Бане Ђорђевић био је пред Други светски рат заменик државног тужиоца у овом граду, а мајка Љубица, из краљевачке породице Ристић, апсолвент права. Октобра 1941. године тужилац Ђорђевић са групом правника из Чачка отишао је на Равну гору и прикључио се ЈВО под командом генерала Михаиловића. Имао је среће да остане жив и да 1944. пребегне у Америку.

Син Миодраг одрастао је у Чачку, овде завршио основну школу и гимназију. У петнаестој години  добио је пасош и отпутовао у Америку да први пут види оца. Вратио се и дипломирао на Машинском факултету у Београду, неко време радио у чачанској „Хидроградњи”, где је била запослена и мајка Љубица, а онда се са породицом 1976. године преселио у Америку. Прву верзију историје учио је у Југославији, а другу када је отишао преко океана. Зато је пожелео да књиге о историји из другог угла из своје библиотеке пошаље у завичај истраживачима, онима који траже истину. Градска библиотека учинила му се правим местом за ову доскора инкримисану литературу.

– Читава пошиљка обједињена је у фонду Завичајног одељења наше библиотеке, истраживачима и читаоцима на располагању – наводи Вукајловић.

Аутори књига су Растко Парежанин, Хуверов институт, Слободан М. Драшковић, М. Вуковић Бирчанин, Никола Н. Томић, Милан А. Фотић, Станислав Краков, Српска православна црквена општина у Трсту, Ђорђе Ц. Ђорђевић, Миодраг Ал. Пурковић, Драгољуб Г. Вурдеља, Миодраг Ј. Ђорђевић, проф. Лазо М. Костић, Радоје Л. Кнежевић, Бранислав Ј. Пантић, Драгомир Стевановић, Доброслав Јевђевић, Ђоко Слијепчевић, Михаило П. Минић, Милан Шијачки, Милан Рајић, Милка Баковић Радосављевић, Неђељко Б. Плећаш, Петар Муњаш, Р. Орашки, Радоје Вукчевић, Сергије М. Живаковић, Српска народна одбрана, Ђоко Марић, Лазар М. Аврамовић, Петар Мартиновић Бајица, Илија М. Павловић, Алекса Ј. Ковачевић, Војин Симић, Предраг Д. Ивановић, Звонимир Вучковић, Војин К. Јаничић, Иван Авакумовић и др Тихомир Пантић.

Г. Оташевић


Коментари31
2a2ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Страхиња III
Да је имао чињенице са којима би ишао у јавност сигурно би се огласио. Исто је мудро ћутао после описа његових срамних авантура код нас, које је у књизи ''Падобрани, родољуби и партизани''описала професор историје Хедер Вилиамс, или ''ни она није партнер за дискусију''? Сви тзв покољи које помињете су били последица претходних бројних комунистичких злочина, потказивања четника и антикомуниста Немцима. Када су на почетку, пред крај и после рата вршени масовни злочини комуниста над недужним становништвом (само у Србији преко 100000), то се елегантно прескочило јер није било згодно. Наведите барем 10 немачких дивизија које су партизани везивали за себе током рата. Причу о 20 и чак 40 дивизија слушам одавно, само ''историчари'' не наводе називе дивизија, датуме када су биле на ратишту код нас па да проверимо. Није спорно ко је рат изгубио већ како је ко код нас рат изгубио а како га добио. О поносу Дикина и Меклејна највише говори њихово ћутање. Иначе чекамо податке о француским мисијама?!
Страхиња II
''Идеологија ножа'' је настала у КПЈ у рату а надувавана у портаним филмовима - истинити као ''Ратови звезда''. Историчари-истраживачи су налазили слике фотографа који су били при оперативним јединицама са колекцијама негатива где постоје серије ратних фотографија. Само за фотографије из уџбеника у СФРЈ су појединачни примерци, где нема ни имена фотографа ни јединица ни датума ни места, али се ''зна да су били Дражини четници'''!?! Очито никад нисте били у војсци и не знате да се у свакој па и британској војсци користе борбени ножеви. Навео сам њихов борбени нож тј каме, које су масовно производили и користили. Како нису били окупирани, за своје издајице нису морали да их користе, за њих су имали тамничке џелате и вешала. Дикину није падало на памет да коментарише наводе који га тешко оптужују за дела која ни у сну својим Енглезима неби учинио (помагање терориста током рата у насилном рушењу демократског поретка и наметање комунистичке диктатуре) јер би могао да заврши негде на суду.
Страхиња I
Оперативне јединице ЈВуО прво одреди, па бригаде, корпуси и на крају групе корпуса су биле покретне а велики број њих је оперисао далеко од својих мобилизацијских области. Ако су Немци могли да ухвате Дражу, откуд немачка потерница за њим на 100000 рајхсмарака у злату и више офанзива да га ухвате? Зашто је Хајнрих Химлер (највиша немачка војна личност у току рата на тлу Ју) био у Краљеву од 15. до 18. 10. 42? ради Тита или Драже (операција Копаоник)? Да ли је комунистима нешто значе операције Немаца из 41. “Михаиловић'', или „Форстат“ од 15. 5. до 3. 6. 42? Или још преко двадесет немачких операција против Драже и ЈВуО? Броз је цео рат био добро подгојен, имао је једну рану од Немаца и безброј рана од Даворјанке. О томе су после 90-е писали и његови најближи сарадници. Све стране у рату су потурале, штампале и растурале позиране фотографије. ''Грљење четника са Немцима и Бугарима'' су снимили Мирко и Славко јер су у стварности та ''грљења'' завршавала са четницима на стратиштима..
Lj K-Taylor
@Страхиња III-Cak i da je Cercil lazno izvestavan, cinjenice na terenu su nepobitne. Bitke i ofanzive koje su partizani vodili, 300 hiljada poginulih partizana u tim bitkama i 400 hiljada ranjenih vezivali su preko 20 nemackih divizija. Kraj rata je docekalo preko 800 hiljada partizana pod oruzjem, a cetnicka vojska se raspala. Partizana je tokom rata bilo sve vise a cetnika sve manje. Tu se nista ne da promeniti. Svaka dalja diskusija je izlisna. Zna se ko je rat izgubio. Tu ni M. Liz ne pomaze, ni istoricari revizionisti. Posto ove cinjenice ne mogu da pobiju, onda su se uhvatili mantre, kako nije ni trebalo ratovati. Sir William Deakin i Major-General Hugh Fitzroy Maclean, Baronet, su do kraja zivota ostali ponosni na svoju misiju u partizanima.
Lj K-Taylor
@Страхиња I-Dikin ne komentarise „krunskog svedoka“ Majkla Liza, jer mu ovaj nije partner za diskusiju. Dikin i Maklejn su od veceg formata. Sam Liz navodi impozantan spisak licnosti koje je pitao za misljenje. Priznaje da se svi ne slazu sa njegovim misljenjem i zakljuccima. Maklejn nije porekao nijedan svoj izvestaj. Depese i izvestaji za najvisu instancu se sazimaju, dostavlja se rezime sa citatima. Cercil koji je pratio sve vojne i politicke aktivnosti nije svaku depesu iz sveta iscitavao, tim mu je pripremao sazetke. BBC je podrzavao izbeglicku vladu u Londonu. Morao je da promeni plocu, jer su ga demantovali dogadjaji na terenu. Pokolj u Cupriji nije jedini koji su pocinili cetnici. Tu su Vranici, Bolec, Drugovac, Strugare, sela oko Kosmaja i Bukulje. Prema informaciji koju je objavila Politika o pokolju u Jagodini, Cupriji, i Paracinu, likvidirane su i zene koje su dojile decu. Ako su ove zrtve bili dousnici Gestapoa, zasto su Nemci pomogli izvrsenje pokolja za vreme policijsko?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља