петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Југоносталгија на друштвеним мрежама

Аутор: К. Ђорђевићнедеља, 17.02.2013. у 22:00
Некима СФРЈ баш недостаје

Да ли се са носталгијом сећате времена када смо одлазили у Трст на кафу, када се летовало на хрватском приморју, а зимовало на словеначким Алпима и устајало на химну „Хеј Словени”? Да ли бисте више волели да ваша деца, уместо Сунђер Боба и Нодија, гледају Бранка Коцкицу и емисије „Коларићу Панићу”, „Музички Тобоган” и „Опстанак” и уживају у авантурама пчелице Маје и уместо видео-игрица на компјутеру играју ластиш и „арјачкиње – барјачкиње” и да се друже у парку, а не на „Фејсбуку”? Да ли се са осмехом сећате када су се дечји рођендани славили у дечјој соби и када су главно послужење били сендвичи украшени паризером и краставчићима и Васина торта, а не у играоницама у којима забава са аниматорима и кловновима кошта као летовање у предсезони? Када су се информације о свету око нас сазнавале из енциклопедије „Хиљаду зашто – хиљаду зато”, а не преко „Гугла” и када смо кроз снег, блато и кишне барице самоуверено корачали у „акијак” чизмицама и носили жуте кабанице са плавом поставом и „монт” јакне?

Иако број особа које се изјашњавају као Југословени у статистичком попису пада, ако је судити према броју чланова група на социјалним мрежама које носе југоносталгичне називе типа „Добра стара времена”, „Осамдесете су биле године”, „Југославија – наша једина држава” више од сто хиљада особа са носталгијом се присећа одрастања у земљи која се шепурила од Вардара па до Триглава! Мада последњи попис становништва сведочи да у Србији живи свега 23.303 Југословена – чак 57.418 мање него 2002. године и да се у суседној Хрватској само 331 особа изјашњава као Југословен, велики број особа од Бледа па до Призрена и данас на „Фејсбук” поставља фотографије – успомене на детињство које су обележиле виршле у земичкама, јогурт из ружичастог тетрапака, сладолед у пластичним лоптицама, чоколадице „животињско царство” и „киндер лада” коју је са престола популарности повремено смењивао „ципирипи”!

Да ли је југоносталгија само друго име за ментални бег од сурове реалности у којој све мање људи може себи да приушти кафу у кругу двојке, а не капучино у Трсту? Или је само успомена на безбрижно детињство и младост која је подсећала на једну велику рокенрол журку која се одвијала на релацији Београд–Загреб и повремено селила на сарајевску Башчаршију?

– Када је садашњост препуна бриге за преживљавање, а будућност стрепње, повећава се склоност да се прошлост посматра кроз ружичасте наочари. У људској је природи да се „памте само срећни дани” и та врста (историјског) памћења чини окосницу југоносталгичних осећања. Осим тога, генерације деце која су одгајана у Југославији расле су са осећањем националног поноса и уз рефрен „песме” да Југославија има најразуђенију обалу, најлепше море на свету и да је то једина земља на свету у којој живи човечија рибица. Били смо поносни власници црвеног „пасоша без мане што прелази гране” и одрастали са осећањем да живимо у безбедној земљи. Школство и здравство је било бесплатно и доступно, а корупција, криминал и насиље су се дешавали само на „трулом западу”. А онда су дошле деведесете и ми смо остали без земље, мора, планина и могућности да пређемо преко граница земље која је горела у буктињи грађанског рата – објашњава психолог Маја Антончић.

Социолози истичу да је посебно занимљива чињеница да снажно осећање југоносталгије имају млади који никада нису живели у СФРЈ или су рођени када је држава почела да пуца по шавовима национализма и када је од некадашње земље „од Вардара па до Триглава” остала само карта на зиду неког југоносталгичара. Маја Антончић истиче да је већина младих , која је незадовољна животом у садашњости, слушала приче својих родитеља како је у њихово време све било боље па због тога има бајковиту представу о земљи која је престала да постоји пре двадесет година.


Коментари67
22a25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Una Bosanka
Mi koji smo rodjeni i odrastali, studirali, radili, gradili... u to vrijeme znamo da je daleko bolje bilo tad. Nije mi jasno kome je to bolje sad, osim onih nekoliko procenata lopova sto su pokrali sve.
alen sadzak
ti si kad si bio mali čuo da je srbija do karlovca,onaj drugi je čuo da je hrvatska do zemuna,treći da je bosna sve i to je za vas jedina istina.malo čitajte neutralne medije,to su totalno nebitne stvari,zato normalni ljudi vole JUGOSLAVIJU jer se budale nisu mogle oglašavati.živio DRUG TITO!!!!
Boris Nekoinešto
Ja sam iz Hrvatske i dosta je bilo nacionalističkog derneka. Odlučio sam da se na slijedećem popisu izjasnim kao Jugoslaven. Jeste, bolje se živjelo nego danas i bilo je bolje u svakom aspektu života. Naš samoupravni socijalizam nije možda stvarao ogromne državne rezerve, ali su ljudi, svi ljudi, živjeli puno kvalitetnije i sigurnije i bili egzistencijalno zbrinuti. Danas je strah i nesigurnost na svakom koraku.
ferrer guardia
Zabluda je da se u Jugoslaviji materijano bolje zivelo, ali je velika istina da nas je razlicitost vera, naroda i obicaja uzajamno obogacivala, oplemenjivala i sirila nam vidike. Nacionalizam je najveca bolest za covecansvto, a leci se tako lako: putovanjima (kratkim, dugim, s novcem i bez njega)! Oni koji dalje od svog sokaka, ulice ili kruga dvojke videli nisu, moraju pod hitno na lecenje. I naravno da pri tom dobro otvore oci!
peppe zmaj
moram reci da je u Jugi bilo sve ok,jedino se mi srbi nismo definisali onako kako treba,jeste da smo bili u jednoj drzavi i niko nas nije smeo dirati,ali sa druge strane provokacije crvata je bilo uvek i 80ih,a naj vise krajem ,nema hleba nego kruha,nije voz nego vlak uvek je to bilo,a pricaju o politici ili necem drugom o velikoj Srbiji a ustvari guraju veliku crvatsku i to nama pod nos,a sto spominje Gazimestan sramota je da i spominju tako nesto i da ga koriste u bilo kojem kontekstu jer nisu bili tamo ,ni onda a ni sada tamo su naš narod šipci uvek terali i ubijali pa i ya vreme Tita i Slobe ,neko im je morao reći dosta,jer ako nije tako šta su onda crvati uradili sa SAo krajinom to je isto-naravno da će neki crvat reći nije jer se radi o njegovoj državi -pa zar mi nemamo svoje pravo imamo tražim da se Republika Srbja preinači u novi naziv Velika Srbija jer mi imamo veliko srce i dušu ,i opstali smo uprkos stradanju proterivanju i ubijanju 100/1.Živela Velika Srbija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља