среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:43

Државно тровање

Аутор: Стефан Деспотовићсреда, 20.02.2013. у 10:00

Афера са ризичним млеком, која је запљуснула читав регион, поново је показала сву неозбиљност наше државе у контроли тржишта хране, али и то како код нас све може да се исполитизује и да нико не сноси одговорност. Због чега то тврдимо? Да кренемо редом.

Чим су се појавиле информације, и то из БиХ, о томе да је у неколико земаља региона почело повлачење млека хрватских произвођача, наши надлежни су одмах изашли са бенседин саопштењем – тога код нас нема. Потом су, ипак, обавили анализе и на основу шестине узорака утврдили да је све у реду. Међутим, дан или два касније, ето нама нове информације – готово десет одсто узорака је сумњиво. Чији су узорци, којих произвођача и шта то значи „сумњиви”, наравно, нисмо сазнали. Но, ни ту није крај. Горан Јешић, покрајински секретар за пољопривреду, написао је на Твитеру да су резултати њихове анализе сасвим другачији од званичних и да су готово алармантни.

Шта сад да се ради? Неко нас трује? Пре свега лажним информацијама, а потом и млеком? Хоће ли коначно да се постави питање одговорности челника Министарства пољопривреде и њихових инспекција. Или оних у покрајинском Секретаријату за пољопривреду, у зависности од тога чији се резултати покажу (не)тачним. Да ли је и наша професија преносећи званичне, сервиранеинформације, постала део инсценираног умиривања јавности и политизације афере са млеком на релацији централно-покрајинско руководство Србије. Ко је одговоран што смо увучени у то?

У прошлу недељу, пишући о томе какву храну једемо, питали смо нашу државу зашто не поступа у складу са Законом о безбедности хране када је обећала да ће редовно обавештавати јавност о томе чије су намирнице проблематичне. Од 2009, када је то обећано, државне институције нас ни у једном случају нису упозориле на опасну храну. Најновије оправдање да немамо софтверза објављивање таквих података готово да је смешно. Па ште сте радили три године!? Што га нисте измислили?

Друго питање је – где је завршио кукуруз који је заражен афлатоксином, а који су нам вратили Италијани још јесенас?  . Надлежни кажу да је било дозвољено да иде само у биогориво, али су недавно признали и да постоји могућност да су га неодговорни произвођачи ставили у храну за животиње. Да ли се тако понаша озбиљна држава? Нормалан човек, бринући о себи и својој деци, не може а да се не упита – шта ми све једемо и пијемо, ако је у храни за говеда завршио заражени кукуруз.

Одговора на ова питања нема.

Можда ће ова афера, ко зна, донети нешто добро. Да, најпре, ваљано захвалимо комшијама из региона што нам скрећу пажњу да се код нас и око нас дешава нешто што би требало озбиљно да схватимо. Друго да поштујемо своје прописе и треће да неког извучемо на светлост дана и јавно покажемо и прикажемо да нас трује дозираним вестима, а потом и нерадом. А можда се деси и незамисливо, па наше инспекције пронађу нешто што не ваља. Питамо и чекамо.


Коментари2
eda87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Jedino na cemu Srbija moze da prosperira i da se digne iz kotla u kome su oni koji su na ivici bankrota i socijalnog bunta, je poljoprivreda i svekolika proizvodnja organske, zdrave i zdravije hrane kako se sve to naziva. Ni u cemu drugome nemamo sanse jer smo u galopskoj trci citav krug u zaostatku dok su drugi za 1-3 konjske duzine do cilja. U poslednje vreme je mnogo udara na ovu nasu mozda i poslednju nadu da ne budemo na repu dogadjaja Evrope i sveta i da deci obezbedimo zivot bar slican onome koji smo mi imali u YU. Zbog cega je to tako? Ko uvodi na mala vrata i veliko trziste GMO i zatrovanu hranu na razne nacine? Sta je konacni cilj ako je vec neminovni nestanak nacije? Ko ima taj cilj, ili, ko radi za te ciljeve? Ocigledno je da je ovde neko zatajio, ili proizvodjac, ili inspekijske slube i drazva ili pak oni koji bi da se igraju raspolozenjem naroda i u jednom potezu uniste domaceg seljaka, proizvodjaca mleka, a kojih i onako imamo samo za slikanje.
Jelka Boric
Mene vise nista od nase drzave ne cudi. Ovo je zemlja u kojoj se raspreda o tome da li je "voditeljka" imala ili nije imala gacice i da li je premijer primetio to ili ne. Sta jedemo i koliko je hrana koju jedemo zdrava to odavno nikog ne interesuje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља